ISTORIJSKI DODATAK - U ZAGREBU OSNIVALI KOMUNISTIČKU PARTIJU PAVELIĆEVE DRŽAVE: Šta se dešavalo u u leto 1941. godine

U TOKU svoje naučne karijere istraživao sam i pisao radove iz istorije Srbije i Jugoslavije u XX veku, posebno u periodu Drugog svetskog rata. Proučavajući istoriju Narodnooslobodilačke borbe i Komunističke partije Jugoslavije u Jugoslaviji i Srbiji, nisam se zadovoljavao samo pisanim izvorima nego sam koristio i sećanja učesnika ključnih događaja toga vremena.

Janko Janković, saradnik Blagoja Neškovića iz Specijalne policije

Naučna radoznalost me je vukla da upoznam vodeće ljude KPJ u Srbiji, na prvom mestu dr Blagoja Neškovića koji je rukovodio Partijom u Srbiji od početka ustanka 1941. do 1948. godine. Poseban motiv da se sretnem sa Neškovićem bila je činjenica da je iznenada nestao sa političke scene, navodno kao ibeovac, a da nije organizovan partijski plenum, kao povodom Đilasa i Rankovića, ili bar rasprava na partijskim forumima. U široj javnosti se nije znalo zbog čega je isključen iz Partije i zbog čega nije trpeo druge posledice, osim što je skinut s vlasti...

Osim toga, trebalo je objasniti šta je istina u kampanji koja se vodila protiv Neškovića posle njegovog isključenja iz Partije, posebno u memoarima Svetozara Vukmanovića Tempa, Mome Markovića, Cane Babović i drugih njemu nesklonih rukovodilaca, kao i u napisima Vladimira Dedijera. Oni su nastojali da umanje njegove zasluge u rukovođenju Partijom u Srbiji, prikazujući ih pretežno kao greške. Javnost je bila preplavljena njihovim napisima i kazivanjima, a Neškoviću je bilo uskraćeno da im odgovori. Taj poseban način njegovog udaljavanja iz politike bio je dovoljan da privuče moju pažnju, da pokušam sebi, a i drugima, da objasnim kako se to i zašto dogodilo. Pogotovo što je odluka o njegovom isključenju iz Partije bila nedovoljno jasna, a obrazloženje Edvarda Kardelja na VI kongresu KPJ - neubedljiva...

U PROLEĆE 1972. godine, kada smo se upoznali, imao je 65 godina. Bio je u godinama kad su drugi naučnici odlazili u penziju, dok je on intenzivno istraživao uzroke nastanka bolesti raka u Onkološkoj laboratoriji Instituta "Ksenofon Šahović", kao da je želeo da nadoknadi vreme koje je izgubio dok se bavio politikom do svoje 45. godine. Iako je radio na svom kapitalnom delu "Molekularna biologija tumora", za koje je 1983. godine dobio Oktobarsku nagradu Beograda, bio je predusretljiv i nalazio je vremena da razgovara sa mnom o svojoj revolucionarnoj prošlosti, posebno o vremenu kad je rukovodio Komunističkom partijom u Srbiji. [...]

Vladimir Popović, instruktor u CK Hrvatske

O Španskom građanskom ratu smo retko razgovarali. Nešković nije pokazivao spremnost da o tome detaljnije govori. U Španiju je otišao po svojoj želji, niko ga nije na to gonio. Majka Gospava je pokušavala da ga odvrati, obraćajući se svome bratu Aleksi Iliću da utiče na Blagoja da ne ide u Španiju, ali sve je bilo bezuspešno. Inače, Blagoje je u razgovoru spominjao da je na njegovo političko opredeljenje značajno uticao njegov ujak Aleksa Ilić, stolar, član Socijaldemokratske stranke, iz Tucovićevog vremena. Milovan Đilas ga je povezao sa Labudom Kusovcem u Parizu, koji se u ime CK KPJ bavio slanjem dobrovoljaca u Španiju. U Pariz je došao na pomenutu vezu u leto 1937. godine zajedno sa suprugom Nadom Dimitrijević..

Kad je vojska republikanske vlade počela da gubi bitke od vojske generala Franka, Staljin je naredio povlačenje stranih dobrovoljaca. To povlačenje revolucionarna vlada je organizovala u dogovoru sa Društvom naroda. Dobrovoljci iz Jugoslavije povučeni su u Francusku i smešteni u logore, gde je Nešković ostao skoro dve godine. Iz Španskog građanskog rata izašao je sa činom kapetana. [...]

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Iz Španije u Pokrajinski komitet

U BEOGRADU se najpre sreo sa Ivanom Milutinovićem, a zatim sa Aleksandrom Rankovićem i Momom Markovićem. Nešković im je tada predao karakteristike dobrovoljaca koji su se vraćali iz logora u Francuskoj, koje su sadržale ocene njihovog držanja u Španiji. Njih su obično pisali rukovodioci partijskih organizacija ili ljudi od posebnog poverenja u KPJ. Prema svemu sudeći, izgleda da je Nešković u Španskom građanskom ratu stekao poverenje vodećih ljudi u KPJ, pa su Milutinović i Ranković odmah po dolasku u Beograd predložili da uđe u Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju u februaru 1940. godine...

Prvi put je sreo Tita prilikom njegovog dolaska u Beograd 28. marta 1941, nakon što su ga Mitra Mitrović i Vasilije Buha obavestili o toku demonstracija 27. marta u Beogradu. Lola Ribar ga je povezao sa Titom i on ga je odveo u stan doktora Ćirkovića na Čukarici, gde su se bili okupili rukovodioci KPJ koji su se nalazili u Beogradu. Tada je prvi put čuo Tita kako govori. Direktiva Partije je bila da se ide u vojne jedinice posle proglašene mobilizacije i da se oni koji nisu pozvani prijave u dobrovoljce. Nešković mi je pričao kako se zalagao da svi komunisti, pa i on, učestvuju u tom ratu protiv Nemačke jer nisu želeli da budu žigosani kao izdajnici otadžbine. Jedan deo komunista pao je u ratu u nemačko zarobljeništvo. Nastavljujući tu politiku, KPJ je započela pripreme za ustanak formiranjem borbenih grupa koje su odlazile u šumu. [...]

Blagoje Nešković sa saradnicima

POLOVINOM maja 1941. došao je kod Neškovića u Beograd Milan Blagojević, španski borac i predložio da Partija organizuje oružane akcije protiv okupatora. "Pitao je šta se čeka, zašto se ne započinje sa borbom jer on već ima ljude spremne za borbu." Članovi PK su odbili njegov predlog, s obrazloženjem da bi to bez solidnih priprema bio avanturizam... "Nije Kominterna dala direktivu: čekajte dok Nemačka ne napadne Sovjetski Savez pa onda počnite sa ustankom. To je bila stvar procene KPJ", pričao je Blagoje.

U to vreme Nemci nisu dirali komuniste zbog sporazuma sa Sovjetskim Savezom sve do 22. juna 1941. godine.

"Saznali smo od Janka Jankovića, koji je radio za nas u Specijalnoj policiji, da je 22. juna Gestapo od Specijalne policije tražio spiskove komunista, što do tada nije činio. Odmah je izdata direktiva da se ne stanuje u svojim nego u stanovima koje je Partija iznajmila i da se započne s pripremama za oružanu borbu protiv okupatora. S tim ciljem je započeto slanje partijskih kadrova iz Beograda na teren Srbije, i pre donošenja odluke o otpočinjanju oružanih borbi 4. jula. Sve do pada Rankovića u ruke Gestapoa, krajem jula, članovi PK spavali su u jednoj kući u Šumatovačkoj ulici, a posle su prešli u kuće u Kumodraškoj i u Šumadijskoj ulici broj 187 na Avalskom drumu. Vezu sa Titom održavali smo preko Jare Ribnikar, Vere Nenadović i Milade Rajter, a sa Rankovićem preko kurira Zine Belić i Mileve Planojević. Sreten Žujović je predložio da se izvede diverzija na beogradsku radio-stanicu. Tokom priprema te akcije Aleksandar Ranković je pao u ruke Gestapoa. Posle dva dana ga je oslobodila udarnička grupa članova Partije i SKOJ-a.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Titova žena kažnjena strogim ukorom

IZNENADA oko 20. jula Tito me je pozvao u Ribnikarevu kuću. Obavestio me je da je dobio izveštaj instruktora CK KPJ u Hrvatskoj Vladimira Popovića da je u partijskoj organizaciji Hrvatske nastala konfuzna situacija jer je predstavnik Kominterne za Balkan Josip Kopinič, pod partijskim pseudonimom Vazduh, pokušao uz pomoć Kominterne da sebi podredi CK KP Hrvatske i da ga odvoji od CK KPJ, oslanjajući se na Mesni komitet Zagreba, a zaobilazeći postojeće rukovodstvo KP Hrvatske."

Josip Broz i Josip Kopinič u brdogradilištu „Uljanik“ šezdesetih godina prošlog veka

Istovremeno je Tito obavestio Kardelja da iz Ljubljane dođe u Zagreb i pomogne Neškoviću da sredi partijsku situaciju u Hrvatskoj. Od Tita je Nešković dobio lažnu legitimaciju na ime ustaše iz Pakraca. Do Zagreba ga je u vozu pratila Elza Meterli, kurir CK KPJ. Po dolasku u Zagreb Nešković je zajedno sa Vladimirom Popovićem započeo istragu.

"Stanje u Zagrebu bilo je sledeće: Mesna organizacija je odbijala da ispunjava direktive CK KP Hrvatske, već ih je primala od Vazduha, a članovi CK KP Hrvatske, neki manje neki više (sem tadašnjeg sekretara, druga Vlada Popovića), zauzimali su dosta kolebljiv stav po pitanju održavanja čvrste veze sa CK KPJ, a neki od njih (npr. Pavle Pap) pokušavali su da se povežu mimo KPJ sa KI (Komunističkom internacionalom). To je sve bio rezultat nastupanja Vazduha prema CK KP Hrvatske i prema mesnoj partijskoj organizaciji u Zagrebu kao opunomoćenika KI, zahtevajući da oni sprovode njegove direktive i uzimajući kritizerski stav prema CK KPJ i posebice prema drugu Starome. Radilo se oko otpočinjanja s akcijama u Zagrebu i u Hrvatskoj. Vazduh je smatrao da naš CK KPJ ne preduzima ništa u tom pravcu i ne odgovara svojim obavezama prema KI, te je on izražavao nepoverenje i sumnjičenje pojedinih članova CK KP Hrvatske kao nesigurnih i provokatorskih elemenata (npr. prema Radu Končaru), i to nepoverenje je preneo i na mesnu partijsku organizaciju."

NAJPRE su saslušali Josipa Kopiniča, 23. jula, koji je izjavio da mandat koji je dobio od Kominterne da sredi stanje u KP Hrvatske predaje CK KPJ, pravdajući se da u prvoj polovini jula nije imao veze s njim. Na poslednjem razgovoru sa Kopiničem, koji je ta ad hoc komisija obavila 26. jula, on je bio samokritičan i izjavio je da više ne sumnja u Pavla Papa i Rada Končara da su izdajnici, ni u CK Hrvatske i da lično snosi odgovornost za neuspelo organizovanje bekstva zatvorenika iz logora Kerestinec, pri čemu su skoro svi, i to viđeni partijski rukovodioci, pohvatani i pobijeni. Branio se da on nije bio inicijator akcije da preuzme rukovodstvo CK KP Hrvatske nego da je to sugerisala Kominterna.

"Zahtevao sam da svoje priznanje napiše i potpiše", priča Nešković. "On je to uradio posle dva-tri dana kolebanja. Na kraju me je zagrlio i počeo da plače."

Josip Kopinič u Španiji

Uzeli su opširnu izjavu od Pavla Papa, kandidata za člana CK KPJ, 24. jula, koja je dopunjena sledećeg dana. Dva dana kasnije Nešković se sastao sa operativnim rukovodstvom KP Hrvatske, u čijem sastavu su bili Rade Končar, Andrija Hebrang i Vladimir Popović. Na tom sastanku su predložene sledeće kazne: da se Leo Mates isključi iz Partije, a Vladimir Bakarić kazni ukorom sa poslednjom opomenom "zbog neispravnog postupka prema partijskom forumu i nepoverenja prema Partiji". Jer je pristao da uđe u novo rukovodstvo KP Hrvatske, koje je trebalo da formira Kopinič; ceo Mesni komitet KP u Zagrebu predložen je za smenu, s tim da se Anton Rob, sekretar, i Mirko Vanić, član Komiteta, isključe iz Partije, a da ostali članovi dobiju ukor. Potom su, do kraja jula, saslušali Rada Končara, Andriju Hebranga i Vladimira Bakarića, članove CK KP Hrvatske, i Lea Matesa, Vandu Novosel i Hertu Has, koji nisu bili članovi CK. Za drugaricu Josipa Broza Hertu Has predložen je strogi ukor sa poslednjom opomenom, a za Vandu Novosel ukor. Pri kraju Neškovićevog boravka u Zagreb je stigao Kardelj koji je nastavio da usmerava dalju aktivnost CK KP Hrvatske. U Zagrebu je Nešković stanovao kod partijske veze Deše Devčić, koja ga je oko 1. avgusta dopratila do Beograda. Celokupan, veoma obiman istraživački materijal predao je Titu.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Bakarić intrigama smenjuje Končara

BLAGOJE potvrđuje da je MK Zagreba pokušao da se odvoji od CK Hrvatske. "U pozadini tog odnosa bio je Vladimir Bakarić. Nije Končar pokušao da se odvoji od CK Hrvatske, nego je posredstvom Josipa Kopiniča hteo Kominterni da prenese izveštaj o stanju u KP Hrvatske, kada nije imao vezu sa Titom. Mislim da su Končara optužili da je nemački špijun zato što je kao Srbin bio na mestu sekretara CK Hrvatske... Tito je zahtevao da se kazni i Kopinič, ali je Dimitrov odgovorio kako je on čovek Kominterne i da to ne činimo.

Posle nekoliko dana, na sastanku članova Polibiroa CK KPJ - Tita, Ivana Milutinovića i Ive Lole Ribara i izveštača Neškovića, donete su odluke o kaznama, koje je Tito prosledio u Zagreb 10. avgusta. Predložene kazne su delimično ublažene jer je i Kardelj smatrao da su kazne preoštre za normalne prilike. Odlučeno je da se Leo Mates, Anton Rob i Mirko Vanić isključe iz Partije, da Mesni komitet bude smenjen i kao celina kažnjen strogim ukorom, da se Pavle Pap kazni strogim ukorom, Vladimir Bakarić ukorom, a Herta Has i Vanda Novosel opomenom.

Rade Končar, sekretar CK Hrvatske

INTERESANTNA je Neškovićeva primedba da se KPJ u tom periodu nije izjašnjavala povodom ustaških zločina u Bosni i Hercegovini i Lici. Bilo je zagonetno zašto je CK KP Hrvatske oklevao da krene u akcije posle 22. juna i 4. jula, kad je doneta odluka da se započne s akcijama protiv okupatora i njihovih saradnika... Vladimir Bakarić je zvanično izjavio da mu je Tito rekao: borba protiv Nemaca, a ne protiv NDH. A Nešković je skrenuo paznju i na onaj Titov članak u Biltenu CK KPJ u kome se on obraća hrvatskom narodu u maju-junu 1941. da ne dozvoli da mu komanduju kukavice italijanski generali." Prvi put sam od Neškovića čuo za takav Titov stav prema NDH.

Jedne večeri, posle tribine na Niškom univerzitetu, na kojoj sam učestvovao zajedno sa Leom Matesom, pitao sam ga šta se to sa njim dogodilo 1941. godine. Objasnio mi je da Kopinič nije samo njega pridobio da uđe u novi CK KP Hrvatske nego i Vladimira Bakarića, koji ga je ocinkario pred komisijom izbegavajući sopstvenu odgovornost. Rekao mi je i da je Bakarić kao čovek đubre i da sa njim od 1941. razgovara samo službeno.

Kako slučaj Kopinič nije bio rešen 1941, jer je to sprečila Kominterna, u čijoj je službi bio, o njemu se raspravljalo tek u maju 1945. na Kontrolnoj komisiji CK KPJ. Kontrolna komisija CK KPJ predložila je CK da Josipa Kopiniča isključi iz Partije. Međutim, na intervenciju Tita, Ranković je potpisao odluku CK 24. novembra 1945. da se Kopinič kažnjava strogim ukorom s predupređenjem.

Tito, Vladimir Bakarić i Ivan Stevo Krajačić neposredno posle rata

PUNKT STEVE KRAJAČIĆA U BEOGRADU

U BEOGRADU je postojao sovjetski obaveštajni punkt, koji je posle hapšenja Mustafe Golubića i Matije Vidakovića nastavio da vodi, sa Titovom preporukom, Ivan Krajačić Stevo. Partija u Srbiji je to znala i odvajala je kadrove za taj rad. Od Tita je stiglo pismo u kome je od mene tražio da na svaki način pomognem Ivanu Krajačiću. Obezbedio sam mu stan i ženu, tako da su delovali kao obični građani. Povremeno smo se nalazili i uglavnom smo vodili načelne diskusije. Sa njime je vezu održavala Milada Rajter. On je oko sebe bio okupio neke sindikalne likvidatore da mu prikupljaju informacije. Početkom 1942. povučen je u Zagreb, pa je taj punkt prestao da radi.

Preporučujemo

Društvo

2 7

ISTORIJSKI DODATAK -ČOVEK KOJI JE ČUVAO SVOJU DRŽAVU: Zašto je na Rankovićevu sahranu došlo sto hiljada građana

18. 02. 2022. u 17:14

Društvo

0 1

ISTORIJSKI DODATAK - JUGOSLAVIJA DRŽAVA JEDNOG ČOVEKA: Reagovanja u svetu na politička zbivanja u SFRJ u leto 1966. godine

17. 02. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - OTERAŠE JOŠ JEDNOG SRBINA: Reagovanja u Srbiji posle Četvrte sednice CK Saveza komunista Jugoslavije

16. 02. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - NACIONALNOST KRIVCA VAŽNIJA OD KRIVICE: Odjeci Brionskog plenuma u Jugoslaviji i svetu

15. 02. 2022. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije