SELENIĆEV ROMAN ME JE "RAZBUCAO": Glumac Aleksandar Vučković o ulogama u "Očevima i ocima" i "Urnebesnoj tragediji"

FUDBALER koji u slobodno vreme peva po kafanama narodnu muziku, za svadbe i rođendane. Kakve preporuke za FDU! - kaže s beskrajno šarmantnim osmehom Aleksandar Vučković, koji je prijemni (u klasi Gordane Marić) položio "iz prve" i to posle trećeg razreda gimnazije.

foto:Z.Jovanović

Tako je mladi Užičanin odmah razbio sve predrasude, a njegov izuzetni talenat otvarao mu je jedna po jedna vrata, krčio put i stvarao nove prilike. Prvu su mu pružili njegovi, Užičani. Dobio je ulogu Kreonta u "Kralju Liru" s rediteljskim potpisom Ivana Vukovića.

- Prvo, pa moja omiljena drama. Od početka studija govorio sam sebi ako odigram "Lira" do kraja karijere, znači da je sve što si radio imalo smisla. A desilo se da sam sa "Lirom" počeo! Nešto me je tu "odradilo". Moji prijatelji u šali kažu da sam u duši - deda. Verovatno to starmalo ide iz mog zlatiborskog mentaliteta - kaže Vučković na početku razgovora.

A onda, kao kamenčići niz stazu, počele su da se kotrljaju uloge: zahvaljujući Marku Torlakoviću igrao je jednu sezonu u Somboru, ubrzo je došla uloga regenta Aleksandra u filmu "Kralj Petar Prvi", Veljko Mićunović je u njemu video Robina Huda u Pozorištu "Boško Buha", a onda ga je potpuno preuzelo Beogradsko dramsko: premijerni zadaci (i poneka uskakanja) u "Romanu o Londonu", "Plastelinu", "Crnoj kutiji", "Kišnim kapima na vrelom kamenju", "Divljem mesu", "U raljama života",predstavama "Ružni, prljavi, zli", "Ko se boji Virdžinije Vulf"...

I opet jedan netipičan potez. Iako je u BDP bio na paušalu, kako kaže, iz umetničkih razloga rešio je da iz angažmana izađe - na ulicu.

- Na Krstu sam imao desetak naslova i 25 igranja mesečno. Na "rez" sam otišao iz kuće, mada u tom trenutku nisam imao nikakvu alternativu. Posle sedam meseci desio se poziv Irene Popović za "Decu", potom sam u Ateljeu 212 radio "Revolt", a onda je stigao poziv iz Narodnog i Veljka Mićunovića za "Očeve i oce".

U ulozi Mihajla, najmlađeg Medakovića, jednostavno je - briljirao. Izneo je na scenu mladog čoveka, idealistu, koji kao gumicom poništava sve što je poneo iz svoje kuće i građanskog vaspitanja, iskreno verujući u komunizam kao novu religiju. Mada rođen deceniju i po posle Titove smrti, Vučković je bio divno autentičan u tumačenju lika koji na kraju strada u svojoj čestitosti i mladalačkom entuzijazmu.

- Roman me je potpuno "razbucao", doživeo sam strašnu katarzu, potresla me je njegova sudbina na toliko nivoa tragična.... U startu mi se lik dopao, može da se povuče ozbiljna paralela između Selenićevog mladog buntovnika i nekog današnjeg vršnjaka. Sličnost je u tim besnim konjima koji se u njemu propinju, u unutrašnjoj strasti, borbi protiv nedelanja i pričanje bez akcije. Mihajlo želi da promeni stvari iz najiskrenijih motiva i naivne dečačke čistote... Od majke je nasledio engleske manire i urođenu suzdržanost, zbog čega konstantno trpi uvrede svojih drugara. A on želi da im pripada, baš kao i svi mladići u njegovim godinama. I iz te krize identiteta poprima ideologiju u koju počinje istinski da veruje, bez ikakve skrivene namere.

Da je odlično obavio povereni zadatak, pokazao je i sledeći angažman: Jagoš Marković (s kojim je sarađivao u predstavi "Divlje meso") ponudio mu je ulogu Koste u "Urnebesnoj tragediji", čija je premijera 5. maja u Narodnom pozorištu.

- Preda mnom je savršeno skrojen Kovačevićev komad. U liku mog junaka, alkoholičara, objedinjene su sve muške figure našeg mentaliteta. Izrazito autodestruktivan, s druge strane toliko strastven da u svemu što radi ide "do kraja". Inače, u životu stalno imam neki osećaj krivice, stalno se preispitujem da li sam nešto mogao da uradim bolje... Retko mi se čini da koristim sav svoj potencijal. I tad sam "bonaca": u miru sa sobom, bez ikakvih dilema. A Kosta tako živi stalno, u punom kapacitetu. Daje mi mogućnost da bar u tih sat i po, budem to - do kraja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije