PODSTICAJI JUGU ZEMLJE: Beogradska i Južnobačka oblast prave 67,3 odsto bruto dodate vrednosti, potrebno je otklanjanje regionalnih razlika

S. BULATOVIĆ

30. 08. 2021. u 11:17

BEOGRADSKI region obuhvata od 41 do 55 odsto svih preduzeća, zaposlenih, kapitala, prihoda, profita. Nasuprot njemu, Južna i Istočna Srbija drže svega 6 do 14 odsto ovog "kolača". Beogradska i Južnobačka oblast stvaraju čak 67,3 odsto bruto dodate vrednosti ostvarene u našoj zemlji.

ПОДСТИЦАЈИ ЈУГУ ЗЕМЉЕ: Београдска и Јужнобачка област праве 67,3 одсто бруто додате вредности, потребно је отклањање регионалних разлика

Foto Tanjug

Regionalne razlike stara su boljka Srbije, a Predlog prostornog plana do 2035. godine pokušava da ponudi rešenje. Jedno od njih je utvrditi kompletno nov podsticajni mehanizam za nerazvijena područja.

U strukturi novostvorene vrednosti privrede Srbije u periodu od 2008. do 2018. godine primetan je trend rasta bruto dodate vrednosti Beogradske, Južnobačke, Sremske i Šumadijske oblasti. S druge strane, značajan je pad Zapadnobačke, Podunavske, Braničevske, Zlatiborske, Raške i Nišavske oblasti.

- Regionalne disparitete na nivou opština najbolje ilustruju rasponi između zarada po zaposlenom, čiji se ekstremi konstantno prosečno kreću u odnosu 2,5 prema 1 - stoji u Predlogu prostornog plana. - To je odnos zarada po zaposlenom u Surčinu ili Vračaru, u odnosu na Belu Palanku, Svrljig ili Trgovište. Regionalni ekonomski dispariteti između gradova i ostatka Srbije su se u tranzicionom periodu povećali. Privreda 28 grada ostvarivala je u 2018. čak 85,4 odsto dodate vrednosti privrede Srbije. U njima je poslovalo četiri petine preduzeća i ukupno zaposlenih, koji su ostvarivali 84 procenta prihoda i 87 odsto dobiti privrede zemlje.

Autori nove verzije prostornog plana zato predlažu potpuno nov sistem podsticaja, pre svega na jugu Srbije i području Stare Raške, uključujući pojas uz Kosovo i Metohiju i srpske zajednice na području AP KiM, a po potrebi i druge nerazvijene i prigranične samouprave.

- Efikasna podsticajna politika i mere treba da budu zasnovani na prioritetima prostornog razvoja regiona i lokalnih samouprava kroz proces integralnog strateškog planiranja - stoji u dokumentu. - Mnoge analize pokazuju da bi jedan od najefikasnijih modela obrazovanja srednjeg, regionalnog, nivoa upravljanja u Srbiji predstavljalo grupisanje regionalnih oblasti. Osnovni podaci pokazuju dosta visoku ujednačenost, ako se iz analize isključe Beogradska i Južnobačka oblast.

Dalji razvoj regionalnog prostornog planiranja trebalo bi da prati uvođenje srednjeg nivoa upravljanja i planiranja ekonomskog razvoja, uz primenu principa fleksibilnosti i decentralizacije u kontekstu sve intenzivnijeg razvoja novih proizvodnih, informacionih i komunikacionih tehnologija i formiranja novih strukturnih organizacionih oblika u procesu rada između sektora i unutar njih.

NERAZVIJENE 44 OPŠTINE

PO ekonomskim indikatorima izdvaja se sedam gradova, a koncentracija privrednih aktivnosti je u Beogradu i Novom Sadu. U okviru grupacije gradova primetna je relativna stagnacija Niša i Subotice.

Nerazvijeno područje obuhvata 44 opštine, u kojima živi 712.000 stanovnika - deset odsto Srbije. Tu posluje svega 4,5 odsto preduzeća, 3,5 odsto zaposlenih i na kome privreda ostvaruje svega 1,7 odsto prihoda.

VAŽNO USKLAĐIVANJE SA EU

USKLAĐIVANJE politike regionalnog razvoja Srbije sa politikom EU je značajno - stoji u Predlogu prostornog plana. - Regionalni model Srbije je visokocentralizovan, institucionalno neizgrađen, sa ogromnim negativnim efektima u prostoru, efekti priključenja u EU dobijaju posebnu pozitivnu dimenziju. Da bi se preokrenuo decenijski negativan trend regionalnih neravnomernosti, presudan je značaj indirektnih efekata integracionih procesa EU na regionalni razvoj Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ESTRADNI PENZIONERI: Ko preživljava, a ko prima 2.200 evra?