Ekonomija

BEZ RADNIKA OBRĆU MILIJARDE DINARA: Više od 31.000 preduzeća u Srbiji zvanično nema nijednog zaposlenog

С. БУЛАТОВИЋ

24. 08. 2021. u 10:55

U SRBIJI tačno 31.465 preduzeća zvanično nema nijednog zaposlenog. Skoro svako treće, 29,7 odsto, privredno društvo tako nema ama baš nikog kome bi se mogao poveriti posao. Iako, mereno po broju radnika, svi spadaju u mikrofirme, deo njih prilivima i aktivom nadmašuju ovu kategoriju.

БЕЗ РАДНИКА ОБРЋУ МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА: Више од 31.000 предузећа у Србији званично нема ниједног запосленог

Prazne kancelarije prave profit / Foto Shutterstock

Tako njih 249 spada u srednju veličinu, a to znači poslovne prihode od najmanje 940 miliona, a najviše 4,7 milijardi dinara. Osam firmi, sa nula zaposlenih, obrće i više od 4,7 milijarde dinara godišnje i nosi epitet "veliki".

Upravo nesrazmerni prilivi sa nikakvom radnom snagom često su "lampice" za alarm da ovakva preduzeća imaju posebnu namenu. Prošle godine, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, bilo ih je tačno 1.007 manje nego u 2019.

- Takve firme se brzopotezno osnivaju, najčešće da bi se završio neki posao - smatra Petar Škobić, sekretar Saveza računovođa i revizora. - Nije, naravno, uvek to u pitanju. A broj zaposlenih nije u direktnoj vezi za prihodima. Tako da sva nisu mikropreduzeća, već ih ima i malih, srednjih, pa i velikih. I to što ih je hiljadu manje, dobra je vest.

Privredna društva bez zaposlenih, pokazuje još analiza APR, najbrojnija su u sektorima trgovina na veliko i malo (9.578), prerađivačka industrija (4.820), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (3.892) i građevinarstvo (3.234). U odnosu na prethodnu godinu, broj privrednih društava bez zaposlenih najviše je smanjen u trgovini na veliko i malo i to za 545. Istovremeno, u građevinarstvu je poslovalo 50 više.

- To što ih ima i velikih znači da se preko njih provlače prilično velike svote novca - smatra Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku. - Te firme treba da budu pod lupom inspekcija. Nekada i velike strane kompanije, kada uđu u zemlju, osnuju firmu preko koje ulazi kapital za investicije i to je legalno. Lako se vidi kome ta firma prebacuje novac. To mogu da budu ulaganja u poslovne poduhvate. S druge strane, može da prima novac iz poreskih rajeva, prebacuje ih u treću zemlju, kako bi "opran" stigao u Evropsku uniju. Ne možemo unapred da kažemo da su sve one povezane sa nelegalnim poslovanjem. Ipak, toliki procenat firmi bez zaposlenih, oko 30 odsto, ozbiljan je pokazatelj. Postoji čitav niz zemalja u kojima nije ni moguće osnovati firmu bez zaposlenih. Tamo gde je moguće, najčešće ne prelaze četiri do pet odsto svih kompanija.

REZERVNI PLAN ZBOG PROBLEMA

IMA slučajeva da firma, koja se boji problema u poslovanju, osniva jednu "rezervnu" bez zaposlenih - objašnjava Dragoljub Rajić. - U slučaju stečaja, preko nje nastavlja da posluje. Zato ih otvaraju na članove porodice. To je često u građevinarstvu. Nekada ljudi iz javnog sektora, koji mogu da imaju dodatan posao, to rade preko firmi bez zaposlenih. Zato ih otvaraju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ISTORIJSKI TRENUTAK: Žuta horda debituje u nokaut fazu Lige šampiona, rival je prošlogodišnji finalista

ISTORIJSKI TRENUTAK: "Žuta horda" debituje u nokaut fazu Lige šampiona, rival je prošlogodišnji finalista