Društvo

MANASTIR RAKOVICA ČEKA 200 HEKTARA: Restitucija crkvene imovine uglavnom okončana, najviše zemlje dobila Sremska eparhija

KADA bude gotov postupak vraćanja imovine oduzete posle Drugog svetskog rata manastiru Rakovica, u Beogradu, moći ćemo da kažemo da je restitucija crkvene imovine u 99 odsto slučajeva završena!

МАНАСТИР РАКОВИЦА ЧЕКА 200 ХЕКТАРА: Реституција црквене имовине углавном окончана, највише земље добила Сремска епархија

FOTO: Arhiva novosti

Ovo je za "Novosti" potvrdio direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Manastir Rakovica, sa crkvom posvećenom Svetom arhangelu Mihailu, poznat je po tome što je u njemu 2009. sahranjen jedan od najvoljenijih srpskih patrijarha - Pavle. Tu su sahranjeni i patrijarh Dimitrije (1930), jedan od vođa Prvog srpskog ustanka Vasa Čarapić, ali i Mihailo i Todor, sinovi kneza Miloša Obrenovića. Upravo zato je on dosta novca odvajao i pomagao ovaj manastir, koji se danas nalazi u sastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Do sada mu je u restituciji, i to u naturi, vraćeno pravo svojine na nešto više od 140 hektara zemljišta u katastarskim opštinama Resnik i Stara Rakovica.

- Uskoro će meritorno biti rešeno i pitanje ostalog dela za koje postoje zakonski uslovi za vraćanje. Što se tiče onog zemljišta koje je izgrađeno ili su u pitanju površine javne namene, biće sprovedena tzv. zamenska restitucija. Ukupno je ostalo da se vrati još oko 200 hektara - objašnjava Sekulić.

Na sličan način, poravnanjem i zamenskom restitucijom, okončan je prošle godine i povraćaj imovine Eparhiji sremskoj. Ona je do sada najviše tražila i najviše i dobila. Govorimo o ukupno 12.974 hektara zemljišta, od čega 8.677 hektara oranica, 4.294 hektara šuma i dva hektara građevinskog zemljišta. Vraćeno joj je i pravo svojine na 6.124 kvadrata objekata.

FOTO: Arhiva novosti

Crkva Svetog Marka

- Eparhija sremska, odnosno crkve i manastiri u njenom sastavu, tražili su vraćanje prava svojine na najvećim površinama zemljišta. Od sve zemlje koju je nazad potraživala SPC, čak 26,47 odsto tražila je upravo ova eparhija. To je ujedno više nego duplo od onoga što su tražile sve ostale crkve i verske zajednice zajedno, mimo SPC - kaže Sekulić.

Agencija za restituciju je, inače, svim crkvama i verskim zajednicama vratila pravo svojine na ukupno oko 61.955 hektara zemljišta. Od toga, 29.459 hektara su njive, 32.388 šume i 106 građevinsko zemljište. Takođe je vraćeno i 97.018 kvadrata objekata, kao i slika Uroša Predića "Portret Mihajla Pupina".

JEDNIMA NjIVE, DRUGIMA ŠUME

DOK su vojvođanske eparhije dobile više obradive zemlje, one u užoj Srbiji dobile su prevashodno šume. Ako se izuzme Eparhija sremska, najviše zemišta dobila je Eparhija braničevska - 6.712 hektara, od čega su dve trećine šume (6.690 hektara). Najviše njiva dobila je Eparhija banatska - od ukupno vraćenih 5.963 hektara, na 5.301 njih su poljoprivredne parcele. Upravo je ona dobila i portret Pupina.

Od toga, Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno je 57.525 hektara - 25.042 hektara poljoprivrednog, 32.387 hektara šuma, 95 hektara građevinskog zemljišta i 54.250 kvadrata objekata.

Procentualno gledano, statistika Agencije pokazuje da su 43,53 odsto zemlje vraćene SPC - njive, 56,30 odsto šume i 0,17 odsto parcele za gradnju.

Najviše oranica je na području Bačke, Srema i Banata, skoro 88 odsto, i to su potraživale tamošnje eparhije, a dosta zemljišta je vraćeno i samoj Patrijaršiji, na području Vajske, Kovilja, Siriga i Srbobrana. Patrijaršija je dobila nazad oko 4.171 hektara zemlje, od čega čak 3.275 hektara njiva. Vraćeno joj je i 16.958 kvadrata.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA: Nadežda duboko umešana u širenje nacionalne svesti i pripreme za oružani otpor
Feljton

0 1

HUMANI I OBAVEŠTAJNI RAD U JUŽNIM POKRAJINAMA: Nadežda duboko umešana u širenje nacionalne svesti i pripreme za oružani otpor

DVE godine kasnije, 1905, Nadežda Petrović je napisala svoj dramski tekst Vojvoda Micko Porečanin koji je posvetila istorijskoj ličnosti vojvode Micka Krstića, borca u srpsko–turskim sukobima i učesnika u rusko–turskom ratu 1877/78. godine, koji je nakon zatočeništva u Osmanskom carstvu učestvovao u Ilindenskom ustanku, a kasnije tragično stradao 1909. godine.

09. 03. 2026. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
PLEMENITI I ODANI: LJudi „anđeoske duše“ rađaju se u ova tri horoskopska znaka

PLEMENITI I ODANI: Ljudi „anđeoske duše“ rađaju se u ova tri horoskopska znaka