SRPSKOJ PORODICI STAN TESAN: Tržište nekretnina raste, ali svako drugo domaćinstvo kuburi sa prostorom

B. Ca. - S. B.

27. 01. 2022. u 07:21

U SRBIJI je samo tokom poslednja tri meseca prošle godine tržište nekretnina "progutalo" 1,8 milijardi evra.

СРПСКОЈ ПОРОДИЦИ СТАН ТЕСАН: Тржиште некретнина расте, али свако друго домаћинство кубури са простором

Foto N. Fifić

To je za trećinu više nego u istom periodu prethodne godine. Toliko je vredelo 37.500 kupoprodaja. Vlasnike je promenilo 12,6 odsto nepokretnosti više nego godinu pre. Iako su brojke velike, daleko od toga da se građani Srbije baškare u velelepnim domovima. Više od polovine domaćinstava, pokazuje poslednja evropska statistika, kuburi sa prostorom za život.

Evropski statističari imaju na umu da zasebnu sobu u domaćinstvu treba da ima bračni par, dete starije od 18 godina, ćerka i sin od 12 do 17, dok oni mlađi od 12 mogu da je dele sa sestrom ili bratom.

Podaci Geodetskog zavoda potvrđuju da se najviše trguje kvadratima u prestonici. Skoro 9.000 ugovora sklopljeno je u Beogradu, a slede Novi Sad, Niš i Kragujevac. Nasuprot prenaseljenih gradova, po selima Srbije je prebrojano najmanje 150.000 potpuno praznih kuća.

- Zbog prenaduvanih cena kvadrata, naročito u velikim gradovima, najviše se kupuju, pa zato i grade, mali stanovi - kaže demograf Vladimir Nikitović, naučni savetnik Instituta društvenih nauka.

- Porodice jedva sakupe novac za mali stan, uz veru i nadu da će se vremenom preseliti u veći. To se, nažalost, obično ne desi. Po komforu stanovanja, prema poslednjem popisu, ispod smo evropskog proseka. Ove godine se održava novi popis i moguće je da će podaci biti nešto drugačiji. Većina živi u neskladu između želja i mogućnosti. Najveći broj porodica želi dvoje dece, a ima jedno. Žele veće stanove, ali ne mogu da ih priušte. Urbanizacija je neminovna. LJudi odlaze iz sela, jer im je u gradu život jednostavniji.

Foto Shutterstock

I na kraju prošle godine najviše su se kupovali stanovi. Na njih je potrošen 51 odsto ukupne vrednosti tržita - 902,1 milion evra. U Beogradu je za stanove izdvojeno 541,9 miliona evra. Za kuće, vikendice i stambene zgrade dato je 188,5 miliona evra, što je 11 odsto tržišta. Na građevinsko zemljište je otišlo 125,8 miliona evra, poslovne prostore 102,2 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 68,2 miliona evra.

Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u četvrtom kvartalu 2021. godine 13 odsto svih nepokretnosti je plaćeno - kreditom. To je jedan odsto manje nego godinu pre. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. Trenutno u našoj zemlji stambeni kradit otplaćuje čak 145.290 ljudi.

NA KIPRU NAJŠIRE

EVROPSKA statistika pokazuje da u najviše stambenog prostora uživaju građani Kipra. Problem sa prenaseljenošću ima svega 2,5 odsto njih. Odmah posle njih je, takođe, ostrvo - Malta. Tamo manjak kvadrata oseća 4,2 odsto stanovnika.

Na supprotnom kraju, rekorder u manjku stambenog prostora, uz Srbiju je Rumunija. Prenaseljeno ih je 45,1 odsto. Slede Letonija sa 42,5 odsto i Bugarska sa 35,9 procenata prenaseljenih.

SOBA PO ČLANU

PROSEČNO domaćinstvo u Srbiji, prema "Eurostatu", ima 2,9 članova. Najbrojnija su u Turskoj - 3,3 člana. NJihova računica kaže da u proseku u Srbiji dođe soba po članu domaćinstva. Sa najviše prostora raspolažu na Malti - 2,3 sobe po osobi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)