VODIČ DO HUMKI SRPSKIH RATNIKA: Višegodišnje istraživanje LJiljane Tanasijević pretočeno u knjigu "Čuvari istorije, od Kajmakčalana do Bitolja"

Mladen Stančić - Specijalni izveštač iz Skoplja

16. 06. 2021. u 10:45

ISTRAJNA sedmogodišnja terenska istraživanja i traganja bivšeg konzula Srbije u Skoplju LJiljane Tanasijević na širokom prostoru Mariova u Severnoj Makedoniji, nekadašnjih poprišta slavnih bitaka duž linije Solunskog fronta, rasutih vojničkih grobalja, zagubljenih večnih počivališta srpskih ratnika, pretočena su u tek štampanu monografiju "Čuvari istorije, od Kajmakčalana do Bitolja".

ВОДИЧ ДО ХУМКИ СРПСКИХ РАТНИКА: Вишегодишње истраживање Љиљане Танасијевић преточено у књигу Чувари историје, од Кајмакчалана до Битоља

Foto Privatna Arhiva

U obimnoj knjizi su precizno navedeni spomenički podaci i zapisi, dokumentovani sa 1.200 fotografija, prikupljeni na 59 srpskih grobalja i na desetine pronađenih pojedinačnih grobnih mesta sa ukupno 648 nadgrobnih spomenika. Tu je svojevrsni registar i za šest otkrivenih spomen-ploča, jednom spomen-česmom i dva crkvena zvona sa kojih su popisana i neposredno uz terenske fotografije spomenika verodostojno preneta 542 imena srpskih vojnika, objašnjava LJiljana Tanasijević, za "Novosti", kao i, kako veli, i svi drugi podaci koji su uklesani na tim spomenicima.

Podsećanjem da su "Novosti" prve pisale o terenskom radu i otkrićima zaboravljenih i u korov i šiblje zaraslih srpskih vojničkih grobalja, navodi podatke koji do sada nisu bili na taj način objavljeni.

Foto Privatna Arhiva

- Za jedan broj poginulih srpskih vojnika u knjizi su dati i biografski podaci, njihove fotografije, kao i podaci o dobijenim odlikovanjima. Popisano je 65 odlikovanih ratnika sa 125 odlikovanja. U knjizi su na istovetan način obrađeni i podaci za tridesetak spomenika poginulim srpskim vojnicima u balkanskim ratovima (1912-1913) u okolini Bitolja. Kako bi potomci mogli lakše i brže da ih pronađu, na kraju monografije dati su registri ličnih imena vojnika - kaže Tanasijevićeva.

Prema ocenama recenzenata, (dr Branko Gugolj, dr Stanislav Stanković i dr Nenad Lajbenšperger), knjiga daje "izvanrednu terensku sliku i čuva u poslednjem trenutku zabeleženu uspomenu na postradale srpske borce - na srpske grobove i srpska vojnička groblja - na prostoru od Kajmakčalana do Bitolja koje je hrabro posejala srpska vojska tokom borbi na Solunskom frontu". Ukazuje se da "kao zaštitar srpskog spomeničkog nasleđa monografija predstavlja kulturno dobro od neprocenjivog značaja za srpsku istoriju i kulturu".

Foto Privatna Arhiva

- Priređeni podaci o poginulim srpskim vojnicima u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu na datom prostoru današnje Republike Severne Makedonije do sada nisu objavljivani, jer na ovaj način nikada nisu ni prikupljani - fotografisanjem svakog spomenika na terenu u izvornom, zatečenom stanju i verodostojnim prepisom, sada već pre stotinu godina, uklesanih imena i drugih podataka o tim stradalnicima za slobodu Srbije - kaže autorka monografije.

Foto Privatna Arhiva

Jedan od recenzenata knjige, dr Nenad Lajbenšperger ističe da možda najznačajniju novopronađenu lokaciju predstavlja spomenik na lokalitetu Svetec, dosad potpuno nepoznat u srpskoj istoriografiji, memorijalnoj publicistici i uopšte savremenom sećanju na Solunski front i Prvi svetski rat.

PUTOKAZ POTOMCIMA

U vreme terenskih istraživanja LJiljane Tanasijević podno Kajmakčalana, svojevrsnim "putokazom" otvorila se staza u skrajnutoj šipražju i korovu do izdvojenog groba Đure Kaćurića, kovača Sedmog puka, slavne srpske vojske, koji je časno položio svoj život 19. februara 1918. u krvavim okršajima bitke za Kajmakčalan pred trijumfalni proboj i pobedonosni kraj Velikog rata. Sahranjen je na malom, davno zaboravljenom vojničkom groblju u nekadašnjem selu Petalino, podno vrletne planine Nidže u Makedoniji. I, čitav vek mu se nije znao grob. A, te jeseni 2017. kao što su "Novosti" objavile, njegova unuka Miroslava B. Kaćurić iz San Diega u SAD, na poziv LJiljane Tanasijević, stigla je do Kapije slobode na Kajmakčalanu da se pokloni pred humkom hrabrog pretka.

- Ubeđena sam da će registar grobova poginulih srpskih ratnika predstavljati značajnu dokumentaciju za očuvanje istorijskih tragova naših hrabrih predaka, kao što je bio i moj deda Đuro - poručila je iz SAD, za "Novosti", Miroslava B. Kaćurić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)