BEZ POVEZA PREKO OČIJU: Anđelko Anušić o tekstu dr Dušana Ivanića "Književnost krajiških Srba posle izgona"

Kad se pažljivo pročita tekst prof. dr Dušana Ivanića ("Književnost krajiških Srba posle izgona", "Večernje novosti", dodatak Kultura, 11. avgusta, o.g.), tekst koji je pisala ruka književnog istoričara i univerzitetskog profesora, u "duhu" ostaje "okus oskoruše" (sintagma pesnika N. Devetaka).

Anđelko Anušić / Foto I. Marinković

Čoveka preplavi jak, otužan utisak o nedorečenosti, nasumičnosti, tendencioznoj selektivnosti, pa i pristrasnosti, kao da je pisan s povezom preko očiju, ako nije prejako rečeno, a što nikako ne mogu i ne želim (bilo bi nepravedno, barem u prvoj aproksimaciji) da spojim sa ličnošću prof. dr Dušana Ivanića.

Možda taj naš (uzdajmo se varljiv) dojam stvara skučenost novinskog prostora, gde nije uvek lako kazati sve što je čovek naumio.

Krenimo redom, dobronamernim primedbama, kako je po Božjem i ljudskom zakoniku:

Kad se profesor Ivanić "letimično osvrće" na viševekovnu, "živu književnu zaostavštinu" Srba iz Krajine i Hrvatske, on se samo fokusira na avnojevski (komunistički) period tog "trajućeg kontinuiteta". Pritom spominje i pesnika Vladimira Popovića ("milosrdno prepuštenog", kao i mnogi drugi što su, hrvatskoj književnosti), ali ne evocira i njegovu potresnu poemu "Oči" koja je posve "kompatibilna sa tragedijom izgona, jer je isti Majstor radio svoj posao, i onomad, i pre 25 godina". U tom evociranju nije bilo mesta, na žalost, makar da se spomene ime dr Stanka Koraća, velikog čoveka, izgnanika, krupnog, srpskog kulturnog poslenika, književnog istoričara, esejiste, autora, uz ostale, kultne knjige "Pregled književnog rada Srba u Hrvatskoj"; knjige koja je nekim književnim istoričarima u nas bila inspirativna matrica i obrazac. Koraćevo ime i delo kao da su danas sramno zaboravljeni u Srbiji!

U Ivanićevom tekstu smatram da je precenjen "denacionalizovani (Ivanićev termin) domobranski pisac Drago Kekanović"; predimenzionirano je njegovo književno delo "o temi izgona". Njemu je posvećen srazmerno isti prostor kao i Jovanu Raduloviću, što pomalo začuđuje i zbunjuje. Jer, ova dva pisca mislim da se ne mogu stavljati u istu simetričnu ravan čak ni "po temama kojima su se bavili (tu pogotovo)", a kamoli u vrednosnom smislu.

Ime pesnika i pisca Zdravka Krstanovića nije ni spomenuto u Ivanićevom tekstu, što je neoprostivo! Predratnog novinara- dopisnika iz ustašoidnog Splita, autora sjajnih pesničkih i proznih knjiga sa "temom izgona" ("Pjesme na drumu", "Isus Hrist u polju"), i nekoliko kultnih antologija, i pogotovo potresnih "Priča iz hada" (1992) o stradanju srpskog naroda tokom hrvatske agresije i rata, a koje su još u ono vreme prevedene na nekoliko svetskih jezika. (Nije profesoru Ivaniću nepoznato ovo ime, dapače, jer je o Krstanoviću pisao u svojoj studiji "Književnost Srpske Krajine").

Profesor Dušan Ivanić spominje tek imenom pesnika Nebojšu Devetaka, ne navodeći makar jedan naslov neke od njegovih izvanrednih knjiga, ili barem neke pesme. A ovaj autor je dao antologijski doprinos srpskoj poeziji, o temi stradanja i izgona "zapadnih Srba".

U predmetnom tekstu čak ni imenom nisu spomenuti odlični pesnici i pisci kao što su: Luka Šteković, Milan Mirić, Koviljka Tišma-Janković, Tatjana Lukić, Mićo Jelić Grnović, Tatjana Bijelić, Simo Mraović, Jovan N. Ivanović, Nikola Korica, Milan Pađen, Borivoj Vezmar, Đorđe Brujić, Špiro Matijevć, Milan Lalić, Sava Krneta, Mladen Srđan Volarević, Veljko Stambolija, Ljuban Klobučar, Ivančica Đerić, Momir Lazić, Marko Kovačević (predsednik Društva pisaca Krajine), Branimir Kršić ("dete iz Kolone"), autor nekoliko odličnih pesničkih knjiga, i zasigurno jedan od naših najtalentovanijih pesnika koji su se pojavili posle egzodusa. Na drugoj, pak, strani profesor Ivanić spominje, i bavi se čak i njihovim (prvim) stihovanim knjigama - neke srpske autorice iz Hrvatske. "Njihov rahitični pesnički subjekt ne stanuje na autentičnoj adresi stradanja i izgona krajiških Srba, kako se to neobaveštenoj javnosti želi nametnuti u narečenom tekstu".

Moram javno, premda nevoljno, (nemam, nažalost, drugog izbora u konktekstu ovdašnjeg opšteg, uvredljivog, zazornog ignorisanja i marginalizovanja pisaca i pesnika zapadno od Drine, Save i Dunava) opovrgnuti tvrdnju profesora Ivanića kada piše "da se među prvima o izgonu oglasila R. Njeguš romanom "Otpisani iz Ružičaste zone" (1998). Moja knjiga kratkih priča "Hrist sa Drine" (Banja Luka, 1996) prva je književna publikacija (koliko je meni poznato!) u našoj književnosti koja tamatizuje izgon i stradanje Srba iz Krajine. Da i ne spominjem ovde moju pesničku knjigu "Štap od pismena" ("Rad", Bgd. 1996) u kojoj se nalazi moja pesma "Ridanica za Srpskom Krajinom" koja je dosad ušla u nekoliko naših antologija. A mogao bih, mirne duše, navesti i još neke moje brojne naslove, pesničke i prozne. Dabome, Ivanić se (koji ima sve, ili gotovo sve moje knjige s posvetom!) ne seća te pesme danas.

Na stranu, i obaška to, što prof. dr emeritus Dušan Ivanić mene smatra, i prikazuje, kao pisca jedne knjige ("Kolona", 2018), za koju nije siguran da li je "monodrama ili kratki roman"! Spominjati nekoga sa sasvim izvesnim (pozamašnim!) književnim opusom, nagradama koje je dobio - samo kao autora jedne knjige - "pakost je i cinizam jezuitske naravi". Civilizovanije je i časnije to ime uopšte ne navoditi. Može mi se, zbog ovoga, spočitavati sujeta i taština, kao što i hoće - ali neka se sitne duše nasite i naslade. Neću se na njih uopšte osvrtati, kao što nikad i nisam.

Kad se sve sabere i podvuče - ostaje opravdana bojazan da se Ivanićev tekst taman dobro uklopio u zakovanu sliku, još iz komunističkog vakta, u obzorju glavnog toka oficijelne književne kritike u Srbiji koja drži da, zapravo među onima koji su pisali ili pišu o krajiškoj temi (temi zapadnih Srba uopšte) i nema pisaca vrednih pažnje. Osim, dabome, Drage Kekanovića danas, i Jovana Radulovića koga ne mogu da zaobiđu, sve i kad bi ih primili u NATO-pakt kao (nevladinu!) "udrugu književnih kritičara"!

I još nešto, ne i nevažno: žalosno, prežalosno je što je potpisnik ovih redova morao da bude neko ko se preko četrdeset godina, kao novinar i pisac, istrajno bavi istorijskom sudbinom i životom Srba za zapadnih oboda Balkanskog poluostrva! Ima li, je li ostao još koji, makar patriotski ili barem etički patrljak među kritičarskim veličinama, piščinama i pesničinama u zemlji Srbiji?

Preporučujemo

Kultura

0 1

KNjIŽEVNOST KRAJIŠKIH SRBA POSLE IZGONA: I onima koji nisu nikada mislili pisati knjige, dogodila se istorija i udarila kao grom

11. 08. 2020. u 09:19

Kultura

0 0

NOĆU MEĐU ROMANIMA, DANjU MEĐU MALINAMA: Godišnjica smrti Dobrila Nenadića (1940-2019), pisca neodoljivih istorijskih priča

11. 08. 2020. u 14:22

Crna Gora

0 3

Samo da se dokopam moje Morače

09. 08. 2020. u 07:26

Kultura

0 1

POKLON MUZEJU SRPSKE KNjIŽEVNOSTI: Matija recitovao "Veru Pavladoljsku"

01. 08. 2020. u 23:43

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije