Društvo

ZAŠTITITE OBELEŽJE USTAŠKIH ŽRTAVA: Potomci sremske porodice Aničić traže da država brine o grobu majke i njenih petoro mališana

Јованка СИМИЋ

05. 02. 2023. u 13:24

SPOMENICI, ti okamenjeni podsetnici ugašenih života, sticajem okolnosti ponekad pred našim očima ožive najpotresnije sudbine, poput one koja je 1943. godine u sremskom selu Jamena zadesila majku u blagoslovenom stanju Savku Aničić (38) i njeno petoro dece - Nikolu (11), Savu(9), Jelku (7), Gordanu (5) i Milenka (3).

ЗАШТИТИТЕ ОБЕЛЕЖЈЕ УСТАШКИХ ЖРТАВА: Потомци сремске породице Аничић траже да држава брине о гробу мајке и њених петоро малишана

Foto privatna arhiva

Ustaše su tada banule na imanje Aničićevih i kamama, u nekoliko minuta, zatrli porodicu, dok je glava kuće Ivan sa grupom meštana već bio deportovan u Jasenovac, iz kojeg se nikada nije vratio.

Iskasapljena tela rođaci su položili u "šifonjer" (sobni ormar) i sahranili ih na mestu zločina. Posle rata podigli su im spomenik, koji je ovih dana, posle osam decenija "progovorio", kada su se članovi familije požalili Arhivu Vojvodine da je novi vlasnik nekadašnjeg imanja Aničićevih oštetio spomen-obeležje tokom jesenjeg oranja. Spomenik zauzima šest kvadrata na njivi od 17 hektara u vlasništvu Milana Savića.
Pošto su se arhivisti Ivana Petrović i Aleksandar Bursać, kao i Vladimir Mučibabić, operater u procesu digitalizacije, uverili da je spomenik oštećen, direktor Arhiva Vojvodine dr Nebojša Kuzmanović obavestio je čelnike Pokrajinske vlade i ministarku kulture Maju Gojković o želji rođaka porodice Aničić da se spomenik spase od daljeg propadanja stavljanjem pod okrilje nadležnog zavoda.
- Arhiv Vojvodine kao ustanova kulture od nacionalnog značaja pridružuje se apelima rodbine postradale porodice Aničić. Spremni smo, uz nadležne institucije, da i mi pomognemo u rešavanju ovog problema - navodi Kuzmanović.
Posle rata porodica Aničić je odlučila da se tela ne ekshumiraju i ne prenose na lokalno groblje. Nije obnovila salaš koji su razjarene ustaše zapalile, niti je ikad više obrađivala zemlju na mestu zločina. U znak pijeteta prema ubijenima, posleratne vlasti parcelu na kojoj počivaju Savka i deca izuzele su iz procesa agrarne reforme.
Rođak Aničićevih Borislav Selaković, profesor istorije iz Martinaca kod Sremske Mitrovice, i njegov otac Gojko ne žele da se tela Savke i dece ekshumiraju i premeste na mesno groblje.

Foto privatna arhiva

- Mi smo protiv izmeštanja jer, da je to želeo, moj ujak Slobodan Aničić, koji je nasledio Ivanovo i Savkino imanje, učinio bi to odmah po završetku Drugog svetskog rata. I njegova sestra, a moja majka Zora bila je protiv toga jer nisu oni umrli u miru nego u ustaškom zločinu. Ne želimo da prepravljamo ni ono pogrešno uklesano slovo u prezimenu. Naša želja je da se grob zaštiti ogradom i da se evidentira kao spomenik kulture i sećanja - objašnjava za "Novosti" profesor Selaković.

Kada je njegov ujak preminuo 2003. godine, imanje je nasledila profesorova majka Zora (preminula prošle godine), ali je bila prinuđena da ga proda jer je pedesetak kilometara udaljeno od Martinaca, pa nije imao ko da ga obrađuje. Parcelu je kupio Milan Savić, povratnik iz Švajcarske koji je ubrzo u ovom delu Srema stekao glas sposobnog preduzetnika.
Zora Aničić prodala je njivu, ali ne i grob. Zahtevala je da se u katastru ucrta grobno mesto od šest kvadrata, ali rečeno joj je da tako sitna katastarska čestica ne postoji.
- Ostalo je na internom ugovoru. Novi vlasnik je zemlju počeo da obrađuje, a poslednjih godina u nekoliko navrata traktor je nagazio betonsku ploču ispred spomenika, pojavile su se napukline - kaže Selaković, koji je tim povodom zakucao na vrata Savića, a on se izvinio, rekavši da se to desilo slučajno. Profesor ovim nije bio zadovoljan, pa je odlučio da se obrati institucijama.

Foto Arhiv Vojvodine

 

Vlasnik parcele Milan Savić kaže za naš list da šteta nije naneta namerno. Živeli su, veli, godinama u Švajcarskoj i "znamo šta znači poštovati drugog". Napominje i da su i njegovi preci iz Jamene bili žrtve Nemaca i ustaša u ratu.
- Moj mlađi sin je orao, hteo je da ukloni sav korov oko spomenika. Onda mi to upeglamo okolo drljačama, čak smo i prskali hemikalije oko spomenika da ne raste korov. Ne bih ja dirao to grobno mesto zbog svoje troje dece. Bila bi velika greota da oštetimo taj spomenik, nije nam bila namera, ja sam se izvinio ljudima. Oni, ako žele, mogu grob da zaštite betonskim stubovima i ogradom. Neka to učine, nama neće smetati - predlaže Savić.
Dodaje da, kada je kupio njivu Aničića, ona se prostirala na 22 jutra, a novim kupovinama od komšija ukrupnio je posed. Sada u komadu ima 30 jutara (17 hektara). Na njivi na čijem središtu je spomenik Aničićima ranije je sejao uljanu repicu, a ove godine kukuruz.

NIJE HTELA DA BEŽI
NEKOLIKO dana uoči zločina nad Savkom i decom, u šumi udaljenoj desetak kilometara, partizani su razbili ustaše. Oni su razjareni krenuli prema Stožincima, prvom hrvatskom mestu i naišli na Savkin salaš. Meštani su čuli da dolaze. Bežeći u šumu zvali su i Savku, ali odmahnula je rukom: "Ma, kud ću sa ovolikim stomakom, a i što bi mene i decu dirali, nisu valjda neljudi."
Nemci su prošli, nisu im naudili, a onda su došli ustaše i pripadnici handžar divizije. Prvo su pobili decu, pa tek onda Savku, a zatim zapalili salaš i štalu. Nemoćni, iz obližnjeg šumarka meštani su nemo gledali taj zločin i slušali jauke. Tek uveče, kada su zlotvori otišli, vratili su se da pokupe beživotna tela koja su gladne svinje iz zapaljene štale dodatno unakazile.

Foto privatna arhiva

ŽRTVE PONOVO IMAJU IME

SREM je iz okupacije pod Nezavisnom Državom Hrvatskom izašao natopljen krvlju gotovo 40.000 svojih žitelja. Komisija za prikupljanje podataka o žrtvama na teritoriji Srema u toku Drugog svetskog rata, formirana 2019. odlukom Pokrajinske vlade i predsednika Igora Mirovića, dodala je nove 3.024 žrtve, te prvi put posle 80 godina na jednom mestu, imenom i prezimenom, sabrani su svi oni koji su svoje živote dali za slobodu i nad kojima su izvršeni masovni zločini i deportacije. Baza podataka "Žrtve u Sremu" sa ukupno 39.580 imena nalazi se na sajtu Arhiva Vojvodine.

TROMEĐA
JAMENU kao da je neko spustio u džep na tromeđi pa zaboravio - priljubljena je s naše strane uz granicu, desno je Hrvatska, preko Save Bosna i Hercegovina, a od prvog narednog mesta Morovića dele je 22 kilometra šume. U Drugom svetskom ratu Jamena je izgubila 1.500 meštana.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
FUNKCIJA! Dragutin Topić dočekao podvig ćerke Angeline, a onda dobio poziv koji se ne odbija

FUNKCIJA! Dragutin Topić dočekao podvig ćerke Angeline, a onda dobio poziv koji se ne odbija