"POPLAVA" RUSKIH IT KOMPANIJA: Agencija za privredne registre - Stranci sve češće otvaraju preduzeća i posluju iz Srbije

IZA gotovo svake jedanaeste novoosnovane firme u Srbiji ove godine stoji - državljanin Rusije.

Foto Tanjug

Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvih deset meseci pokrenuto je 797 privrednih društava čiji je osnivač iz ove države. Na drugom mestu su strani osnivači iz Kine, kojih ima četiri puta manje u odnosu na Ruse. Približno kao Kineza ima i biznismena iz Turske i Nemačke.

Direktor APR Milan Lučić za "Novosti" objašnjava da su u prethodnim godinama stranci-osnivači pre svega dolazili iz regiona. Ova godina je, po tom pitanju, sasvim drugačija.

- Povećao se broj stranaca koji u našoj zemlji registruju svoj biznis, a od izbijanja sukoba u Ukrajini značajno se povećao broj ljudi iz Ruske Federacije, koji su osnovali svoje firme i pokrenuli poslovanje, najviše u Beogradu i Novom Sadu, ali ima i onih sa sedištem i u drugim gradovima Srbije - kaže Lučić.

- Zabeležen je veći broj osnivača iz Indije, pa tek onda iz Slovenije, Hrvatske... I dalje ima veći broj stranih osnivača iz SAD, Italije, Mađarske. I među strancima, koji su se ove godine registrovali kao preduzetnici, preovlađuju državljani iz Ruske Federacije, a na drugom mestu su državljani iz Turske. Na ukupnom nivou privrede beležimo pozitivne trendove. Trenutno, u Srbija ima oko 441.500 registrovanih subjekata, tako da je u ovoj godini porastao broj privrednika za 26.650 u odnosu na kraj prošle godine.

Strani državljani u Srbiji najčešće otvaraju IT i konsultantske firme, Foto A. Stevanović

U ovoj godini registrovano je ukupno 43.300 novih privrednih subjekata, i to za 16,50 odsto više društava i 17,64 odsto više preduzetnika u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno je iz registra izbrisano 27.240 preduzeća, i to 7.440 privrednih društava i 19.800 preduzetnika.

- Kod novoosnovanih privrednih društava na prvom mestu je delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, a odmah za njima, po broju osnovanih društava, sledi računarsko programiranje i konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem - dodaje Lučić.

- Najveći broj privrednih subjekata, čiji su osnivači Rusi, ima registrovanu delatnost za računarsko programiranje, konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije, nespecijalizovanu trgovinu na veliko...

Srbija je sve češći izbor IT kompanijama. Na to nisu, međutim, uticali samo povoljni uslovi poslovanja za ovaj sektor.Na to je uticala i situacija sa sukobom u Ukrajini, zbog koje je Zapad uveo sankcije Rusiji.

- To je nateralo mnoge ruske kompanije i pojedince, koji posluju u IT industriji, da napuste svoju zemlju i presele poslovanje u druge države, kako bi zadržali postojeće poslove koje su imali sa zapadnim partnerima - pojašnjava Lučić.

- Među ostalim zemljama, neke kompanije su izabrale Srbiju, zbog političke stabilnosti i zbog toga što smo zemlja kandidat za članstvo u EU. Te okolnosti investitorima ulivaju poverenje, a našu komparativnu prednost predstavlja i to što imamo dobru IT i telekomunikacionu infrastrukturu, stabilnu poresku politiku, jednostavnu proceduru za dobijanje radnih i boravišnih dozvola za strance, kao i za pokretanje poslovanja. To su sve dobre kompanije, koje su deo svojih radnika uspele da presele u Srbiju, ali deo zaposlenih će morati da nadomeste domaćim stručnjacima, kojima su spremni da ponude veoma dobre plate.

UBRZANA DIGITALIZACIJA

ZA kadrom iz IT oblasti je i do sada bila velika potražnja, jer je očigledan njihov manjak u odnosu na potrebe tržišta i ubrzanu digitalizaciju društva.

- Iz tog razloga, verujem da će mnogi programeri iz regiona naći svoje mesto na našem tržištu, kao što će se i deo naših građana, koji su napustili zemlju, vratiti u Srbiju - kaže Milan Lučić.

- Država će povećati svoje prihode od naplate poreza, ali će informatičke usluge u našoj zemlji poskupeti. To je problem sa kojim se APR već suočava, s obzirom na veliki broj projekata čija je realizacija u toku, a u vezi sa unapređenjem postojećeg informacionog sistema i uvođenjem novih registara i elektronskih usluga za privredu i građane.

REGISTRACIJA USTANOVA KULTURE

AGENCIJA za privredne registre je odnedavno na svom portalu sa e-servisima omogućila elektronsko podnošenje zahteva za registraciju založnog prava putem aplikacije "eZaloga".

Privrednici, civilni sektor i preduzetnici, koji su već registrovani u APR,od 15. novembra imaju mogućnost da registrujustatus socijalnog preduzetništva. Ustanove kulture, u javnoj i privatnoj svojini, koje su registrovane u privrednim sudovima, od 18. novembra imaju obavezu da se usklade sa Zakonom o kulturi i da se upišu u Registar ustanova kulture, koji sada vodi Agencija za privredne registre.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Ekonomija

0 1

RUDARI SE OPARILI: APR objavio liste sto najuspešnijih

17. 11. 2022. u 10:33

Beograd

0 58

VOZAČ IZ ŠRI LANKE VOZI BEOGRAĐANE: "Ljudi su me sjajno prihvatili, možda i porodicu dovedem u Srbiju" (VIDEO)

16. 11. 2022. u 07:36 >> 07:36

Svet

16 30

UZ "ŽIVEO PUTIN" IZBACIO UKRAJINKE IZ KAFIĆA: Incident u Parizu koji je podigao društvene mreže na noge (VIDEO)

20. 10. 2022. u 15:17

Beograd

0 7

SVE VIŠE RUSA U PRESTONICI: Zbog ekonomskih sankcija i rata u Ukrajini, u Srbiji primetan veći broj gostiju sa istoka

17. 04. 2022. u 08:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije