ZNANJE TREBA I ZNATI I DATI: Decenijama Mirko Dejić "dokazuje" deci da matematika nije bauk, napisao najbolji udžbenik u Evropi za predškolce

D. MATOVIĆ

21. 05. 2022. u 09:24

DECENIJAMA dr Mirko Dejić (69) opovrgava uvreženo mišljenje da je matematika suvoparan predmet, koji je teško savladati. Čitav radni vek fokusirao se na to da matematika bude omiljen predmet generacijama učenika i studenata. Kao autor, ili koautor, najčešće sa suprugom Brankom, koja je takođe matematičar, u knjigama je matematičkoj hladnoći dao dušu. NJihov trud je urodio plodom, što pokazuju tiraži i ponovljena izdanja, kao i prevodi knjiga na nekoliko stranih jezika. Da matematika nije bauk, iz njihovih knjiga otkrivaju i mali Kinezi, Rusi, Vijetnamci, Šveđani. A, "Matematika kao igra" svojevremeno je proglašena za najbolji evropski udžbenik za predškolce.

ЗНАЊЕ ТРЕБА И ЗНАТИ И ДАТИ: Деценијама Мирко Дејић доказује деци да математика није баук, написао најбољи уџбеник  у Европи за предшколце

Foto Privatna arhiva

Dejić penzionerske dane provodi u Pančevu, a radi i više, istim elanom kao nekada. Među prvima u Srbiji doktorirao je iz oblasti metodike nastave matematike, a sa ponosom ističe da je bio mentor u izradi devet doktorskih disertacija iz ove oblasti.

- Snažno sredstvo da se deca zainteresuju za matematiku jeste korišćenje elemenata zanimljive matematike - priča nam. - Knjiga "Igraonica za male matematičare" za decu treba da bude jedna od korisnijih igračaka. Naš cilj je bio da osmislimo zadatke koji će za decu predstavljati mentalnu igru, ali istovremeno, ciljano, uticati na razvoj matematičkih sposobnosti. Tableti i telefoni korisni su za razvijanje mehaničkih pokreta ruku, ali za predškolce imaju više štete nego koristi.

Dejićevo odrastanje ne spada u klasična detinjstva. Sećanja su živa, ali o njima retko priča. NJegovi roditelji su se razveli kada je imao godinu i po. Stariji brat i sestra pripali su ocu, a on majci. Odrastao je kod bake Kate u Kučevu.

Foto Privatna arhiva

- Kako sam rastao bez roditelja, rano sam shvatio da je moja sudbina u mojim rukama i da ostvarivanje mojih želja zavisi od mene - kaže Dejić. - Prve želje su mi bile da završim neke škole koje su besplatne. To je bila vojska, policija ili teologija. Znanje matematike svuda je potrebno i mislio sam, ako sam dobar matematičar, biću dobar i u drugim oblastima. Međutim, kako sam stasavao, fizički ojačao, bio sam u stanju da pored pohađanja gimnazije u Kučevu, radim i zaradim za dalje školovanje. Sve više sam se utvrđivao u uverenju da mogu da studiram šta želim, a ne šta moram. Tako je i bilo. Zaradio sam za početak studiranja, dobio dom i studentski kredit i upisao Prirodno-matematički fakultet u Beogradu.

Na fakultetu je upoznao suprugu Branku, sa kojom je i danas u srećnom braku.

- Bili smo ista grupa na fakultetu - Dejićev pogled govori da se u mislima vratio u studentske dane. - Spojila su nas srodna interesovanja i slični pogledi na život. Često je dobro što nam je domen interesovanja srodan i možemo da se dopunjavamo i razumemo kompletno. Spoj mog bavljenja metodikom nastave matematike i njenog bogatog iskustva iz učionice, pogotovo rada sa nadarenom decom u školi za talente, kao rezultat daje naše knjige.

Dejić je radio na Pedagoškom fakultetu. Pored čiste matematike, predavao je metodiku nastave matematike i metodiku razvoja početnih matematičkih pojmova.

- Jovan Jovanović Zmaj je lepo rekao: "Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati." Ukratko, time sam se bavio, učio studente kako da prenesu matematička znanja deci. Kada je reč o matematici, treba razlikovati školske od naučnih sposobnosti. U osnovi naučnog stvaralaštva leži prirodna obdarenost, dok za školske matematičke sposobnosti nisu potrebne posebne prirodne sklonosti. Matematiku sa uspehom rade i oni učenici koji je sistematski izučavaju, iako nisu posebno obdareni. Nasuprot, daroviti mogu, ponekad, i da se ne ispolje u školskim uslovima, što se najbolje vidi na primerima Ajnštajna, Tesle, NJutna...

Foto Privatna arhiva

Uz matematiku, profesor Dejić je birao i sport:

- Oduvek sam se bavio sportom, a najviše gimnastikom i džudom. Sport mi je bio relaksacija i čak doprinosio da se lakše i brže bavim drugim oblastima. Do uspeha se stiže tako što se postavlja letvica više nego što možete da je preskočite. Nekako, kada radite više od svojih mogućnosti, vi prevaziđete sebe. To mi je bio moto, raditi više nego što mislim da mogu.

UZLETEO OD PONOSA

DEJIĆ nam je ispričao i kako je on zavoleo matematiku:

- Desilo se to negde u šestom razredu osnovne škole. Nastavnik je napisao magični kvadrat od devet polja, koja je trebalo popuniti brojevima od jedan do devet tako da zbirovi po redovima, dijagonalama i kolonama budu jednaki. Jedini u odeljenju sam rešio zadatak. Bio sam pohvaljen i uzleteo od nekog ponosa. To je bilo dovoljno da se za matematiku zainteresujem još više i da je zavolim. Kada nešto volite, to sa uspehom radite i valjda ste zato i talentovani.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

NAŠ GRAD JE UNIŠTEN Kličko se oglasio o granatiranju Kijeva - uništeno je 220 stanova