"LIMENKE" DOMOVI ZA SRBE U GLINI: Banija još u ruševinama

Dragana Matović

25. 07. 2022. u 08:00

GLINA. Vreli julski dan. Ulice izgledaju sablasno. Tišina nadjačava retke prolaznike. Mnoge zgrade su i dalje u ruševinama.

ЛИМЕНКЕ ДОМОВИ ЗА СРБЕ У ГЛИНИ: Банија још у рушевинама

Foto: D. Milovanović

Godinu i po dana posle razornog zemljotresa na veliku obnovu se još čeka. LJudi koji su ostali bez krova nad glavom žive u kontejnerima, dok donacije jede inflacija.

Skoro hiljadu kuća valja obnoviti ili izgraditi.

Pre rata devedesetih u Glini i glinskim selima živeli su pretežno Srbi. Tokom "Oluje" izbeglo je oko 13.000 ljudi, velikom većinom srpske nacionalnosti. Kasnije se u ovaj kraj vratilo oko 4.000, s tim da posle 2003. nije bilo značajnog povratka.

Ovaj banijski gradić je, podsetimo, jedno od najvećih mesta stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Pobijeni su svi Srbi stariji od 16 godina, potom je streljano još 1.200 Srba u obližnjem Banskom Grabovcu, da bi krvavi ustaški pir dostigao vrhunac pokoljem u glinskoj crkvi Presvete Bogorodice, krajem jula 1941. godine.

Kraj ovog jula mnogi Srbi u Glini i glinskim selima dočekuju kao beskućnici.

Foto: D. Milovanović

- Na području grada Gline država je sagradila samo jednu kuću. Ništa se ozbiljno ne radi i ne gradi. Komisije izlaze na teren i ponovo pregledaju oštećene objekte. Lepe nalepnice. Neke kuće iz crvenih prelaze u žute, iz žutih u zelene, a poneke ostaju kakve su bile posle prvog pregleda. Obnova se najavljuje za septembar ili oktobar. Doći će jesen, pa zima. Kad počnu jesenje kiše, neće se ništa graditi. Doći će još jedna godina u kontejnerima. Ne znam zašto tako sporo ide kad novca ima. Iz dana u dan građevinski materijal je skuplji. Ako je obnova jedne kuće koštala 85.000 kuna, sada je 200.000 (jedan evro je 7,5 kuna) - kaže nam Branka Bakšić Mitić, zamenica gradonačelnika Gline.

Skoro svakodnevno ona obilazi glinska sela i pokušava da reši probleme ljudi. Na čelu je humanitarne organizacije "LJudi za ljude", jedne od retkih koja je nešto konkretno učinila za njih. U početku je odlazila u Petrinju, Topusko, Vrginmost, ali se sada potpuno posvetila Glini i glinskim selima.

- Ovde je sistem potpuno zatajio. Ono što je sagrađeno plaćeno je iz privatnih donacija.

Branka Bakšić Mitić, Foto Tanjug

Gradila je i naša humanitarna organizacija. Ali, ljudi više nemaju vremena da čekaju. Ko ima novac počinje da radi sam - priča Bakšić Mitićeva.

- Od svetlih primera izdvojila bih Grad Beograd koji je preuzeo izgradnju 34 kuće. Za desetak dana od te donacije počinje izgradnja doma za porodicu koja je doživela veliku nesreću, poginuli su otac i sin. Izgleda da u Srbiji ima više sluha za naše probleme nego u hrvatskoj vlasti. Kao da se naša država inati.

Srednja škola je u montažnom objektu. Brankina, kao i mnoge druge kancelarije, rasute su po kontejnerima. Meštani se nadaju obnovi bolnice, domova zdravlja, staračkih domova.

- Žalosno je kako pojedini ljudi žive - kaže direktorka organizacije "LJudi za ljude".

- Na ovakvoj temperaturi biti u kontejneru je neizdrživo. Stariji ljudi neće dočekati obnovu, mnogi su već umrli. Mladi će biti prinuđeni da se snalaze kako umeju. Ovde ima i Srba i Hrvata. Ni jednima ni drugima se ne rešavaju stambeni problemi. Zašto je tako i kome to odgovara, ne znam da objasnim. Bila je lošija mehanizacija, ali se Skoplje posle zemljotresa izgradilo za godinu dana, pa i Banjaluka i Makarska. A naša država je za godinu dana izgradila tek jednu kuću.

Odlazimo u kontejnersko naselje. Postavljeni kao privremeni domovi za one koji su u zemljotresu ostali bez krova nad glavom, kontejneri su i dalje smeštaj za više stotina ljudi. Pored nas promiču zgrade bez krovova, sa porušenim zidovima. Sablasno. Živa u termometru visoka, malo ispod 40 stepeni. Bele limene "kutije" sa prozorima i zatvorenim vratima poređane su u nekoliko pravilnih nizova. Usijane od vreline.

Svedenost "postapokaliptične" arhitekture kvare sušilica veša, na kojoj je uredno poređana garderoba, i kolica za bebe. Otvara nam vrata mlada žena. Na krevetu dečačić.

- Stizala su nam razna obećanja, iz grada, iz države. Kažu gradiće, a mi smo na istom mestu kao i pre godinu dana - nevoljno sa nama razgovara mama Dragana.

- Moj sin je nedavno napunio sedam meseci i nadam se da neće krenuti u školu odavde. Ja sam iz Karlovca, muž je iz Gline. Ne znam kako ćemo i šta ćemo. Suprug radi, ja ne. Da nešto uštedimo ne možemo. Niko nam pomogao nije, osim Branke.

Sve je u kontejneru minijaturno, i krevet, i komoda, i trpezarijski sto, i frižider, i kupatilo. Za više stvari mesta nema. Prilazi nam Draganin komšija.

- Ranije sam ovo zvao limenka, kontejner, baraka, koliba, a sad je neboder. Zovem se Ivan Dražetić - kaže nam.

- Imam neku penzijicu i dobijam ručak. Da sam mlađi, da imam 50 godina, ni sekunde ne bih bio u Hrvatskoj. Kako sam god živeo ranije, ovde je pakao.

Drugo leto ljudi provode u kontejnerima. Patnja iz dana u dan. Situacija je gora, jer ljudi gube nadu. Nezadovoljni, teško je živeti ovde. Osećaju se napušteno i zaboravljeno.

Foto: D. Milovanović

- Uključila sam klimu i zamračila da se rashladi. Klima je mnogo jaka i ne mogu da budem unutra dok radi. Razboleću se - kaže nam starija žena koja je sela ispred svog kontejnera.

Glas joj drhti.

- Beskućnik sam, ništa mi nije ostalo - gleda u svoje ruke.

- Izbegla sam u Srbiju, pa se vratila. Otada sam bez svog krova nad glavom. Iz tuđe kuće sam došla ovde. Iz srpske kuće u kojoj sam privatno živela 16 godina i dva meseca.

Kaže nam da se zove Dragica Vajs, a da joj je devojačko prezime Vojnić.

Prilazi nam njena komšinica Nada Kiš, i govori:

- Čekamo, a ne znamo šta čekamo!

OSEĆAJU SE NAPUŠTENO I ZABORAVLJENO

OD sedmoro stradalih u zemljotresu koji je 29. decembra 2020. razorio banijski kraj, i Sisak, Petrinju i Glinu, petoro je poginulo u Majskim Poljanama.

- Selo je gotovo u potpunosti sravnjeno sa zemljom. LJudi žive u katastrofalnim uslovima, bez vode i struje. Možete li zamisliti kako je strašno provoditi vrele letnje dane, bez vode, u kontejneru!? Možete li zamisliti kako se ti ljudi osećaju napušteno i zaboravljeno? Tuga i sramota - razočarana je Branka Bakšić Mitić.

- Zahvaljujući donacijama dobrih ljudi nešto se sagradilo. Jedna porodica će ovih dana dobiti krov nad glavom. Kuću im grade naši prijatelji iz Knina.

NEMAJU ŠTA DA IZGUBE

LJUDI u banijskom kraju nemaju mira. Zemljotres jačine 3,5 stepena po Rihteru pogodio je juče ovaj kraj, epicentar je bio 16 kilometara zapadno od Petrinje. Tokom potresa treslo se i kontejnersko naselje, ali ljudi koji žive u njemu kažu da više nemaju šta da izgube.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

BREGU TUŽIO PRVI KOMŠIJA: Saslušan na sudu - ovako se branio