RASKOŠNA DELA VELIKIH UMETNIKA: Izložba ikona grčkih majstora od 15. do 19. veka od večeras u Narodnom muzeju u Kraljevu

Dragana Matović

16. 08. 2022. u 14:00

U ZBIRCI poslevizantijske umetnosti novog veka Narodnog muzeja u Beogradu, ikone grčkih slikara su ne samo najmnogobrojnije već se među njima prepoznaje najviše ostvarenja od velike umetničke vrednosti.

РАСКОШНА ДЕЛА ВЕЛИКИХ УМЕТНИКА: Изложба икона грчких мајстора од 15. до 19. века од вечерас у Народном музеју у Краљеву

Foto: T. Petrović

Reč je o ikonama autora sa teritorija tradicionalnih grčkih zemalja, kao i sa šireg područja u okviru Osmanskog carstva i susednih zemalja u kojem su uticaji grčke kulture ostali prepoznatljivi. Deo te kolekcije od večeras će biti izložen u galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu.

Autor izložbe "Pod zlatnim i plavim nebom: Ikone grčkih majstora od 15. do 19. veka u Narodnom muzeju" je Branka Ivanić, muzejski savetnik. U postavku je uvršteno 147 ikona.

Foto: T. Petrović

- Najpoznatije grčke ikone su italo-kritskog ikonopisnog stila i mogu da potiču iz radionica ili sa predložaka poznatih kritskih slikara kao što su Andrija Rico, Nikola Zafuris ili Jeremija Paladas - kaže Ivanićeva.

- Druga grupa pripada ohridsko-kosturskoj školi, koja je zauzimala veliki deo kontinentalne oblasti na Balkanu, dok su u trećoj dela rađena u duhu levantinskog baroka, mešavini tradicionalnog evropskog ikonopisa i istočnjačkih elemenata, koji se ogledaju u ornamentici, upotrebi cveća, vinjeta, raznih brokatnih dezena.

Među izloženim ikonama, po umetničkoj i estetskoj vrednosti, izdvaja se minijaturna ikona Bogorodice Utešiteljke, nastala krajem 15. veka.

Foto: T. Petrović

- Ova ikona nije samo potekla iz radionice čuvenog Nikole Zafurija, već bi mogla da se pripiše njegovoj ruci - kaže Ivanićeva.

- Umetnik Jeremija Palada mnogo je radio na popularisanju kritskog svetitelja Jovana Pustinjaka. Na svetu postoje možda četiri ikone, replike tog njegovog dela, a ova iz naše kolekcije je jedna od boljih. Italo-kritske ikone se razlikuju od naših. One su akademske i prenose carigradsku umetnost, ali kroz zapadnjački manir. Lica svetitelja su "mekša" nego na pravoslavnoj ikoni. Bogorodica je prikazana sa prozirnim velom, Isusove haljine su ukrašene ornamentima. Na ikonama koje su nastale na grčkom kopnu manje je elemenata zapadnjačkog uticaja i italijanizacije. Ima ih, zato što su italo-kritski umetnici u svoje vreme bili popularni, pa su veliki manastiri na Svetoj Gori naručivali njihove slike, freske i ikone.

U kraljevačkom muzeju je izloženo i nekoliko ikona iz 17. veka koje bi se mogle pripisati radionici Emanuela Tzanesa.

Foto: T. Petrović

- Na izložbi je još nekoliko zanimljivih ikona. Površina jedne od njih je rebrasta, tako da vidimo Bogorodicu kad gledamo ikonu sa jedne strane, a Svetu Trojicu kada je posmatramo sa druge - kaže Ivanićeva.

- Takva optička varka je nepoznata u pravoslavnoj umetnosti. Na nekoliko ikona bez hijararhijskog reda nabacano je po nekoliko predstava Bogorodice, arhanđela Mihaila, Jovana Preteče, što je, takođe, retkost.

Neobična je ikona na kojoj je predstavljen Sveti Hristifor sa životinjskom glavom.

- Sveti Hristifor je postao popularan svetitelj u 18. i 19. veku, naročito na balkanskom prostoru. Legenda kaže da je potekao iz plemena ljudoždera, ali je bio pobožan. Činio je mnoga dobra dela. Po drugoj legendi, on je živeo u Egiptu. Bio je mnogo lep i žene su ga neprestano saletale, pa je zamolio Boga da mu pomogne. Onda mu je Bog dao takvu glavu.

U Narodnom muzeju do Drugog svetskog rata bilo je tek desetak grčkih ikona. Prva je stigla 1880. kao poklon jednog beogradskog antikvara. Najveći priliv odigrao se u decenijama između 1955. i 1975, kada je Beograd bio ključna tačka migracija stanovništva sa jugoistoka i iz zapadnih krajeva SFRJ.

- Grčkim ikonama nije se pridavao veći značaj, pošto mi imamo svoj ikonopis - kaže Ivanićeva.

- Zbirka je od 1955. rasla zahvaljujući poklonima i otkupima. Stanislav Krakov je imao veliku kolekciju ikona, a u njegovoj zbirci bilo je osam grčkih. Inženjer i veliki kolekcionar Aleksandar Đorđević poklonio je i prodao mnogo ikona Muzeju. Najvrednije ikone ipak potiču iz zbirke Belog dvora. Poslednja ikonu Muzej je nabavio 1990. godine. Stigla je kao testamentarni poklon. 

Pretočeno u film

KROZ postavku koja je prvi put prikazana pre godinu i po dana u beogradskom Narodnom muzeju, predstavljen je i stručni i naučni rad kustosa Odeljenja za srednji vek, kao i rad na konzervaciji i restauraciji ikona. Naime, većina ikona je bila u lošem stanju, tako da je ceo restauratorski atelje Muzeja tri godine radio konzervaciju. Rad konzervatora Dragana LJubenović je pretočila u film.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

GLUMICA PROŠLA PAKAO SA KLIČKOM: Odveo je našu ćerku u Ukrajinu, nije želeo da je vrati, ja sam lečila zavisnost od alkohola i droge