BOLNI "AMARKORD": Roman Milana Belegišanina "Čovečuljak u krošnji"
ROMAN pozorišnog i filmskog reditelja Milana Belegišanina "Čovečuljak u krošnji" oblikuje se na razmeđi autobiografskog kazivanja i pisanja o stvarima koje su bitne za pojedinca i lirske romaneskne proze koja otelovljuje i osvetljava onaj "tamni talog duše" što ga, manje ili više osvešćen, svi nosimo iz najranijeg detinjstva.
Foto Promo
Dečje sećanje Belegišaninovog junaka obeleženo je usamljenošću, strahovima od visine, pasa, dece...
U krošnji trešnje, na koju ga je oteralo gađenje prema ribljem ulju, dečak prvi put sreće Luku, izmišljenog druga, dvojnika, podršku, prvog i jedinog prijatelja. Lukino postojanje ne dovodi u sumnju ni odrasli pripovedač, on jednostavno kaže: "Luku sam odavno prestao da viđam." Poput prefinjene, tanano iskovane šarke, Luka objedinjuje pripovedačevu davnu prošlost i njegovu sadašnjost, simbolizujući i kreativne i destruktivne potencijale detinjstva kao suštinskog oblikotvornog impulsa ličnosti.
Ceo drugi deo romana, naslovljen "Stanari", oblikuje se u pretapanju dečje i odrasle vizure, kao začudan i lirski ozaren svet detinjstva s diskretnim, ali značenjski bitnim elementima fantastike. Pored preplitanja realističnog pripovedanja, bliskog magičnom realizmu, i fantastike, bitan kvalitet Belegišaninovog pripovedanja jeste i njegova vizuelna sugestivnost.
Iz vizure deteta-pripovedača izrasta slika dvorišta-sveta s njegovim upečatljivim stanarima. Najbitnija vrednosna i emotivna osa, koja povezuje pripovedačevo detinjstvo i zrelost, jeste lik dede, gospodina Bože, odlikovanog ratnika s Kajmakčalana i stamenog zaštitnika koji razume dečačke strahove, podržava unuka i pušta ga da bude ono što jeste.
On tera psihijatra koji bi trebalo da "izleči" dete od verovanja u prijatelja kojeg odrasli ne vide i šalje dečaka da se igra s Lukom, on u burlesknoj sceni izudara Deda Mraza, dečakovog ujaka, koji u dogovoru s majkom kažnjava dečaka zbog kradomičnog ispijanja ostataka pića. Snažni i stameni starac razume i uvažava slabosti deteta, štiti ga kao što je štitio i svoju malenu nevestu i kao što štiti sve slabe i ugrožene. Odlikovani ratnik iz Prvog svetskog rata, koji kao ličnu Golgotu čuva (i unuku prenosi) sećanje na Kajmakčalan i njegove žrtve, oličava ljudsku i moralnu vertikalu Belegišaninovog romana.
Tragični prelom i svojevrsni kraj pripovedačevog ranog detinjstva oličen je u dedinoj smrti i u sudbini Vladimira B., koji živi sa svojom kršnom ženom Ličankom Ljubom. Dečak pamti Vladimirovo "odmetanje" u krošnju trešnje da tamo peva "Podmoskovske večeri" i "Rjabinušku", a pismo koje nalazi u dedinoj ostavštini objašnjava golotočku, logorsku traumu koja ga na to tera. Odrasli pripovedač snima dokumentarni film "Krik" sa ostarelim Vladimirom B., svedočeći tako da se "Čovečuljak u krošnji" može čitati i kao priča o odrastanju umetnika i onim tananim impulsima koji se začinju u prvim dečjim spoznajama sveta. Bez obzira na to prepoznajemo li u njegovoj naslovnoj slici dečaka-pripovedača, tajanstvenu ilustraciju sa omiljene knjige bajki, ili životom zgromljenog golootočkog robijaša, ovaj roman i sećanja koja on evocira prožeta toplinom i tugom, humorom i tragikom - mogu se čitati i kao autorov lirski omaž Felinijevom "Amarkordu", ali i kao zapreteni, često teško uhvatljivi dijalog s autorovim filmskim i televizijskim stvaralaštvom.
Prividno jednostavna topla priča o vlastitom detinjstvu prerasta u Belegišaninovom romanu granice tipičnog autobiografskog pripovedanja i postaje roman o inspirativnim i identitetskim potencijalima ranog detinjstva relevantan za svakoga ko zaviri u senku njegove čudesne krošnje.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna
U POTRAZI ste za stanom u centru grada koji je dovoljno izolovan od gradske vreve, okružen zelenilom i rekom, a s druge strane vam je podjednako važno da kvart ima odlične saobraćajne veze sa svim delovima Beograda?
18. 04. 2024. u 10:00
BORBA ZA PRVI KORAK I DALjE TRAJE: Meridian fondacija još jednom pomaže lečenje Anastasie Mitić (VIDEO)
ANASTASIA Mitić je dete koje mnogi u njenom okruženju nazivaju “malim herojem” i čiju životnu priču prati neprestana borba od samog trenutka rođenja.
13. 04. 2024. u 10:00
TREĆA NEDELjA U ZAVOJIMA: Nina pokazala rane na nogama
GLUMICA Nina Janković doživela je neugodnu povredu.
22. 04. 2024. u 10:38
Pročitajte više
NIJE SAM: Nikola Rokvić otkrio ko mu pravi društvo na hodočašću
NIKOLA Rokvić se odlučio za humani potez, krenuo je na put do Egine u Grčku. Mislili smo da je sam, međutim društvo mu prave tri prijatelja.
24. 04. 2024. u 12:01
RUS, OLIMPIJSKI ŠAMPION, ŠOKIRAO SVET: Oni koji dele sankcije Rusima - ovo nisu mogli ni da sanjaju
RUSIJA i Ukrajina su i dalje izvori najvažnijih vesti na svetu, zbivanja iz tih država se prate iz minuta u minut, uživo, ali postoje i prateći događaji do kojih su dovela vojna dejstva, a koji privlače ogromnu pažnju svetske javnosti. Sport je jedan od segmenata života na koje je rat takođe uticao, a predstojeće Olimpijske igre - Pariz 2024, posebno su zanimljive ovih dana, zbog "ruske situacije".
24. 04. 2024. u 15:44
INCIDENT U BiH - VIDITE SNIMAK: Drama vojnika EUFOR-a - pacijenti prebačeni u bolnicu, tri pripadnika izvukla najdeblji kraj (VIDEO)
TRI vojnika su izvukla najdeblji kraj.
24. 04. 2024. u 16:41
"NISI BOG, NI GOSPODAR" Ko je Željana Dubaić koja je odbrusila Jovani Joksimović? "Niko te nije pitao za mišljenje!"
ŽELjANA je aktivna na društvenim mrežama, a pošto je očigledno pogođena komentarom svoje koleginice Jovane Joksimović odlučila da joj i odgovori.
24. 04. 2024. u 20:34
UKRAJINA POVLAČI RADIKALNI POTEZ: Ovo mnogi nisu očekivali, čak su i Rusi zbunjeni pred Olimpijske igre "Pariz 2024"
RAT u Ukrajini, odnosno "Specijalna vojna operacija" kako to Rusija naziva, još jednom je u prvi plan izbacio i sport. Jer, iako najnovije vesti na temu "sportske sankcije Rusima" uopšte nisu naivne kada se radi o pomenutoj državi, poslednja dešavanja vezana za ruske sportiste - pomalo su iznenađujuća. I, tiču se - Ukrajinaca.
23. 04. 2024. u 18:44
APEL OCA PREDRAGA: "To nije Praznik rada (1. maj), nemojte da se brukamo - molite se i pokajte"
OTAC Predrag Popović se oglasio na mrežama i rekao da ne bi trebalo da se slavi Praznik rada (1. maj), već da se taj dan obeležava Velika Sreda.
24. 04. 2024. u 19:00
Najnovije iz rubrike
"NEKADA JE FILM BIO NAJBOLJI CIRKUS U GRADU": Reditelj Rajko Grlić o "Neispričanim pričama", novom filmu, Borislavu Pekiću, Dubravki Ugrešić
- BESKONAČNO mi je drago što sam živeo u vreme kada je film bio najbolji cirkus u gradu.
24. 04. 2024. u 17:25
POZORIŠNA KRITIKA: Jednorog bez roga - Tenesi Vilijams "Staklena menažerija", Madlenijanum
TEŠKA životna situacija porodice Amande Vingfild, anksiozna kćer koja hramlje i nezadovoljni sin pesnik, slika je Tenesi Vilijamsa, od pre 80 godina, večne freske američke porodice i sušta je suprotnost "američkom snu".
24. 04. 2024. u 12:20
PRIČA O ZLOUPOTREBI DECE: Predstava "Nestajanje" premijerno u Ateljeu 212
PO tekstu Tomislava Zajeca (u režiji Sanje Mitrović) u subotu, 27. aprila, premijerno će biti izvedena predstava "Nestajanje" na scenI "Mira Trailović" Ateljea 212.
24. 04. 2024. u 12:13
MIKA ĆE DOBITI SPOMENIK U NOVOM SADU : Inicijativa Odbora „Antićevih dana“ za obeležje pesniku
U NOVOM Sadu, kojeg je voleo koliko i svoj rodni Mokrin, pesnik, slikar i boem Miroslav Antić (1932-1986), gotovo četiri decenije posle smrti, dobiće - spomenik.
23. 04. 2024. u 19:43
IDEALI SU SE POVUKLI PRED INTERESIMA Intervju: Igor Mirović, pesnik i političar
PESNIKE treba uvek braniti, jer šta bismo bez njih - pita prof. dr Aleksandar Jerkov u pogovoru najnovije zbirke poezije Igora Mirovića "U lavirintu", a zatim, pozivajući se na reči Stevana Raičkovića ("bez poezije sve bi i dalje postojalo, ali ništa više ne bi bilo isto") poentira zaključkom da pesnika treba braniti čak i kada su pesnik i političar spojeni u istoj ličnosti.
23. 04. 2024. u 19:41
Komentari (0)