MISLILAC EVROPSKOG FORMATA: Stojan Đorđić o svojoj monografiji o književnom kritičaru i teoretičaru Nikoli Miloševiću

KNjIŽEVNI kritičar koji je mislilac, mislilac koji postaje romanopisac, romanopisac koji je mislilac epohalne književne kreacije. Ovako je dr Stojan Đorđić (1950) u višestruko značajnoj i zanimljivoj studiji "Nikole Miloševića ukrštaj filozofije i književnosti" ("Orion art") skicirao portret velikog i neumornog tumača književnih dela.

Foto P. Mitić

U studijama i kritikama, koje čine čitavu jednu biblioteku Nikola Milošević (1929-2007) je više od pola veka analizirao dela i književne pojave na neponovljiv način, bio angažovani mislilac i omiljeni profesor, uvek se vodeći najvišim moralnim vrednostima. Pisao je o Andriću, Crnjanskom, Krleži, Meši, Desnici, Dostojevskom, Kamiju, Servantesu, Strinbergu, Nastasijeviću, kao i o filozofima Šestovu i Berđajevu.

- Milošević je i po obrazovanju i po svom istraživačkom habitusu filozof, ali birajući domen svog autorskog delovanja opredelio se za književnost. On je književni kritičar i teoretičar filozofskog kova. Iz dela u delo razmatra misaona težišta i ima u vidu filozofsku,

t. j. kritičku refleksiju, i to na svoj način, što znači sa pretenzijom na potpunost pristupa, na obuhvatanje ljudske egzistencije u njenoj potpunosti i suštinskoj vrednosti - kaže, za "Novosti", Đorđić.

Te osobine prvi je uočio Miloš Crnjanski koji mu je 1964. poslao pismo pošto je u jednom časopisu pročitao njegovo tumačenje "Seoba". Sa neskrivenim zadovoljstvom veliki pisac ističe da je to najozbiljnije što je u hrpi tekstova o svom romanu dotada pročitao i posebno uočava Miloševićevo tumačenje dela "sa gledišta intelekta". A to je nešto novo u našoj književnoj kritici, koja je još od vremena Skerlićevog "bila skoro uvek lična, politička, klikaška, a vrlo retko prikaz knjiga za čitaoce", kako je naveo Crnjanski.

- Glavna poetička ideja Nikole Miloševića, zahvaljujući kojoj je odigrao tako važnu ulogu u savremenoj srpskoj književnosti je ideja autonomije književne umetnosti, koja je bila i ostala vodeća programska ideja književne revolucije druge polovine 20. veka. Bio je teoretičar i kritičar koji je tu ideju najpodrobnije i obrazlagao i preispitivao, primenjujući je vrlo dosledno i do vrlo podrobne teorijske argumentacije, ali i do krajnje konsekvence. Stajao je u odbranu književnog dela od ideologije, politike, mita, didaktike i moralisanja. Njegov pristup književnosti bio je emancipatorski izazovan i podsticajan, a ideje o autonomnosti književnosti pale su na plodno tle kod naših pisaca, od kojih su mnogi bili Miloševićevi studenti - kaže Đorđić.

U poslednjoj deceniji života Milošević se na opšte iznenađenje izjasnio kao romansijer: najpre je to bio "Nit miholjskog leta" (1999), "Kutija od orahovog drveta" (2003) i dve godine kasnije "Senke minulih ljubavi". Junaci ovih romani su usamljenici i melanholici, ljudi izoštrene misaonosti koji tragaju za smislom egzistencije. Romani, međutim, nisu dobili odgovarajuću recepciju zbog jakog teoretičarskog balasta njegovog autora, objašnjava Đorđić i kaže:

- Milošević nije sledio trendove u njegovoj prozi, niti je eksperimentisao literarnim postupcima i formama, kako su radili vodeći pisci. Pisao je o onim temama kojima se bavio i kao teoretičar i kritičar, a to su izrazito filozofske teme, pre svega, antropološki i etički fenomeni i problemi: metafizički aspekt čovekove egzistencije, sloboda izbora, odnos dobra i zla, razuma i nagona. Može se reći da je njegov romansijerski doprinos u tome što je pisao u ne baš zastupljenoj vrsti romana kod nas, a to je filozofski roman. Ovaj žanr je zahvaljujući baš Miloševiću, srpska književnost, najzad uspela da osvoji, i to u sasvim respektabilnom dometu za tu vrstu spisateljskog izazova.

Ističući da je ceo Miloševićev opus i kritičarski i romansijerski prožet snažnim osećanjem melanholije, Đorđić zaključuje:

- Već sa ove distance može se reći da je on najznačajniji poetički mislilac jedne od naših najznačajnijih književnih epoha. Posmatrajući iz književno-istorijske perspektive Nikola Milošević spada u prvi red srpske književne kritike, rame uz rame sa Jovanom Skerlićem, Bogdanom Popovićem, Ljubomirom Nedićem. A u domenu književno-teorijske misli, postao je stvaralac takvog formata kakav imaju samo najveće evropske književnosti.

IZUZETNI BESEDNIK

PORED mnogih darova i umeća kojima je raspolagao Milošević, svakako treba pomenuti i njegovu retorsku izuzetnost, ukazuje Đorđić:

- Ko god je bio u prilici da ga sluša dok govori, bez obzira na to o čemu, kojim povodom, kada i gde, viđao je da ima pred sobom autentičnog besednika i mislioca, bez teatralnosti i patetičnosti. Govorio je tiho, bez gestikulacija, ali ravnomerno i usredsređeno. Svako njegovo izlaganje bila je beseda. Svaki njegov govor prelazio je u vispreno kritičko tumačenje. Slušaoci su ga netremice pratili uživajući u magiji žive i oštroumne reči. U legendu su ušli njegovi govori tokom studentskih demonstracija u junu 1968. u kojima je kritikujući napise u prorežimskoj štampi otkrivao i žigosao in vivo nedostatke i slabosti vlastodržaca.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POGLED ISKOSA - Poentiranje pointilizmom

25. 01. 2022. u 16:42

Društvo

0 3

KNEZOVI RADOSLAV I MUTIMIR PRVI KTITORI: Prva monografija crkve svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, današnjem Novom Pazaru

24. 01. 2022. u 13:13

Kultura

1 7

NIKOLA MILOŠEVIĆ I CENZURA: Nikada nije pripadao nijednoj od vladajućih i večitih elita u našem društvu

12. 10. 2021. u 17:55

Društvo

0 1

BISTA NIKOLI MILOŠEVIĆU: Obeležen Dan Filološkog fakulteta

06. 10. 2021. u 15:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije