KNJIŽEVNA KRITIKA: Slika stvaralaštva

ZBORNIKOM "Poetika proze Svetlane Velmar-Janković" (Centar za naratološke studije Univerziteta u Nišu 2024; urednice prof. dr Snežana Milosavljević Milić i dr Jelena Milić) izuzetan je poduhvat koji je realizovan deset godina nakon smrti narečene autorke čije delo pripada srpskom književnom kanonu.

Foto: Privatna arhiva

Njime smo dobili još jednu, pouzdanu, sliku njenog stvaralaštva. Proučavaoci različitih generacija i teorijskih pristupa čije radove ovaj zbornik sadrži (18 radova), pošli su od primarnih motivacija za sam nastanak dela ove književnice - autobiografskih elemenata - sudbine njene porodice, odsustva oca i propasti građanske klase u kriznim vremenima, odnosno u procesu smene društvenopolitičkih sistema (Željka Pržulj). Tako se, logično, u fokusu istraživača našao roman "Ožiljak", a pored njega i "građanska trilogija" koju čine "Lagum", "Prozraci" i "Nigdina". Istraživači su se bavili i motivima sećanja i pamćenja (Danijela S. Vujisić u "Prozracima" i "Lagumu") izdaje, nestajanja povlašćenih, sigurnih, prostora detinjstva iz kojih junakinja po sili novog sveta nužno i nevoljno iskoračuje da bi odrasla, sazrela, pre vremena, ali vraćajući im se uvek, u različitim vremenskim odsecima, kao "mestima sanjarenja" (Bašlar) u funkciji revitalizacije sopstvenog, visokoosetljivog bića.

U radovima koje zbornik sadrži istaknut je značaj čovekovog susreta sa istorijom, kao i posledice tog susreta - u njegovom ličnom i stvaralačkom bivanju, kao i povezanost prošlosti i sadašnjosti (Gojko Božović).

Foto Promo

Osim svojevrsne poetike vremena, pojedini radovi posvećeni su i poetici dominantnog prostora, književne geografije u stvaralaštvu Svetlane Velmar-Janković - u kontekstu teorijskih razmatranja Šejle Houns (Uroš Z. Đurković) - grada Beograda - koji u njenoj prozi postaje "glavni junak, a čije inicijacijsko jezgro predstavlja Dorćol, kao njegov najstariji kvart" (Slavica Garonja).

Posebna pažnja posvećena je mikrotoponimiji beogradskih ulica čija je funkcija u prozi narečene autorke da se oživi sećanje na svet koji pripada prošlosti, kao i na značajne ličnosti koje joj pripadaju, iako su svojim delima sveprisutne u svesti junakinje pripovedača i u srpskoj kulturnoj istoriji. Funkcionalnost te mikrotoponimije u delu Svetlane Velmar- Janković potvrđuje se u vanvremenskim susretima junaka koji su živeli u različitim epohama. Na taj način ona omogućava građenje njihovih specifičnih - očuđenih - pozicija i relacija, i ostavlja im mogućnost da se, svako na svoj način, iz svog vremena, suoči sa činjenicama današnjice u kojima se takav susret desio - na primer, susret kneginje Ljubice i Zmaj Jove ("Dorćol").

Osim što je u nekolikim radovima istaknut značaj poetike svetlosti i opozicija svetlosti i tame kao ključne u prozi Svetlane Velmar-Janković (Slavica Garonja), pojedini autori svoje interesovanje posvetili su analizi "poetike jezovitog" u njenoj umetničkoj prozi i uočili višestruku funkcionalnost te poetike (Jelena Milić).

Pojedini autori istražuju na koji način je jungovski shvaćen fenomen sinhroniciteta inkorporiran u prozu Svetlane Velmar-Janković (Dragana M. Jovanović), osobito u romanu "Nigdina". U zborniku nalazimo i značajne doprinose proučavanju dramskog opusa Svetlane Velmar-Janković, kao i njenog stvaralaštva za decu (Jovan B. Đorđević).

S obzirom na raznovrsnost tema, pristupa i zaključaka, proisteklih iz proučavanja stvaralaštva Svetlane Velmar-Janković, njegovog novog čitanja, zaključujemo da ovaj zbornik, osim što je dao značajne naučne rezultate, može biti inspiracija novim proučavaocima opusa narečene spisateljice i otvoriti nove mogućnosti za istraživanje njenih dela koja nisu u dovoljnoj meri bila u fokusu dosadašnjih istraživača. Reč je o njenoj kapitalnoj knjizi "Kapija Balkana", kao i o njenom stvaralaštvu za decu.

Pored navedenog, on je jedan od retkih primera poštovanja lika i dela značajnih pojedinaca naše književnosti i kulture, stvaralaca koji su bili naši savremenici i koji nas nisu tako davno napustili.

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Marginalci u središtu

22. 05. 2025. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Rat pustoši sve

15. 05. 2025. u 06:00

Dodatak Kultura

0 2

KNjIŽEVNA KRITIKA - Složene porodične okolnosti i odnosi

30. 04. 2025. u 10:30

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Krhkost čovekova

23. 04. 2025. u 09:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije