Kultura

ČEHOV PISAO O ŽIVOTU I MENJAO GA: Navršava se 160 godina od rođenja jednog od najvećih svetskih pisaca

Vukica Strugar

09. 08. 2020. u 13:19

VELIKI ruski klasik Anton Pavlovič Čehov (1860-1904), u samo četrdeset četiri godine života, ostavio je za sobom književna i ljudska dela za večno pamćenje: gotovo da nema pozorišta u svetu koje ne izvodi bar jednu piščevu dramu, zahvaljujući njegovom pregalaštvu stvorene su mnoge važne institucije u Rusiji, a (posebno danas) vredi podsetiti da je kao lekar u vreme kolere na Krimu sam brinuo o žiteljima dvadeset pet sela!

ЧЕХОВ ПИСАО О ЖИВОТУ И МЕЊАО ГА: Навршава се 160 година од рођења једног од највећих светских писаца

Foto Atelje 212

Uostalom, kako je pisao u svojim esejima Vladimir Nabokov, Čehov nije samo opisivao život nego ga je i menjao... Ostao je do naših dana jedinstven i po tome što je stao "na crtu" engleskom gorostasu u sopstvenoj zemlji: Royal Shakespeare Company na jednu od svojih turneja, kroz 22 svetska grada, išla je sa predstavama samo dva pisca, Šekspira i Čehova. Uostalom, u Britaniji veruju da glumac "overava" svoju karijeru tek kad zaigra Čehova.

- Šekspir je pisac velike životne mudrosti, u isto vreme i velikog optimizma. Čehov je pisac kraja tog puta. Njegova glavna vodilja nije optimizam, nego skepsa. Za razliku od Šekspira koji je dao zamah značenju reči, Čehov govori kako reč gubi svoj smisao i priča u prizorima, slikama - kaže o velikom piscu proslavljeni reditelj Dejan Mijač.
Naš sagovornik podseća da nema Čehovljevog dela koje nije remek-delo:
- On je "video" tragediju, u isto vreme i komediju, pa se nikada nije znalo šta je zapravo taj amalgam. Za njega nije toliko važno uprizorenje, koliko obraćanje pažnje na ono šta je taj ceo sklop, koji se zove pripovetka, ili čin u drami. A to je, ponavljam, pre svega, slika. Čehov je kraj veka reči i uvodničar u vek slike. Zato je veoma inspirativan, tajanstven, nedokučiv i najbolje je poslužiti se njim kao citatom: pokušati da se prati on sam, a ne da se od predstave pravi komentar. Daleko ga je važnije razumeti nego interpretirati.
Čehov je verovao da u životu ništa nije toliko tragično da se u njemu ne bi moglo pronaći bar zrnce humora. Pronalazio ga je i u sopstvenom delu. Njegova prva postavljena drama bila je "Ivanov" (1887), u koju je (po sopstvenom priznanju) uložio samo deset dana rada. Iznenađen neočekivanim uspehom, napisao je bratu: "Ne možeš da zamisliš šta je bilo!

“Galeb“, Nikita Milivojević, Foto Atelje 212

Od tako beznačajnog govanceta kao što je moja dramica..."

- I svi naši mali životi su komični pred istorijom i vekovima koji dolaze. Ono što je neki put strašno, krvavo i zaslužuje svako saučešće, u isto vreme je i beskonačno smešno. Sve je to, što bi rekao treći veliki pisac, Balzak, ljudska komedija - naglašava Mijač, koji je u svom rediteljskom opusu najzadovoljniji predstavom "Divlji med" (rađenom po Čehovljevom "Platonovu"), postavljenom u Ateljeu 212.
Reditelj Nikita Milivojević dobar deo opusa posvetio je baš Čehovu: "Galeba" je režirao u SNG Ljubljana, "Ivanova" i "Tri sestre" u Atini (ovaj drugi naslov i u Istanbulu), "Platonova" u Solunu. Jedino ga nije postavio u Srbiji:
- Čehov nas kao nijedan drugi pisac uvek vraća samima sebi, tim malim-velikim pričama.

BIBLIOTEKE, KLINIKE, ŠKOLE

NIJE u fokusu Čehovljevog rada bilo samo književno stvaralaštvo: svojim angažmanom doprineo je izgradnji prvog moskovskog javnog doma, a uz pomoć slika Ilje Rjepina osnovao je Muzej slikarstva i lepih umetnosti u Taganrogu. Pokrenuo je i izgradnju prve stanice za biološka istraživanja na Krimu, skupljao knjige za škole na Sahalinu, izgradio tri škole za decu blizu Moskve, podigao zvonik i vatrogasnu stanicu...

Svi mi želimo neke osnovne stvari u životu, da smo srećni i zaljubljeni, ostvareni. U tim vrednostima koje svaki život ima i prepoznaje, Čehov je veliki. Uvek me je to kod njega privlačilo, zato mu se iznova i vraćam. Za mene je Čehov najsuptilniji mogući pozorišni test i za reditelja i za glumca: kada vidim kako neko režira ili igra Čehova, odmah mogu da kažem o kakvom se glumcu ili reditelju radi.

Milivojević od svih predstava koje je radio, posebno izdvaja "Tri sestre" u Atini, a ima i san vezan za Čehova: da od svih njegovih komada napravi jednu predstavu.
Zanimljivo je da je i sam pisac davao sugestije kako treba "igrati Čehova". Tako je svojoj supruzi, glumici Olgi Kniper, za ulogu Maše rekao: "Ne pravi tužno lice ni u jednom činu. Srdito da, ali tužno ne. Ljudi koji odavno nose nesreću u sebi i koji su navikli na nju, često zvižduću i često su zamišljeni." Nije lako slediti njegove indikacije, možda je i zato teatrolog i dugogodišnji upravnik JDP Jovan Ćirilov verovao da srpski glumci ne umeju da igraju Čehova. Tih reči seća se i reditelj Egon Savin, koji je u ovom teatru mnogo godina kasnije sa uspehom postavio "Ujka Vanju":
- Čehova sam radio na početku svoje karijere, kao ispit treće godine: dve jednočinke, "Prosidba" i "Svadba", posle su kao jedna vrlo uspešna predstava izvođene u Domu kulture "Studentski grad". Za nju sam dobio i svoju prvu nagradu. Ta predstava mi je otvorila vrata beogradskih pozorišta. I, nikada više, do "Ujka Vanje", nisam stigao da mu se vratim. Drugi reditelji bi me preduhutrili, a meni je i danas ostala velika želja da uradim "Galeba" i "Višnjik". Možda ću i imati prilike do kraja karijere.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna