ZAŠTO DRŽAVA NE ŠTITI ĆIRILICU: Majci se piše ćirilicom

U DOMAĆE vaspitanje spadaju i učenje i vladanje - i sugestija da valja znati i strane jezike i njihova pisma: vladati tim pismima, ali i sobom... Ali i nauk da je osnovno pismo: naše i najsavršenije - jedno. Na tom pismu nastala je sva naša duhovnost. Po tom pismu, mi smo - mi

Foto D. Milovanović

Pismo kojim pišemo određeno je, na početku života u pismenosti - domaćim vaspitanjem.

Škola preuzima deo roditeljskog staranja i predaje nas Društvu...

U domaće vaspitanje spadaju i učenje i vladanje - i sugestija da valja znati i strane jezike i njihova pisma: vladati tim pismima, ali i sobom... Ali i nauk da je osnovno pismo: naše i najsavršenije - jedno. Na tom pismu nastala je sva naša duhovnost. Po tom pismu, mi smo - mi.

Onda dolazi Država - koliko je ima, kakvog karaktera i koliko do domaćeg vaspitanje drži!

Kao i pojedinac, država ume da bude bolja ili gora, pomodarska i skorojevićka, brižna ili nebrižna mati... To zavisi od vlasti, ili režima.

Ima režima, koji, s tuđinskim diktatom, menjaju identitet države - naroda i jezika. Najpre se obruše na pismo - računaju, neće se primetiti: znamo i ono drugo.

Foto Ilustracija Goran Divac

Tako je u Crnoj Gori našeg doba, jedan režim, jednim klikom, ukinuo domaće pismo - ćirilicu. Da ih je neko pitao, odgovorili bi da je to evropski put (zajednički imenitelj mnogih fraza i floskula i nepočinstava).

Presudne godine

Pisac ove beleške seća se najvažnijih trenutaka svoje mladosti, kada je počinjao da bude svestan pisanja i pripadanja. On i njegov naraštaj...

Bilo je to u titogradskoj gimnaziji, potkraj šezdesetih godina prošlog stoleća. U Crnoj Gori, gotovo sve, bilo je ćirilicom, izuzev registarskih tablica na malobrojnim automobilima. I "Pali svjetla" na ulazima u tunele.

Bili smo na prelazu iz osnovne u srednju školu. Zemlja se jeste zvala Jugoslavija, republika Crna Gora... A u glavnom gradu Otadžbine tada žive Branko Ćopić, Desanka, Ivo Andrić, Dragan Džajić. Dobro, i Đorđe Marjanović... Onda onaj isti režim naumi da nam to učini tuđim! I što daljim... Da sve vrednosti istisne i zameni gorim i najgorim.

Ikone knjige i prosvete bili su Dositej, Vuk i Njegoš - pisali smo njihovim pismom... Sveti Sava je bio više u knjigama i legendama. Odrastali smo na junačkoj poeziji...

Pisanje od srca

Razredni starešina, u prvom gimnazije, bio nam je Branko Đurišić, zvani Pirun (viljuška), profesor matematike, visok i lep čovek, Podgoričanin, bio ga je glas da je kockar i mangup - mudar, dovitljiv, duhovit.

Jednog dana naredi on našem drugu Čađenoviću da na kovertu napiše adresu svojih roditelja u Brskutu - Bratonožići, da im razredni pošalje pismo: kako se njihov sin Čađenović ponaša: slabo uči, naređao jedinice, "bježi s časova", a oni mu plaćaju stan i šalju svaki dinar do kojeg se teško dolazilo...

Sutradan, Čađo donosi koverat, a prof. Pirun, sa staropodgoričkim naglaskom, kaže:

- E, moj Čađo! Ti ocu i majci pišeš latinicom! Majci se, kukavče sinji, piše ćirilicom, od srca... Ocu se piše srpski!

Onda se okrene razredu:

- Došao u grad, pa pravo na latinicu!

Profesor Đurišić bio je matematičar: celog života pisao: iks i ipsilon, barata brojevima i formulama, a sve što se govori srpskim rečima - ćirilicom. Tako nas je učio i on, i ostali.

U to vreme, i udžbenici fizike i hemije bili su ćirilicom, a formule (H2O, CHCO3...) latinicom... I udžbenik latinskog, ćirilicom - srpski tekst, a latinicom - latinski tekst. U drugom gimnazije, imali smo odličan udžbenik Elementa Latina - latinicom, štampan u Zagrebu.

I to je bila lekcija - iz domaćeg vaspitanja: majci se piše od srca - ćirilicom.

Da se zna da je moje

I onima koje volimo. Uporedite reč Ljubav - ćirilicom, i reč Ljubav - latinicom! Naizgled, isto, ali iskrenost opredeljuje!

Reč ljepota iz stare dubrovačke književnosti jasna je samo ćirilicom.

Ponekad nađem knjigu iz onog doba. Kupovao sam ih u knjižari "Prosvete", Ulica Braće Zlatičana, zgrada "Metalke", nekadašnji Titograd. Na svakoj sam se potpisao - ćirilicom, da se zna da su moje. Bilo je to pripadanja knjige i čitaoca - ljubavi i oduševljenosti poezijom.

Odrastao sam i radni vek proveo u izdavaštvu. Uredio sto knjiga u ediciji "Reč i misao" - latinicom i preko stotinu u ediciji "Dom i škola" - ćirilicom. Bilo je to u jednoj zemlji Jugoslaviji. Pre te zemlje, sve je u Srbiji bilo ćirilicom... Gde smo sada, posle te zemlje? Ko nam to mesto određuje? I ko za to mesto odgovara?

Radni vek završavam u Srpskoj književnoj zadruzi. Ova slavna ustanova Stojana Novakovića, Zmaja, Ljubomira Stojanovića, Milana Đ. Milićevića, Batuta i drugih, već 130 godina, štampa knjige ćirilicom. Hajde da se ugledamo na nju. Da li je ona odabrala Andrića, ili Andrić nju? Bili su mladi, vršnjaci.

Ćirilica se uči odmalena. Govorio je to i Jova Zmaj:

Učimo se, vreme nam je,

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije