NAŠI ATELJEI NISU SKLADIŠTA CIPELA I KRPA: Slikari i vajari koji stvaraju na Starom sajmištu o nalogu da se isele do proleća

Miljana Kralj

05. 12. 2021. u 10:12

SVOJEVREMENO je Dobrica Ćosić zapisao kako beogradsko Staro sajmište čine tri ljudske realnosti, tri istorijska sloja: trgovački paviljoni, potom koncentracioni logor pod okupacijom, pa slikarski ateljei u socijalizmu:

НАШИ АТЕЉЕИ НИСУ СКЛАДИШТА ЦИПЕЛА И КРПА: Сликари и вајари који стварају на Старом сајмишту о налогу да се иселе до пролећа

Foto N. Fifić

- Dakle dućan i trgovci, mučilište i gubilište, radionica za slike i skulpture; strast za novcem, strast za uništavanjem Srba i Jevreja, strast za stvaranjem likovnih oblika; korisnost, zločinaštvo, umetnost... A to nisu arheološki slojevi ili epohe, to se zbilo u životu jedne, naše generacije!

Osam decenija od formiranja najvećeg koncentracionog logora u Jugoistočnoj Evropi, najavljeno je da će sledeće godine biti obnovljena Centralna kula, a potom i ostali paviljoni, u kojima će biti smešten Memorijalni centar "Staro sajmište". Da bi radovi počeli, vlasnici ateljea (u kojima se, od 1952. neprekidno do danas stvarala savremena srpska umetnost), moraće da se - isele!

Prvi su na redu oni iz Italijanskog paviljona (adresa Staro sajmište 28), a potom i iz Čehoslovačkog (Staro sajmište 21). Minule nedelje predstavnici Sekretarijata za imovinske i pravne poslove Grada Beograda i Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda, obavestili su ih da će to morati da urade do proleća, kako bi obezbedili pristup projektantima za tehničko snimanje objekta.

- Skoro ceo svoj umetnički vek proveo sam u ateljeu na Starom sajmištu, a to je gotovo 50 godina. Zajedno sa kolegama, poznatim umetnicima, stvarali smo kulturnu baštinu i za buduća pokolenja - priča, za "Novosti", jedan od naših najznačajnijih likovnih stvaralaca Milija Nešić. - Pre nekoliko godina iselili su umetnike iz takozvane Kule, prethodno su im ponudili ateljee u koje će se useliti. Sada su došli sa informacijom da se iselimo na proleće, a da nemaju nikakav predlog gde će nam obezbediti prostor za rad i dela. Kao da smo se tu bespravno uselili i da se sad sami snalazimo i obraćamo ko zna kome. Nečuvena je nebriga o umetnicima koji su ceo život posvetili stvaranju i doprinosu kulture svog naroda.

Milija Nešić / Foto V. Danilov

U ruševnim zidovima Starog sajmišta, smatra Nešić, nalazi se celokupan život i rad mnogih likovnih stvaralaca, a društvo bi trebalo to da poštuje:

- To nisu skladišta cipela i krpa, koje se mogu preseliti bilo gde - ističe naš likovni veteran. - Sami smo ulagali u održavanje ateljea, koje smo dobili od ULUS-a, uvodili struju, vodu, betonirali zidove i podove, krpili krov, bez dinara pomoći od društvene zajednice. Lično sam radu bio posvećen bez misli na materijalnu nadoknadu, bio sam slobodan umetnik bez dinara mesečnih prihoda sve do penzije. Retko sam prodavao dela, poklanjao sam ih muzejima i drugim društvenim institucijama. Živeo sam za umetnost, a ne od umetnosti.

Za izradu projekta rekonstrukcije, sanacije i adaptacije kompleksa Staro sajmište zadužen je Zavod za zaštitu spomenika Grada Beograda. Na pomenutom sastanku, u neformalnom razgovoru predstavnicima ULUS-a i korisnicima ateljea, rečeno je da je u skladu sa Zakonom o izgradnji Memorijalnog centra, u toku rešavanje pravnog statusa kompleksa i početak izrade projektne dokumentacije za rekonstrukciju.

- Do sada ULUS nije dobio nikakvo obaveštenje od Sekretarijata za kulturu niti od Sekretarijata za imovinske i pravne poslove o daljim planovima za ateljee koje koriste njegovi članovi, već bezmalo sedamdeset godina - stoji, između ostalog, u obaveštenju koje je ovim povodom izdalo Udruženje. - Zahtevamo od nadležnih institucija da ne smanjuju fond ateljea, već da ga sukcesivno uvećavaju kako bismo omogućili nesmetan rad našem članstvu.

Izgrađeno 1937-1938. Staro sajmište je prve stanare primilo 1952. rešenjem Narodnog odbora grada Beograda, a 1981. ateljei su prešli u fond Poslovnog prostora.

Pripadnici ove umetničke kolonije pedesetih godina prošlog veka bili su i slikari Lazar Vozarević i Mića Popović, kritičar Borislav Mihajlović Mihiz, pisac i pozorišni reditelj Pavle Ugrinov. Ostalo je zabeleženo da je jedne olujne noći, u Popovićevom ateljeu, u režiji Ugrinova i sa scenografijom Stojana Ćelića, prvi put kod nas izveden Beketov komad "Čekajući Godoa". U našoj kulturi, posle toga, mnogo toga više nije bilo isto...

Član umetničke kolonije na Starom sajmištu bio je i Mića Popović

Transformacija Starog sajmišta od tragizma konc logora do kreativnog mesta odakle su potekla najznačajnija imena srpske i jugoslovenske umetnosti imala je, prema mišljenju ugledne vajarke i profsorke u penziji Gordane Kaljalović, isceljujuće dejstvo, koje je ovom prostoru dalo novo značenje:

- Zato njegovu slojevitu memoriju treba konzervirati tako da sačuva sve faze istorijskih, vrednosnih promena - objašnjava sagovornica. - Činjenica da u tom prostoru žive i dalje aktivn rade kreatori naše likovne scene, stavlja pred nadležne odgovornost da se energija, godinama usmeravana ka afirmaciji duhovnih vrednosti, sačuva i umetnicima omogući dalji rad. Svuda u civilizovanom svetu, u Londonu, Berlinu, NJujorku, Beču, se u fabričke i druge napuštene prostore useljavaju galerije i ateljei. U kulturnoj politici grada do sada nije bilo interesa za takvu strategiju, uprkos činjenici da samo ULUS ima 2.500 članova, koji su glavni nosioci kulturnog života. Tužno bi bilo da se na Starom sajmištu ponovo dese neke žrtve i da to ovaj put budu umetnici, koji bi zauvek ostali bez rešenog prostora za rad.

OLGA JEVRIĆ POKRENULA INICIJATIVU

Olga Jevrić / Foto I. Marinković

AKADEMIK i vajarka značajne međunarodne reputacije Olga Jevrić (1922-2014) se do kraja života borila za prepoznavanje Starog sajmišta kao važnog toponima u razvoju posleratnog likovnog stvaralaštva. Ona je, kako je to "Novostima" potvrdila akademik Milica Stevanović, pri Odeljenju umetnosti, pokrenula inicijativu da se, u budućem Memorijalnom centru, nađe mesto gde bi se obeležilo kako je u paviljonima kraj Save decenijama stvarana savremena srpska umetnost. Makar spomen - tablom.

SLAVNI STANARI

MEĐU slavnim stanarima Kule bili su Olga Jevrić, Milun Mitrović, Dušan Gavela, Zoran Petrović, Raša Todosijević, Aleksandar Luković Lukjan, Stevan Dukić, Mladen Srbinović, Lazar Vujaklija, Aleksandar Zarin, Milan Besarabić. U Italijanskom paviljonu stvarali su svojevremeno Živojin Turinski i Vera Božičković Popović, a na tom mestu su danas, uz atelje Milije Nešića i radni prostori veterana Miodraga Rogića, ali i Predraga Neškovića, Gordane Kaljalović i mnogih drugih poznatih autora, kojih ima i u Čehoslovačkom paviljonu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)