RUŽA STARA 40 MILIONA GODINA, IRIS NICAO TAMO GDE PERUN BACI GROM: Sa promocije knjige "Kako je cveće stiglo na svet"

JEDAN od najstarijih cvetova na planeti je ruža, a tragovi o njenom postojanju stari su neverovatnih 40 miliona godina. Naročito je bila popularna u Rimskom carstvu, kao simbol bogatstva, pa i rasipništva. Za najimućnije dopremana je i zimi, brodovima iz Egipta, sa obala male Azije i iz Španije.

V.C.S.

Ovo se, između ostalog, moglo čuti na promociji knjige "Kako je cveće stiglo na svet", slovenačkih autorki Brede Podbrežnik Vukmir i Klarise Jovanović, pesnikinje, prevoditeljke i muzičarke, koja je o njoj i govorila, u beogradskoj kafe-knjižari "Štrik". Knjigu je objavila izdavačka kuća "Odiseja", a kako je rekla Sandra Bakić Topalović iz ove kuće, ona donosi bajke, narodna predanja, mitove i legende u kojima su bilo junaci, bilo simboli - cvetovi.

Njih je Breda Podbrežnik Vukmir prikupila među indijanskim, arapskim i evropskim predanjima, a Klarisa Jovanović ih je stilski obradila i literarizovala. Ove autorke objavile su sličnu knjigu i o drveću, ali ona još nije prevedena u Srbiji.

No, vratimo se na ružu.

Sa usponom hrišćanstva, kako je objasnila Delorija Bunđa-Sajčić, istoričarka i blogerka, kada ono u četvrtom veku postane državna religija, popularnost ruže opada, jer je povezuju sa paganstvom i rasipnošću.

- Cvet broj jedan postaje ljiljan, Madonin beli ljiljan, kao simbol Bogorodice, nevinosti i čednosti. Kada krstaši kreću u osvajanja, na pohodima otkrivaju nove vrste ruža, donose ih u Evropu, i tako ruža opet postaje "kraljica cveća" - kaže Delorija Bunđa-Sajčić.

FOTO: A. Ilić

Kao što određene vrste cveća imaju identičnu simboliku u različitim delovima sveta, i to još iz perioda kada planeta nije bila umrežena i njeni delovi međusobno povezani, tako druge vrste imaju suprotna značenja. Na primer, dok se kod nas, ali i u Sloveniji, hrizantema nosi na groblje, u Japanu je to carski cvet i simbol dinastije. Visibaba u velikom delu sveta, kao vesnik proleća, simboliše nadu i preporod, dok je u viktorijanskoj Engleskoj nošena na groblje.

Na promociji se čuo ceo niz zanimljivosti. Recimo, kadife i georgine stigle su u evropske bašte brodovima iz Meksika, sa konkvistadorima. Ljutić je u srednjem veku korišten za lov i njima su mazani vrhovi kopalja i strela, da bi životinja brže uginula, ali je i tada, a naročito u vreme Rima, korišten i kao otrov u dvorskim spletkama i zaverama. Iris je postao perunika kod starih Slovena. Dali su mu ime Peruna, svog boga gromova i munja. Verovalo se, gde Perun pusti grom, niče - perunika. Iliri su, inače, verovali da je iris cvet bogova, pa ga u južnoj Dalmaciji i zovu bogiša.

- Stari običaj kod pravoslavnih Srba jeste da peruniku nose u crkvu, da bude osveštana, pa je zatim kače na kuću, ne bi li je štitila od gromova - kaže Delorija Bunđa-Sajčić. - Drevni narodi verovali su, inače, da su cvetovi nosioci poruka bogova. Kadilice, ljubičice, ruže, irisi, ljiljani pojavljuju se često i na raskošnim iluminiranim manuskriptima. Kadilica je simbol Svetog trojstva i Svetog duha i često je slikana.

Klarisa Jovanović podsetila je da se u animističkom pogledu na svet verovalo da sve, pa i biljke, imaju duh, da su žive osobe, ne inferiorne u odnosu na čoveka. U pričama, bajkama i predanjima cveće može da ukaže i na osobine likova, ali bašta može da bude i dekor za dešavanje radnje. Od izbora cveća u njoj zavisi i atmosfera pripovesti.

Preporučujemo

Kultura

0 0

UDVOJE NA VRHOVIMA PRSTIJU: Zaharova i Rjepin u maju u Beogradu

09. 03. 2026. u 15:26

Kultura

0 0

MISTIČNA SNAGA DRINE: Slikarka Natalija Miladinović o izložbi velikih formata u Galeriji "Štab"

09. 03. 2026. u 15:16

Kultura

0 0

POLA VEKA U OSAM IZLOŽBI: Čitava godina u galeriji savremene umetnosti KC Pančevo biće u znaku jubileja

09. 03. 2026. u 15:08

Kultura

0 0

NAGRADA "ĐURA JAKŠIĆ": Narodna biblioteka iz Srpske Crnje 65. put raspisala konkurs

09. 03. 2026. u 14:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije