SVETSKA BANKA HVALI SRBIJU: Javni dug rastao mnogo manje nego u drugim zemljama u Evropi

BDP zemalja Zapadnog Balkana je, posle rasta od 3,5 odsto u 2019. godini, skliznuo u recesiju od 4,5 odsto u 2020, kažu u Svetskoj banci koja očekuje da će u 2021. rast BDP-a u ovom regionu iznositi 3,5 odsto.

Foto EPA

To kaže glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Enrike Blanko Armas u intervjuu za Magazin Biznis.

- Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve - naveo je Armas.

Kaže da je procena SB da se javni dug Srbije povećao za četiri procentna poena BDP-a u 2020, što je značajan rast, ali mnogo niži od rasta javnog duga u drugim zemljama u Evropi.

Na pitanje da prokomentariše to što je stopa nezaposlenosti u regionu porasla za 0,5 odsto samo u prvoj polovini prošle godine i da je izgubljeno 139.000 radnih mesta, a da je situacija u Srbiji nešto drugačija, Armas kaže da su programi ekonomske podrške širom regiona sprečili mnogo izraženiji uticaj na tržišta rada.

- Isto se dogodilo i u Srbiji, koja je donela neviđeni program ekonomske podrške vredan oko 13 procenata BDP-a, uključujući nekoliko mera usmerenih na zadržavanje posla. Ali došlo je do pada neformalne zaposlenosti i povećanja zaposlenosti mladih. Mere podrške uspele su da spreče još gori uticaj krize na tržišta rada u regionu, ali moramo da prepoznamo neka ograničenja trenutnog pristupa, poput ograničenog dosega neformalnog sektora, kako bismo sledeći put mogli da učinimo bolje.

Kada je reč o očekivanom rastu BDP-a u regionu od 3,5 odsto u 2021. godini, Armas dodaje i da postoji značajna neizvesnost oko ostvarenja ovih projekcija, posebno u pogledu rasta u EU, kašnjenja u dostupnosti vakcina i pojave novih talasa širenja virusa, što bi sve moglo uticati na vreme i snagu oporavka.

Napominje da su zemlje u regionu usvojile nove setove mera za nastavak borbe protiv pandemije i podržavanje svojih ekonomija i da je to opravdano s obzirom na to da se vanredne situacije u zdravstvu nastavljaju.

- Mere koje su preduzete u Srbiji, uglavnom su u skladu sa merama preduzetim u drugim zemljama. Sposobnost zemalja da podrže svoje ekonomije u velikoj meri je rezultat prethodnih napora da se ojača makroekonomsko upravljanje i izgrade fiskalni amortizeri. Srbija je taj posao dobro uradila pre krize, smanjila je fiskalni deficit, smanjila javni dug i povećala devizne rezerve - kaže Armas.

Ukazuje da bi zemlje trebalo da traže načine da povećaju efikasnost mera podrške, čineći ih vremenski ograničenim, ali i ciljanim, jer će to biti sve važnije kako se fiskalni prostor smanjuje, ali i kako bi se ekonomije vraćale u održiviji fiskalni okvir sa jačanjem privrednog oporavka.

Kaže da će za Srbiju biti važno da smanji fiskalni deficit i smanji javni dug, kada to situacija dozvoli.

Smatra da u vremenima ekonomske krize, kao što je sada, kada je proizvodnja znatno ispod potencijala, ima smisla usvojiti fiskalne mere za podršku rastu.

- Podrška ekonomijama širom sveta zaista je bez presedana, ali težina krize je jednako bez presedana - kaže Armas i dodaje da će za sve zemlje biti važno da se vrate na održiviji fiskalni put kako bi smanjile nivo duga.

Upitan ako privredni oporavak glavnih trgovinskih partnera Srbije u regionu, posebno EU, zakasni, koliko bi to moglo da uspori ekonomsku normalizaciju u ovom regionu, Aramas odgovara:

- Zapadni Balkan je usko integrisan sa EU, kroz trgovinu, investicije, doznake i turizam. Sporiji oporavak u EU imaće uticaja na ekonomiju regiona. Na primer, gotovo dve trećine srpskog izvoza ide u EU, što ukazuje na značaj EU za srpsku ekonomiju. Očekujemo da će EU porasti između 3,5 do cetiri odsto 2021. godine, doprinoseći tako oporavku regiona - rekao je Armas.

Dodaje da su snažni fiskalni i spoljni amortizeri u Srbiji odigrali dobru ulogu tokom krize.

Preporučujemo

Ekonomija

0 0

PODRŽAVAMO ZAMRZAVANjE RUSKE IMOVINE BEZ OGRANIČENjA Tajani: "Italija ostaje posvećena pomoći Ukrajini"

12. 12. 2025. u 21:55

Ekonomija

0 0

INFLACIJA MIRUJE, CENE HRANE U OPADANjU: Narodna banka Srbije objavila nove brojke

12. 12. 2025. u 19:51

Ekonomija

0 0

BEOGRADSKA BERZA U PLUSU: Promet preko 175 miliona dinara

12. 12. 2025. u 19:30

Ekonomija

0 1

PIJAČNI PRODAVCI ODAHNULI: Fiskalizacija odložena još godinu dana

12. 12. 2025. u 19:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije