ĆOPIĆEV SVET U KNEZ MIHAILOVOJ: Čuvanja srpske kulture i identiteta

R. Dr.

08. 10. 2021. u 08:40

PRAG sobe-legata književnika Branka Ćopića u zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti deli prostor sadašnjosti od intimnog mikrosveta omiljenog pisca generacija čitalaca i atmosfere u kojoj su stvarana njegova dela.

ЋОПИЋЕВ СВЕТ У КНЕЗ МИХАИЛОВОЈ: Чувања српске културе и идентитета

NOSTALGIJA Branko Ćopić u omiljenoj fotelji, Foto Arhiva

U njemu posvećenoj sobi sve izgleda kao da je veliki pisac tek stigao iz jedne od svojih redovnih šetnji Tašmajdanom ili sa književne večeri u Francuskoj 7, koje je redovno posećivao.

Crni šešir odložen je na čiviluk do vrata, štap u ćošku. Nešto dalje na komodi, tanka kožna tašna od koje se Branko decenijama nije odvajao. Piščeva radna soba, skromna i nenametljiva, kakav je bio i njen stanar, "tapacirana" je policama sa knjigama, svedena i bez suvišnih ukrasa. Centralni deo prostorije legata Branka Ćopića - samo jednog od književnika, umetnika i naučnika o čijoj zaostavštini brine SANU - zauzima garnitura fotelja od crvenog mebla u kojoj je pisac provodio najviše vremena.

Zanimljivo je da je baš u jednoj od ovih naslonjača najviše puta i fotografisan, pa je tako nameštaj iz njegove radne sobe postao sastavni deo velikog broja Ćopićevih fotografija koje se i danas objavljuju u štampi i literaturi.

Za masivnim, ali takođe skromnim radnim stolom, vlada ista jednostavnost - pisaća mašina "olimpija" (kakva se prodavala u svakoj boljoj radnji širom posleratne Jugoslavije), drvena kutija za olovke sa prepoznatljivim žigom Tvornice olovaka Zagreb - TOZ-a, od upotrebe uglačano crno nalivpero.

Jedini ukras stola na kome su ispisana najvažnija dela svakog jugoslovenskog odrastanja je izrezbarena drvena kutija za pisaći pribor i sitnice. Ćopić je pisao u običnim školskim sveskama, drvenom HB-2 olovkom, kako je govorio "nit tvrdom, niti mekom" koju je zarezivao isključivo nožem - jednim istim gotovo pola veka. Skice pesama, pripovedaka i eseja kasnije je prekucavao na mašini, a sve rukopise je naručiocima nosio u jednoj istoj tašni.

Teško da bi se drugačije mogao i zamisliti ambijent u kome je stvarao neposredni, glasni i srdačni, veliki Branko Ćopić. Neponovljivi tumač sentimenta odrastanja, nepogrešivi portretista ljudi Bosanske Krajine, radoznalo dete u telu odraslog čoveka, u osami svoje radne sobe prenosio je na hartiju nostalgične slike svog detinjstva pod Grmečom, prisećajući se topline ličnosti - svojih književnih prauzora:

- Moj djed Rade bio je neobičan čovjek. NJegov začarani svijet, sav satkan od bajki i maštarenja, mjesečine i prozračne svile miholjskog leta, bio je svojevrsni svijet oktobra u ranu jesen, o Miholjdanu, kada su nam u kuću dolazili dragi gosti, kad je sve bilo puno priča i obilja, kad je i mačka sita i miroljubiva, a miš debeo i bezbrižan. Ti djedovi oktobarski dani predstavljaju osnovnu riznicu svih mojih pravih literarnih motiva.

Odatle sam krenuo i počeo da stvaram svijet po liku i podobiju ovog čestitog, duševnog i na svoj način pravednog čoveka. Koji je tvrdio da je vuk zelen i da prijatelj ne može nestati, ni umrijeti sve dok je kod njega prijateljev džepni sat. Koji kuca kao srce - sećao se Ćopić svojih prvih dodira sa svetom mašte i fantazije.

Autentičan nameštaj, knjige i predmeti, kao svojevrsni spomenik velikom piscu, po njegovoj smrti preneti su u SANU iz stana u Ulici kralja Milana, nekadašnjoj Maršala Tita, gde je decenijama živeo. SANU je sakupljajući zaostavštinu svojih članova, među kojima je i Ćopić, postala čuvar ne samo njihovog znanja i dela, nego i delića vremena u kome su stvarali.

Foto Arhiva

 

U analima nacionalne kuće umetnosti i nauke zapisano je da je Branko, pisac gotovo pa legendarnih romana "Orlovi rano lete", "Prolom", "Gluvi barut", "Bašta sljezove boje" i drugih u članstvo ove kuće primljen 1965. godine, najpre kao dopisni član u tadašnjem Odeljenju literature i jezika. Među akademike, kao redovan član, izabran je tri godine kasnije, a u SANU je bio aktivan sve do tragičnog kraja 1984. godine. Umesto pristupne besede pročitao je svoju pripovetku "Dane Drmogaća", i u svečanu salu palate u Knez Mihailovoj ulici na trenutak preneo duh beskrajnih jesenjih priča, kakve su se uz kazane za pečenje rakije, pričale u podgrmečkim selima njegovog detinjstva.

Najvažniji deo legata Branka Ćopića je njegova lična biblioteka. U njoj je oko 3.000 knjiga, koje je pisac sakupljao tokom celog svog života. U njoj je i više kompleta njegovih sabranih dela koja su u visokim tiražima objavljivali najpoznatiji jugoslovenski izdavači.

Na policama Ćopićeve biblioteke dominiraju domaći pisci, mahom savremenici - Andrić, Davičo, Lalić, Krleža, Selimović... Od klasika najviše je ruskih pisaca - Tolstoj, Dostojevski, Gorki, Čehov, Gogolj, Babelj... Ćopić je voleo i čitao i Balzaka, Dimu, Igoa, Šekspira, a posebno, kako je sam govorio, prvu knjigu koju je u životu pročitao - Servantesovog "Don Kihota".

USPOMENE Predmeti iz piščevog stana, Foto Arhiva

Tu su i desetine knjiga iz čuvenog "Plavog kola" Srpske književne zadruge, Klaićeva "Povijest Hrvata", "Prosvetine" enciklopedije i istorijske monografije. Ćopić je posebnu emociju negovao prema svom velikom prijatelju bosanskom piscu Ziju Dizdareviću, ubijenom u Jasenovcu, a uspomenu na njega čuvao je i preko njegovih knjiga koje je čuvao u svojoj biblioteci.

Dizdareviću u spomen ispisao je i možda najemotivnije redove svog stvaralaštva - u predgovoru romanu "Bašta sljezove boje", koji je naslovio samo sa - "Pismo Ziji".

SEĆANJE Soba u zgradi SANU, sa radnim stolom, mašinom i knjigama, Foto Arhiva

NAJDRAŽA PRIZNANJA STIGLA OD DECE

ZBIRKA odlikovanja Srpske akademije nauka i umetnosti čuva i sva priznanja Branka Ćopića. Osim ratnih i državnih odlikovanja u ovom fondu je i niz zahvalnica, spomenica i književnih nagrada koje je književnik dobijao na svečanostima širom Jugoslavije. Od ratnih i državnih priznanja tu su Partizanska spomenica, Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom, Orden bratstva i jedinstva, Orden Republike... U istoj zbirci su i Oktobarska nagrada Grada Beograda, nagrada Avnoja i Sedmojulska nagrada. Ipak, piscu su najdraže bile kolajne folklornih  festivala i onih za decu. Iz ovog fundusa koje čuva SANU su nagrade "Neven", "Kurir Jovica", povelja "Kekec", plaketa "Zmajevih dečjih igara", zahvalnice Saveza pionira, biblioteka, kulturnih centara...

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)