PEČATI, TRAJAN TRAG U ISTORIJI: Izložba Arhiva Vojvodine u Budimpešti, još jedno svedočanstvo o životu Srba u Austrougarskoj
U TEKELIJANUMU, zadužbini najvećoj izvan Srbije, a ugneždenoj u centru Budimpešte, koju je rodu svome 1838. godine darovao prvi srpski doktor prava Sava Tekelija (Arad, 1761 - Pešta, 1842) da se u njoj školuju siromašni i najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva, preksinoć je otvorena izložba "Pečati" iz fondova Arhiva Vojvodine u Novom Sadu.
Foto Arhiv Vojvodine
Sedamdeset najreprezentativnijih pečata, razastrtih na četrdeset panoa, svedoči o pravnom i kulturnom sistemu u kojem su živeli i Srbi 19. veka na prostoru Bačke u nekadašnjoj Habzburškoj, a od 1867. u Austrougarskoj monarhiji.
Postavku, koja će trajati do 20. oktobra, u prusustvu visokopreosvećenog mitropolita budimskog i temišvarskog Lukijana, svečano je otvorio direktor vojvođanskog Arhiva dr Nebojša Kuzmanović.
- Pečati i pečatnjaci su svojevrsni dokazi vremena i društva u kojem su nastali, i važni su za izučavanje različitih segmenata političke i kulturne istorije jednog naroda - kazala je za "Novosti" autorka postavke Danijela Branković, arhivski savetnik, koja je za ovu izložbu probrala pečate, svedoke istorije Srba, Nemaca, Mađara, Bunjevaca, Slovaka, Rusina i drugih naroda koji su živeli na teritoriji Bačko-bodroške županije u 19. veku.
Otvaranje izložbe privuklo mnogo posetilaca, Foto Eparhija budimska
U negdašnjoj Bačkoj, dok je još bila deo "žuto-garne monarhije" kako je pesnik Laza Kostić oslovljavao Habzburšku i Austrougarsku monarhiju, smrt velikodostojnika nije se oglašavala zastavama na pola koplja već - crnim voštanim pečatom. Jedan takav potiče iz 1847. godine sa obeležjima tadašnjeg i današnjeg Novog Sada: tri kule, valoviti Dunav i golub sa maslinovom grančicom. Pečat je utisnut i izrezan povodom smrti Nadora (palatina), velikodostojnika sa mađarskog dvora.
Simboli na pečatima svedoče najčešće o sistemu vrednosti jednog društva u određenom vremenu i odnosima koji su u njemu vladali. Stoga su vredan izvor svim naraštajima istoričara.
- Pečati nam govore da je austrijska vlast, u pravnom smislu vodila računa i o drugim narodima. Imamo pečate ispisane na latinskom, kasnije na nemačkom i mađarskom, a posle toga i na srpskom jeziku. Pečati Deronja i Tovariševa ispisani su ćirilicom jer su Srbi te, 1850. godine, bili većinski živalj u tim mestima - otkriva nam autorka.
SVEČANO Dr Nebojša Kuzmanović, mitropolit Lukijan i Danijela Branković (prva zdesna), Foto Eparhija budimska
Otvaranju postavke "Pečati" prisustvovali su prvi savetnik Ambasade Srbije u Mađarskoj Ivana Kunc, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Milan Đurić, direktor Srpskog instituta Pera Lastić, upravnik i kustos Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji Kosta Vuković, prof. dr Marko Štefan Peters sa Andraši Univerziteta i prof. dr Aleksandar Urkom sa ELTE Univerziteta.
Okrugli ili elipsasti
SFRAGISTIKA pravi jasnu razliku između pečata i negativa pečatnjaka kojim je pečat otisnut. Pečatnjak je od čvrstog materijala, najčešće metala, kamena ili dragog kamenja.
Pečat je najčešće okruglog ili elipsastog oblika sa nekim simbolom u sredini. Primena pečata kao administrativnog sredstva postojala je u najstarijim civilizacijama. Služio je kao sredstvo za overu nekog javnog spisa.
Pomoć eksperata Sentandreji
UOČI izložbe u Sentandreji, dvadesetak kilometara severozapadno od Budimpešte, potpisan je protokol o saradnji Arhiva Eparhije budimske i Arhiva Vojvodine. Eksperti-arhivari iz Novog Sada pretočiće sve svoje bogato iskustvo u sređivanje arhivske građe nad kojom bdi Eparhija budimska.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
RAZMENA ZA ERDOGANOVOG ROĐAKA? Turci osudili hrvatskog kapetana na 30 godina zatvora: "Slučaj Mustafe i Bekavca obavijen velom tajne"
VRHOVNI sud Turske potvrdio je kazne zatvora od 30 godina za kapetana Marka Bekavca i prvog oficira Alija Alboharija sa broda za rasute terete „Fenišan M“. Odluka je doneta uprkos apsurdnoj činjenici da je kapetan pušten na slobodu u avgustu prošle godine, dok njegov kolega, osuđen po istim optužbama za nemar, ostaje u zatvoru, javlja „Sitrejd Maritim njuz“ .
10. 03. 2026. u 16:44
SLAVLjE U DOMU VANjE BULIĆA: Poznati novinar postao deda - unuk dobio staro srpsko ime
LEPE vesti u domu poznatog novinara i voditelja!
09. 03. 2026. u 13:13
PLEMENITI I ODANI: Ljudi „anđeoske duše“ rađaju se u ova tri horoskopska znaka
PRIPADNICI ovih znakova nikad ne okreću leđa i uvek su tu čak i kada im nije lako.
09. 03. 2026. u 09:04
HRVATSKI BRANITELjI TRAŽE DA OTKAŽE KONCERT: Da li će Jakov Jozinović ići Tonijevim stopama ili će nastupiti u Spensu - doneta odluka
NAKON izbijanja skandala jer je Toni Cetinskiotkazao koncert u novosadskom "Spensu" strasti se ne smiruju. On je rešio da ne zapeva pred publikom za Dan žena nakon što su to tražili branitelji navodeći da je Spens za vreme ratnih devedesetih bio logor.
09. 03. 2026. u 14:05 >> 14:06
ZVEZDE IM DONOSE PUNE DžEPOVE: Ova TRI horoskopska znaka očekuje brdo para
ASTROLOZI tvrde da naredni period donosi snažne finansijske promene za pojedine znakove Zodijaka.
10. 03. 2026. u 11:40
Hrišćanski sveštenik zvao ljude da se sklone u crkvu, poginuo u napadu Izraela! Odbio da napusti selo smrti: "Hram je otvorena, dočekaćemo da
"NIKADA nismo bežali i nećemo bežati ni sada."
10. 03. 2026. u 11:37
"NADAMO SE DA ĆE OSTATI U SKLADIŠTU" Hrvatski ministar u panici zbog najnovijih raketa: Vučićeva Srbija i snaga naše vojske jedina tema!
SRBIJA predsednika Aleksandra Vučića i snaga naše vojske, koja je Vučićevim zalaganjem podignuta iz pepela, jedina je tema u Hrvatskoj!
10. 03. 2026. u 18:10
ŠOK ISTRAGA AMERIKANACA: Evo ko je gađao iransku školu u kojoj su poginule devojčice
AMERIČKI vojni istražitelji veruju da je verovatno da su američke snage odgovorne za napad na iransku školu za devojčice u kojem je u subotu poginulo više desetina dece, ali još nisu doneli konačan zaključak niti su završili istragu, rekli su za Rojters dvojica američkih zvaničnika.
06. 03. 2026. u 08:23
NOVI EKSPLICITNI SNIMCI MIRJANE PAJKOVIĆ: Policija sumnja KO je na snimku, drugi muškarac - odmah saslušana
RANIJE je objavljen i video za koji je deo medija napisao da je snimljen u prostorijama Vlade. Tim povodom oglasili su se iz Vlade Crne Gore, i demantovali te navode.
07. 03. 2026. u 22:55 >> 23:05
Najnovije iz rubrike
IZA SVEGA JE UVEK VATIKAN SA SVOJOM ZARADOM: Slikar Ivica Aranđus o prvoj izložbi u Beogradu, studijama u Diseldorfu, katoličkoj crkvi...
ISTOVREMENO fragilne i snažne, zagledane u sebe, predstavljene s leđa, anfas ili direktno, figure na slikama Ivice Aranđusa nose teret sveta kroz ćutanje.
10. 03. 2026. u 17:20
SEĆANJE NA KNJIŽEVNIKA ČIJA JE POETIKA BILA REČ: U Novom Sadu održan komemorativni skup posvećen preminulom akademiku Miru Vuksanoviću
KOMEMORATIVNI skup posvećen srpskom akademiku Miru Vuksanoviću, koji je preminuo 6. februara u Novom Sadu a sahranjen 11. februara u njegovoj rodnoj, Krnjoj Jeli kod Šavnika, održan je danas u spomeniku kulture, zgradi „Platoneum“, novosadskom ogranku SANU, uz prisustvo njegovih najbližih i velikog broja prijatelja i poštovalaca.
10. 03. 2026. u 16:13
Nova knjiga „Postoje tišine koje bole“ donosi emotivnu priču o majci, ljubavi i čoveku koji je odlučio da ostane svoj
NA domaću književnu scenu stiže snažna i duboko emotivna knjiga „Postoje tišine koje bole“, autora Alekse Markovića – priča koja ne ostavlja ravnodušnim i koja već na prvim stranicama osvaja iskrenošću, toplinom i brutalnom životnom istinom.
10. 03. 2026. u 14:31
PERI ZUBCU NAGRADA "MIROSLAV ANTIĆ": U Novom Sadu od 13. do 20. marta manifestacija "Antićevi dani"
MANIFESTACIJA „Antićevi dani“, koja se u Novom Sadu održava 19. put, počinje u petak 13. marta i trajaće do 20. marta, a doneta je i odluka o dobitniku godišnje nagrade „Miroslav Antić“,. Za najbolju knjigu pesama u 2025. godini izabrana je zbirka „Miris starog srebra“ pesnika Pera Zubca.
10. 03. 2026. u 11:51
OSAM NASLOVA ZA NAGRADU „DUŠAN VASILJEV“: Konačna odluka biće poznata 22. marta (FOTO)
Na konkurs Grada Kikinde za dodelu književne nagrade „Dušan Vasiljev“ pristigla su 62 naslova ( prošle godine 58), a žiri, u sastavu Đorđe Pisarev, Selimir Radulović i Radovan Vlahović, doneo je odluku da u uži izbor uđe osam knjiga.
10. 03. 2026. u 11:41
Komentari (0)