MANASTIRSKE BIBLIOTEKE ČUVAJU KNJIGE ZA VEČNOST: Rukopisno blago fruškogorskih hramova razvejavali su ratovi

Jovanka Simić

14. 08. 2022. u 18:30

ZALUD je savremenicima postavljati pitanje da li će knjiga preživeti i najnoviju tehnološku revoluciju. Odgovor treba tražiti u našim manastirima ma gde da su.

МАНАСТИРСКЕ БИБЛИОТЕКЕ ЧУВАЈУ КЊИГЕ ЗА ВЕЧНОСТ: Рукописно благо фрушкогорских храмова развејавали су ратови

Novo Hopovo, Foto Tanjug

Dovoljno je, za početak, kročiti u te vekovne tvrđave našeg identiteta na Fruškoj gori, našem Atosu, zaviriti u rukopisno blago i odahnuti. Ove knjige će preživeti svaku revoluciju pod uslovom da ih restauriramo i tako oživljene predamo budućim naraštajima. Za početak, barem da ih evidentiramo, a ono najvrednije, današnjim generacijama da na uvid izložimo.

Punih jedanaest godina ovu ideju vodilju sledile su vredne bibliotekarke Vesna Petrović i Dubravka Simović sa saradnicima, istaknutim stručnjacima arheografima Dušicom Grbić i recenzentom Vladanom Trijićem. NJihov pedantan i posvećenički rad urodio je plodom - prvom izložbom "Katalog biblioteka rukopisnih knjiga". Knjige i rukopisi su iz pet (od ukupno sedamnaest) fruškogorskih manastira - Beočina, Grgetega, Krušedola, Male Remete i Novog Hopova.

Foto Printskrin

Postavka "Rukopisne knjige u manastirima Fruške gore", nastala uz blagoslov vladike sremskog Vasilija a pod okriljem Srpske čitaonice u Irigu i u saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije, Bibliotekom Matice srpske, Pravoslavnim bogoslovskim fakultetom i Bibliotekom Srpske patrijaršije, sačinjena je od 23 rukopisa nastala u periodu od 1399. godine do 19. veka.

- U vremenu kada se sve manje čita i kada je knjiga suprotstavljena savremenim vidovima komunikacije, manastiri će je ponovo sačuvati od zaborava, jer knjiga je proslavila reč i obezbedila joj trajnost i sveprisutnost, a manastirska knjiga postala je pouzdan čuvar identiteta i mudrosti - kažu autorke Vesna Petrović i Dubravka Simović.

Foto Printskrin

Svi pokazani rukopisi imaju veliku kulturno-istorijsku vrednost i svedoče o vremenu nastanka, pisarskim sedištima, ktitorima i kretanju i sudbini knjige.

Posebna vrednost krasi Prolog stihovni za maj, juni, juli i avgust episkopa i srpskog književnika Marka Pećkog iz 1399. godine. U literaturi je poznat kao Minej za juni, juli i avgust. Pripadao je manastiru Pećka patrijaršija, a posle Drugog svetskog rata gubi mu se trag i vodio se kao nestao. Zahvaljujući našim bibliotekarkama koje su radile na sređivanju knjižnih fondova u fruškogorskim manastirima, pronađen je u manastiru Beočin. Značajan je i Minej za avgust iz 1684. godine Hristofora Račanina.

Foto Printskrin

- Ovi rukopisi su i naša duhovna žiška oko koje se sabiramo i ujedinjujemo, i kojom neprestano pobeđujemo iskušenja koja nam savremeni svet svakodnevno nameće. "Katalog biblioteka fruškogorskih manastira", dobio je pravi smisao i zaživeo kako među bibliotekama, tako i u manastirima koji polako ponovo postaju "kuće ukupnog ljudskog pamćenja". Vesna Petrović i Dubravka Simović načinile su značajan korak ka očuvanju i zaštiti ovog dela srpske kulturne baštine - reči su Gordane Đilas iz Biblioteke Matice srpske.

Foto Printskrin

Naredne korake u očuvanju rukopisnog manastirskog blaga treba načiniti što pre i sa jednakim entuzijazmom jer, kako primeđuje recenzent Vladan Trijić, žalosna je i opominjuća sudbina rukopisne baštine fruškogorskih manastira, koja se nekada merila stotinama knjiga, vekovima sabiranih sa strane ili nastalih u lokalnim pisarskim središtima.

Krušedol, Foto D. Dozet

U osnovi pisanog blaga bila je biblioteka despotske porodice Branković, a bogatstvo tog nasleđa navelo je 1910. godine Monaško udruženje Pravoslavne srpske mitropolije Karlovačke da pokrene ediciju "Opisi rukopisa pravoslavnih srpskih manastira u Mitropoliji Karlovačkoj" u okviru koje je trebalo da se "izda celokupan opis rukopisa u svima manastirima", kao i njihov svodni paleografski album. Nažalost, u ediciji je 1914. objavljen jedino opis krušedolske zbirke, sveštenika i potonjeg arhimandrita Save Petkovića.

Foto Printskrin

POHARANI MANASTIRI

VEĆ tokom prvih meseci ustaške okupacije u Drugom svetskom ratu iz fruškogorskih manastira brojni rukopisi su, zajedno sa ostalim dragocenostima, odneti u Zagreb, kao ratni plen, dok se drugima izgubio trag. Tačan broj rukopisa nestalih ili propalih u tom periodu nije poznat pošto nije postojao njihov potpuni popis.

Foto Printskrin

ČUDESAN PUT HRISTOFoROVOG KODEKSA

POSEBNO je zanimljiv "Minej služabni" za avgust iz 1684. i njegova neodgonetnuti put od Fruške gore do Zagreba i natrag.Ovaj rukopis Hristofora Račanina, jednog od najboljih srpskih pisara XVII veka, tokom Drugog svetskog rata dospeo je u zagrebački Muzej za umetnost. Posle rata, kada je doneta politička odluka da se predmeti odneti iz pravoslavnih crkava i manastira sa tla Srbije vrate SPC,a da drugi njihov deo, navodno, poreklom iz tadašnje Hrvatske, ostane u novoosnovanom Muzeju Srba, Hristoforov kodeks je zadržan u Zagrebu. Muzej je 1963. utopljen u Odeljenje Srba pri Povijesnom muzeju, koji je ubrzo ugašen. Rukopis se danas, nekim čudom, nalazi u manastiru Grgeteg.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

GARDISTA (18) NAĐEN MRTAV U KASARNI: Pratio kraljičin kovčeg na sahrani, iznenada preminuo