KNJIŽEVNA KRITIKA: Na ivici opstanka

DOK čitamo roman "Riba zvana gaovica" (SKZ) srpskog pesnika Đorđa Sladoja, nameće nam se nekoliko pitanja. Jedno od njih jeste zašto je pesnik klasik odlučio da nam se obrati u prozi, a drugo je - otkuda tako neobičan naziv romana?

Foto: Privatna arhiva

Odgovora na oba pitanja svakao je više. U poslednje vreme uočavamo tendenciju da se naši renomirani pesnici ogledaju upravo u pisanju romana. U tome često beleže značajne uspehe. Pored toga, nije neobično da karijere književnika započinju poezijom, a nastavljaju se prozom.

No, ovde nije slučaj ni o kakvim počecima niti o nastojanju da se pronađe i utvrdi jedan umetnički izraz. Razlog bi, recimo, mogao biti uverenje pesnika da aktuelna prozna produkcija nema odgovarajuću umetničku vrednost. Mogao bi biti i taj što stvarnost, koja je u svakom pogledu epska, premda ne i junačka, traži upravo takav izraz - pošto se njene odlike mogu najadekvatnije na taj način iskazati.

Naravno, postoji mogućnost da uopšte nismo u pravu i da svako od pesnika koji su sada i prozaisti ima svoje specifične razloge i potrebe.

Sada o naslovu. Pošto smo na početku romana stekli potrebna znanja o gatačkoj gaovici, "endemskoj vrsti slatkovodne ribe koja naseljava kraška polja istočne Hercegovine, a koja je iznimno postala rijetka u ovim krajevima, [...] i koja preferira čiste kraške potoke sa slabom strujom i stajaćom vodom", otvara nam se čitav niz asocijacija.

S obzirom na to da je reč o retkoj i ugroženoj vrsti, autor je izabrao baš tu ribu kako bi probudio našu ekološku svest. Ovaj odgovor bio bi unekoliko na tragu jednog od pripovedačkih postupaka u ovom romanu u kojem od stilskih sredstava dominira ironija.

Foto promo

Drugi bi bio da pripadnica ugrožene vrste krećući se lako, sasvim prirodno pripovednim tokom, ukazuje na ugroženost sveta, čoveka, književnosti, jezika, identiteta... Treći bi bio da sve to čini krećući se vrlo dinamično jer odlike onoga o čemu se pripoveda, kroz šta se ona kreće, kontrast su u odnosu na čiste kraške potoke koje gaovici prijaju i u kojima ona može biti mirna.

Osim što je odličan indikator za čistotu vode, gaovica je u romanu, kako se uveravamo, indikator različitih vrsta "zagađenosti" - od politike do kulture. Taj raspon obuhvata gotovo celokupnu srpsku istoriju, ali i njenu reviziju, kao i pošast ideologija koje su, kako svedočimo, izuzetno vitalne i u kulturi.

Ovaj roman prate raznovrsni pripovedački postupci i registri - od humornog, ironijskog do tragičkog koji proishodi, osim iz istorijskih činjenica, i iz činjenica privatnog života autora. Jer, ova knjiga je istovremeno i autobiografija u kojoj je zabeleženo i iskustvo nemoći, izbeglištva, gorčine, usamljenosti i, konačno, dehumanizacije izazvane pandemijom.

Sve - od poezije, proze i drugih vrsta dokumenata do činjenica prošlosti i savremenog trenutka koji beleži dezorijentisanost naroda koji je na samoj ivici duhovnog i fizičkog opstanka, ali i sveukupnog čovečanstva koji je na istoj takvoj ivici - dalo bi se rezimirati rečima autorove majke koja je, po sili prirode i majčinske uloge svemu naredna: "Sve ti je to, moj sinko, magla na Veleži. I život i knjiga. I zemlja i sve što zemljom gmiže...

A i to je nešto - sirotom čeljadetu".

Preporučujemo

Dodatak Kultura

0 3

KNjIŽEVNA KRITIKA: Svet kojeg više nema

04. 10. 2023. u 08:00

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Pesma o stvaranju

27. 09. 2023. u 08:00

Dodatak Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA: Riznice znanja

19. 09. 2023. u 12:45

Dodatak Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Duboko u svetu

29. 08. 2023. u 13:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije