Ekonomija

SRPSKA PORODICA BACI 80.000 DINARA U ĐUBRE: Zašto značajan resurs, otpad od hrane, u našoj zemlji završava na deponijama

Е. Б. ТАЛИЈАН

24. 10. 2020. u 10:30

JEDNA četvoročlana porodica u proseku godišnje izgubi 80.000 dinara na otpadu od hrane, što je dovoljno novca za letovanje.

СРПСКА ПОРОДИЦА БАЦИ 80.000 ДИНАРА У ЂУБРЕ: Зашто значајан ресурс, отпад од хране, у нашој земљи завршава на депонијама

Foto N. Karlić

U našoj zemlji u toku jedne godine na deponijama završi oko 250.000 tona hrana ili 35 tona po stanovniku. Razgradnjom tih materija proizvodi se ogromna količina ugljen-dioksida i metana koji ugrožavaju okolinu i zdravlje ljudi. Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije ističe za "Novosti" da je otpad od hrane resurs u kome leži veliki finansijski i energetski potencijal.

- Od njega se u biogasnim postrojenjima dobija energent, a korišćenje te energije iz obnovljivih izvora jeste jedan od glavnih ciljeva naše Strategije upravljanja otpadom - objašnjava Mitrović. - Ako podignemo i zaokružimo sistem upravljanja biorazgradivim otpadom to će doneti velike uštede i nacionalnom i lokalnim budžetima. Za najmanje 30 odsto se se smanjuju troškovi odvoženja otpada, logistike, goriva, a dobićemo energent.

On navodi da oko 90 odsto otpada od hrane završi na deponijama, a njegovim raspadanjem stvaraju se velike emisije ugljen-dioksida što ugrožava životnu sredinu.

- Najviše otpada nastaje u ugostiteljskom sektoru, a zatim u javnim ustanovama, a tu su i pijace, hipermarketi sa prehrambenim proizvodima kojima je istekao rok trajanja - navodi Mitrović.- Samo u Beogradu dnevno se spremi više od 200.000 obroka u javnim ustanovama i neka ostane samo po 20 grama, to je velika količina.

REŠENjE

PKS smatra da je za rešavanje problema sa otpadom od hrane ključno donošenje Pravilnika o upravljanju biorazgradivim otpadom, koji bi propisao obavezu da se on predaje ovlašćenim operaterima - ističe Siniša Mitrović.

- Značajno je podsticanje privatnog kapitala da investira, dobro rešenje je model javno-privatnog partnerstva.

Neophodne su subvencije za projekte koji obezbeđuju ulaganja u infrastrukturu, sakupljačke mreže, posude za odlaganje otpada i biogasna postrojenja.

Prema njegovim rečima, veliki deo otpada od hrane završava kao pomije za stoku, a ukoliko on dolazi iz zdravstvenog sektora tu može biti i ostataka farmaceutskih proizvoda.

- Ako se time hrane svinje ili neko pokupi ostatke lubenica i dinja sa pijaca da od toga pravi rakiju ili se prehrambeni proizvodi sa deponija čudnim kanalima pojavljuju na buvljacima i prodaju građanima, onda je to nova havarija za životni prostor - naglašava naš sagovornik. - Kada su u pitanju otpadna ulja, korišćena za pripremu hrane, samo se u Beogradu mesečno generiše oko 80 tona iz restorana i objekata brze hrane.

Od te količine, kako navodi, sakupi se oko 15 tona, što znači da se veliki deo tog otpada izliva u kanalizaciju, što je novi pritisak na vodotok i podzemne vode. Mitrović ističe i da sada u Srbiji nema dovoljno biogasnih postrojenja.

- To je veliki investicioni ciklus, biogasna postrojenja se grade kada ima mogućnosti da se obezbede dovoljne količine tog otpada da bi postojala sigurnost kapitala - precizira naš sagovornik.

Kod nas je sada, kako naglašava, oko 90 odsto tog otpada van infrastrukture, odnosno završava na deponijama.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HAOS: Čuveni fudbaler pauzirao karijeru da bi bio uz bolesnu suprugu, a ona ga - PREVARILA!

HAOS: Čuveni fudbaler pauzirao karijeru da bi bio uz bolesnu suprugu, a ona ga - PREVARILA!