INTERVJU Kiki Smit: Uz bajke dublje razumemo sebe

ČETIRI tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža, predstaviće na izložbi "Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje" u galeriji "Dots", 17. septembra, prvi put beogradskoj publici presek opusa jedne od najznačajnijih njujorških likovnih umetnica. Prema koncepciji ove svetski slavne autorke koja je samostalno izlagala u najznačajnim muzejima širom planete, pet puta učestvovala na Bijenalu u Veneciji, a dela joj se čuvaju u institucijama poput MoMA i Vitni muzeja, kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.

Foto: A. Jovanović

Ovo međutim, kako Kiki Smit otkriva, za "Novosti", nije prvi put da je neki njen rad izložen u Srbiji.

- Učestvovala sam na grupnoj izložbi, koju je Univerzitet Kolumbija organizovao u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u prostoru čiji je kustos bila upravo Mirjana Dušić - objašnjava članica Američke akademije umetnosti i književnosti, profesorka Univerziteta Kolumbija i NYU, koju je ugledni magazin "Tajm" svrstao među 100 ljudi koji oblikuju naš svet. - Nažalost, tada nisam bila prisutna. Drago mi je što ću sada moći da učestvujem i u postavljanju izložbe, ali i njenoj recepciji. Nadam se da će to biti zadovoljstvo i za publiku.

Koliko je bilo teško da se iz mnoštva dela, nastalih u vremenskom rasponu koji obuhvata postavka, napravi najreprezentativniji izbor koji će predstaviti vaša interesovanja za ljudsko telo i prirodu?

- Ko god da pravi izložbu suočava se sa čitavim konglomeratom mogućnosti, praktičnih problema, dostupnošću stvari. Sve te faktore pokušavate da spojite zajedno i proizvedete osećanje.

Jednom ste rekli da se u našem telu nalazi čitava istorija sveta. Šta ste iz ljudskog tela naučili o svetu i njegovoj istoriji, i kako ste to izrazili u umetnosti?

- Shvatila sam koliko je teško stvari menjati iz korena, protresti. Naša prošlost uvek putuje sa nama. Ne znam kako to predstavljam u svojoj umetnosti, jer više ne stvaram toliko slika tela, ali često o tome razmišljam u svom svakodnevnom životu.

Tokom 1985. ste kratko učili da postanete medicinski tehničar u Hitnoj pomoći. Da li ste to radili da biste bolje razumeli ljudsko telo, zarad svoje umetnosti ili zbog nečeg drugog?

- Počela sam da radim kao tehničar u Hitnoj pomoći, kako bih uspostavila drugačiji odnos sa ljudskim telima. Gledajući ih pod fizičim teškoćama, učila sam da razumem kako na pragmatičan način da budem korisna u nekoj situaciji. To sam radila i da bih što više vremena provodila sa svojom sestrom, koja je neposredno potom umrla. Tako da je to bilo dobro iskustvo.

I priroda je bila česta tema vaše umetnosti. Šta to ljudi još nisu od nje naučili i koliko je opasno potcenjivanje njene moći?

- Nismo sve ovo vreme baš mnogo naučili, a i ono što smo saznali, zaboravili smo. I sama svakako ne znam još mnogo toga, a sve je evidentnije koliko je opasno potcenjivati prirodne sile.

Bajke, folklor, mitologija inspirisali su vaše stvaralaštvo. Koliko su vam pomogli u upoznavanju ljudske prirode?

- Bajke nam nude prostor da tragamo i da predstavimo svu kompleksnost naše prirode.

Za Frojda su snovi bili kraljevski put u nesvesno, šta vama znače?

- Ne znam. Mislim da što sam starija, sve manje sanjam. Ali, imala sam čudne snove sinoć.

Vaš umetnički rad čine crteži, skulpture, grafike, tapiserije, fotografije... Kako birate medij u kom ćete izraziti svoje ideje?

- Na neki način i prema tome šta mi se nađe pod rukom u određenom momentu. Ponekad tragam za nekim stvarima, ali često je to upravo ono što se nalazi ispred mene. Uživam, ipak, u iskustvima sa različitim materijalima.

Kako vam zapravo materijal pomaže da izrazite neku ideju ili narativ?

- Mislim da nas same stvari upućuju na to šta bismo sa njima mogli da stvorimo. Kao da vam jasno govore šta sa njima da uradite.

Među umetnicima sa kojima ste radili ima dosta poeta...

- Smatram da sam imala sreće što sam sarađivala sa nekoliko pesnika. Shvatila sam koliko me je to obogatilo, jer oni nose tako mnogo reči u sebi.

Šta kao profesor savetujete studentima koji stupaju u svet umetnosti?

- Da pokušaju da za sebe pronađu smisleno iskustvo i da se ne plaše da ulože vreme u stvari, kao i da se ne boje što ne znaju kuda stupaju.

Preporučujemo

Kultura

0 0

NEUHVATLjIVE SLIKE: "Rima" gostuje u Beču izložbom "Ivačković: Džezom do apstrakcije"

02. 09. 2022. u 12:12

Kultura

0 0

KNjIGA PROTIV ZABORAVA: Monografija "Crkve i manastiri" Mladena Crnogorčevića

02. 09. 2022. u 13:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije