Kultura

SVEDOČANSTVA TITOVOG BIOGRAFA: Predavanje Muharema Bazdulja na Jutjub kanalu KCNS Vladimiru Dedijeru (VIDEO)

07. 03. 2022. u 22:38

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

„ARHEOLOGIJU Atlantide", ciklus tribina o značajnim, a skrajnutim figurama srpske kulture, Muharem Bazdulj nastavlja predavanjem o Vladimiru Dedijeru. Ko je bio čovek koji je široj javnosti najpoznatiji kao Titov biograf, postepeno se otkriva nizom priča i svedočanstava koje Dedijera osvetljavaju kao veoma zanimljivu i intrigantnu ličnost svog vremena.

СВЕДОЧАНСТВА ТИТОВОГ БИОГРАФА: Предавање Мухарема Баздуља на Jутјуб каналу КЦНС Владимиру Дедијеру (ВИДЕО)

foto: KCNS

Napuštanje studija prava zbog teške finansijske situacije i angažman u „Politici", okolnosti su koje su u velikoj meri odredile čitav njegov autorski profil i opušteniju literarnu poetiku koja ga prezentuje kao „pomalo divljeg i neformalnog autora".

Od dopisničkih angažmana iz Ljubljane i Londona, preko aktivnog delanja u Komunističkoj partiji, do porodičnih tragedija (prva Dedijerova žena Olga poginula je za vreme bitke na Sutjesci, a trinaestogodišnji sin Branko izvršio samoubistvo pod pritiscima tajnih službi, kao i drugi sin Borivoje) i poznanstava sa najviđenijim savremenicima iz svih kulturno-političkih sfera, Dedijer je predstavljen kao veoma važna figura svog doba.

Bio je delegat Jugoslavije kada su u San Francisku formirane UN, vodio je dnevnik koji ga je kvalifikovao za poziciju Titovog biografa, bio je član, a zatim i predsednik Raselovog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu i Latinskoj Americi, poznavao je ljude poput Čaplina, Pikasa, Markesa, Sartra – „celu političku i umetničku reprezentaciju 20. veka", a sa mnogima od njih je i blisko sarađivao.

Milovan Đilas

„Afera Đilas" uzrokovala je Dedijerov disidentski status, i mada mu nije ukinuta sloboda, izgubio je pozicije, stan i posao i postao socijalni izopštenik. Zahvaljujući reputaciji, fakultetskom obrazovanju i dobrom poznavanju engleskog jezika, na Zapadu mu je ponuđen angažman, te se preselio u SAD, gde je napisao svoj magnum opus, i, prema Bazdulju, najznačajnije delo – „Sarajevo 1914" (prvobitno objavljeno na engleskom pod nazivom „The road to Sarajevo"), „definitivnu i neprevaziđenu knjigu o Sarajevskom atentatu".

Bazdulj ističe naročito Dedijerovo zanimanje za ratno pravo i iz te perspektive pokušava da nasluti njegov stav o trenutnom sukobu između Rusije i Ukrajine, podsećajući na veliki intervju koji je Dedijer godinu dana pred smrt dao S. Pljakiću i u kom je napomenuo da „moćni dugo pamte i osvetnički su nastrojeni".

Kao jednu od zanimljivosti iz Dedijerovog života, Bazdulj navodi detalj sa njegove pristupne besede u SANU, kada se povodom dopunjenog i kritikom prožetog izdanja Titove biografije, Mihiz Dedijeru obratio sledećim rečima: „ovovremeni Kraljeviću Marko, iako si turska pridvorica, alʼ si opet naša perjanica".

Kompletno predavanje Muharema Bazdulja „Vladimir Dedijer:Prilozi za biografiju" možee se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Fondacija Meridian obradovala 100 dece sa Kosova i Metohije na F4 Meridianbet KLS

Fondacija Meridian obradovala 100 dece sa Kosova i Metohije na F4 Meridianbet KLS