KOSTA SMIREN, NE PIJE LEKOVE: Šta se dešava sa dečakom koji je ubio učenike u školi na Vračaru

E. V. N.

13. 05. 2023. u 18:00

TRINAESTOGODIŠNjI Kosta K. koji je 3. maja u osnovnoj školi na Vračaru ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja i dalje je u postupku utvrđivanja uračunljivosti u Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.

КОСТА СМИРЕН, НЕ ПИЈЕ ЛЕКОВЕ: Шта се дешава са дечаком који је убио ученике у школи на Врачару

Foto: N.Skenderija/Novosti

Prema saznanjima "Novosti", maloletnik je prethodne dane proveo u stanju smirenosti i nije mu propisana nikakva terapija. Nema nikakvih zahteva, niti primedbi na uslove u kojima boravi. Rođaci su mu doneli garderobu i torbu sa drugim potrepštinama, ali samo do upravnih kancelarija, bez susreta i kontakta. Stručnjacima koji su sa njim vodili razgovore preneo je ubeđenost da će se uskoro naći na slobodi.

Pitanje njegovog pravnog statusa i suočavanja sa razmerama zločina koja je počinio već danima preokupiraju javnost. Iako kao mlađi od 14 godina ne može da bude izveden pred sud, niti mu može biti izrečena bila kakva krivična sankcija, sigurno je da njegov život više neće biti isti.

Dečak ne može da završi u Vaspitno-poporavnom domu u Kruševcu, ni u maloletničkom zatvoru u Valjevu. Ali to ne znači, kako se u početku spekulisalo, da će se naći na slobodi.

Kako za "Novosti" otkriva Dragan Vulević, specijalista za socijalno pravo i bivši načelnik Odeljenja za nadzorne poslove u oblasti porodično-pravne zaštite u Ministarstvu rada, Centar za socijalni rad tražiće direktno od lekara koji vrše procenu zdravstvenog, psihičkog i emocionalnog stanja Koste K. i da se izjasne koji dalji oblik zaštite preporučuju.

Specijalisti će se pismeno izjasniti da li je dečak opasan po sebe i okolinu, kao i da li sugerišu zatvoreni oblik zaštite, otvoreni oblik ili vraćanje nazad, u porodicu.

- Zatvoreni oblik zaštite bila bi hospitalizacija, za šta je potrebna saglasnost roditelja. Ukoliko roditelji ovu saglasnost ne daju, organ starateljstva može da pokrene postupak za donošenje privremene mere o lišenju roditeljskog prava i da postavi detetu privremenog staratelja - objašnjava Vulević.

To, konkretno, znači da centar konstatuje kako su se roditelji oglušili o zdravstvene preporuke lekara koje su u najboljem interesu deteta. Shodno tome može im se ili delimično oduzeti starateljstvo, u delu odlučivanja o lečenju dečaka, ili čak i potpuno, ako se utvrdi da ima zakonskih osnova i da su porodične okolnosti ugrožavajuće po maloletnika. Ovaj postupak ne odlaže lečenje, odnosno dete će za to vreme ostati na Dečjoj klinici za psihijatriju. Privremeni staratelj može, po zakonu, biti ili Centar za socijalni rad ili neki pouzdan bliski rođak.

Druga mogućnost je da, ukoliko stručnjaci konstatuju da kod Koste K. nema nikakvih poremećaja ličnosti, centar proceni da bi on trebalo da bude smešten u instituciju za decu sa poremećajima u ponašanju. To su Dom za vaspitanje dece u Knjaževcu ili "Vasa Stajić" u Beogradu. Samom Vuloviću ova mera, s obzirom na težinu počinjenog dela, deluje malo verovatna, jer su u pitanju domovi otvorenog tipa.

Ipak, pošto je i za ovo potrebna saglasnost roditelja, ukoliko je oni ne daju, centar i u tom slučaju može da pokrene postupak za lišenje roditeljskog prava.

- Treća mogućnost je da tim lekara kaže kako detetu nije potrebno lečenje i da se on vrati u porodicu. U tom slučaju organ starateljstva dužan je da sastavi detaljan plan podrške roditelja u podizanju deteta - objašnjava Vulević.

Sve ove mere određuje centar za socijalni rad kao organ starateljstva, a ne sud.

Kako objašnjavaju u Advokatskoj komori Beograda, maloletnicima mlađim od 14 godina svakako mogu biti određene samo vaspitne mere. Za lakša dela to je ukor, a za teža sledi pojačan nadzor - bio to nadzor roditelja, usvojioca ili staraoca, ili nadzor u drugoj porodici ili, pak, od strane organa starateljstva. Moguća je i mera dnevnog boravka u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje. Zakon kaže da se, ukoliko se ustanove psihički poremećaji, može izreći i mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

- Ova mera je pandan meri bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi kada su u pitanju punoletni učinioci - objašnjavaju u AKB. - U tom slučaju dete ostaje u psihijatrijskoj ustanovi koliko je potrebno, a kada navrši 21 godinu mera se može nastaviti u zdravstvenoj ustanovi u kojoj se izvršava obavezno lečenje i čuvanje odraslih.

Kod nas je to najčešće Specijalna zatvorska bolnici pri beogradskom Okružnom zatvoru, poznatijem kao CZ.

Kada bude određivao dalju sudbinu dečaka, centar će morati da uzme u obzir stepen njegovog poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude, prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog dela...

FOTO: Arhiva novosti

Dragan Vulević

Pita se i pritvoreni otac

MADA su mediji najčešće spekulisali da će eventualnu saglasnost za sprovođenje daljih mera prema Kosti K. morati da da majka, zakon kaže da se saglasnot traži od oba roditelja. Uprkos tome što je Kostin otac, sa kojim je dete inače i živelo, u jednomesečnom pritvoru, on je i dalje formalan nosilac roditeljskog prava, pa je i njegova reč o daljoj sudbina dečaka neophodna.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (26)

NEĆU DA SE IZVINJAVAM ŠTO SE DIVIM NOVAKU: Đoković gleda i ne veruje, ovakav tekst o njemu skoro nije napisan