BEZ PREKIDA IZLAZI VIŠE OD DVA VEKA: Letopis Matice srpske - Najstariji književni časopis u Evropi, pa i čitavom svetu

U Evropi, pa i čitavom svetu, najstariji književni časopis koji do naših dana kontinuirano izlazi jeste Letopis Matice srpske, osnovan kao Serbska letopis 1824. godine u Novom Sadu, zahvaljujući inicijativi tadašnjeg profesora novosadske gimnazije Georgija Magaraševića i veoma brzo je postao središnje mesto prezentovanja srpske književnosti.

FOTO. Matica srpska

Ovaj časopis nastao dve godine pre nego što će se godine 1826. 16. februara po novom kalnedaru, u Pešti osnovati Matica srpska, po zamisli Georgija Magaraševića, postao je centralno mesto prezentovanja rezultata srpskog književnog i naučnog stvaralaštva sa akcentom na jeziku, književnosti, istoriji, religiji, folkloru i kulturi.

Od svog nastanka, Letopis dosledno radi na izgradnji kulrturnog identiteta srpskog naroda i na upornom definisanju evropskog i svetskog kulturnog prostora na kojem srpska kultura treba da pokaže svoje istinske razloge postojanja, svoju vitalnost, i svoje istinske vrednosti. Postao je časopis ne samo srpskog naroda , nego vaskolikog slovenskog sveta, ili kako to Magarašević veli: „Sve što se god Slovenskog naroda ot Adriatskog do Ledenog, i ot Baltiskog do Crnog mora voobšče, a osobito što se nas Serbalja tiče i to u književnom prizreniju, sve je to predmet Serbske letopisi“.

FOTO. Matica srpska

Časopis je uređivan u Novom Sadu, a štampan je u Budimu, a 1824. godine njegovo izlaženjnj je odobrila Cenzura. Na prvoj svesci označeno je da je za 1825. godinu i da će izlaziti četiri mputa godišnje, jer je toliko bilo velikih peštanskih vašara na kojima bi se časopis mogao prodavati.

Tokom svoje duge istorije, časopis je često menjao ime: Novi serbskih letopis od 1837. Serbskih letopis od 1842. Srbskij letopis od 1867. Letopis Matice srpske od 1873. godine. Program obajvljen u prvoj svesci bio je široko koncipiran i težio je da obuhvata sve što se na književnom i kulturološkom planu zbivalo kod Srba i ostalih slovenskih naroda.

FOTO. Matica srpska

U svojoj knjizi „Zaveti Matice srpske“ Ivan Negrišorac, pesnički pseudonim prof. dr Dragana Stanića sadašnjeg predsednika Matice srpske, zapisao je da je već posle nekoliko častica ovog časopisa pokazalo se da je ovakva publikacija itekako potrebna srpskom intelektualnom građanstvu, ali organizaciona struktura i podela uloga nije bila dovoljna da obezbedi sigurnost časopisa u pogledu redovnosti izlaženja, pouzdanosti uredničkih poslova, uspešnog okupljanja saradnika, sigurnosti štamparskih usluga, organizovanja distribucije.

- Postalo je jasno da Letopis ima potrebu za nekim oblikom institucionalne zaštite – navodi u knjizi Negrišorac. - Prvi broj – častica koji sasvim odgovara onome što je kao sadržaj najavljeno u Objavljeniju, izašao je oktobra 1824. godine. A nosio je oznaku godišta 1825.Ovu periodičku publikaciju Magarašević je uređivao u Novom Sadu, izdavač je bhio Konstantin Kaulicija, knjigoprodavac iz Novog Sada, a štampan je u Budimu u štampariji čiji je vlasnik bilo Vseučilišče peštansko.

FOTO. Matica srpska

Poteškoće u organizaciji čitavog posla podstakle su Magaraševića da se posavetuje sa peštanskim trgovcima i intelektualcima, koji su zaključili da rešenje treba potražiti u osnivanju kulturne ustanove koja bi ne samo brinula o časopisu nego i razvila znatno širi program rada.

U sklopu toga rada odmah se krenulo sa izdavačkom delatnošću, budući da su osnivači smatrali da je njihov osnovni zadatak „da se Knjige Srbske rukopisne na svet izdaju i rasprostranjavaju, i to sad i otsad bez prestanka za svagda“. Tako su, na samom početku Matičine delatnosti, objavljene knjige Milovana Vidakovića, Jovana Sterije Popovića, Dositeja Obradovića, Lukijana Mušickog, Jovana Subotića i drugih.

FOTO. Matica srpska

Već prve godine izlaženja Letopis je izazvao veliku pažnju srpske čitalačke publike. Srbi iz velokih gradskih centara izvan Južne Ugarske, posebno iz Budima i Pešte, pokazali su veliku spremnost da pomognu izdavanje ovog časopisa. Prvi je to učinio Josif Milivuk, bogati trgovac iz Pešte, koji je Magaraševiću ponudio 100 fori i 25 primeraka svake knjige na šta je on i pristao.

Ubrzo po osnivanju u Pešti. Matica srpska je na sebe preuzela brigu o izdavanju Letopisa, što čini i danas. Prvi broj Letopisa objavljen pod zaštitom naše nasjtarije književne, kulturne i istorisjek ustanove bio je četvrti po redu i prvi u 1826. godini.

FOTO. Matica srpska

Svestan tog značaja, u uvodniku četvrte sveske za 1826. godinu, Jovan Hadžić, jedan od osnivača i prvi predsednik Matice srpske, napisao je u svom uvodniku proglas: Evo ti, počitajemi i predragi rode, Letopisa srbskog. Tebi podnodsi s ljubavi punim žarom Matica srbska, koja je Tebe i Tvoje slave radi postala, za Tebe radi, za Tebe diše..“

FOTO. Matica srpska

SRETENjSKI ORDEN PRVOG STEPENA

MATIČIN Letopis je 2024. u godini kada je obeležavao 200 godina postojanja i rada najstarijeg časopisa na svetu, odlikovan je Sretnjskim ordenom prvog stepena.

Ovo priznanje stiglo je kao kruna dugovekovnog doprinosa časopisa srpskoj kulturi, književnosti i očuvanju nacionalnog identiteta.

Foto: "Novosti"

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Preporučujemo

Društvo

0 2

UVEK IMALA ISTI CILj: Od osnivanja u Pešti pre dva veka, Matica srpska je temeljni stub nacionalnog identiteta

02. 09. 2026. u 07:00

Društvo

0 1

ČUVAR SRPSKOG JEZIKA, KULTURE I IDENTITETA: Matica srpska osnovana u Pešti pre dva veka u vreme kada Srbi nisu imali svoju državu

01. 09. 2026. u 10:18

Kultura

0 1

„ĆIRILIČNIK“, ZA SVE ŠTO JE UČINILA I ČINI ZA SRPSKI NAROD I NAŠU KULTURU: Matici srpskoj u Herceg Novom uručeno značajno priznanje

28. 08. 2026. u 13:36

Kultura

0 0

UMETNOST U SLUŽBI VERE - SJAJ I SLAVA KARLOVAČKE MITROPOLIJE: Autorsko vođenje kroz izložbu u Galeriji Matice srpske

11. 06. 2026. u 10:57

Svet

Misterija smrti poznatog blogera: Donela mu drogu, pala u nesvest, a kada se probudila usledio je pakao

2026-09-02 18:31:00

Svet

"Grad greha" spremno dočekao američke vojnike: Evo šta ih je sačekalo

2026-09-02 14:01:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije