ISTORIJSKI DODATAK - JOŽINA ŠPANSKA ODISEJA: Najveća misterija u karijeri prvog čoveka druge Jugoslavije

Dragan Radević

15. 01. 2022. u 17:14

SVE do današnjih dana bilo je puno nagađanja obavijenih misterijom o Titovom učešću u Španskom građanskom ratu. Danas je jasno i to se vidi iz do sada strogo čuvanih dokumenata, da se Broz zaista nije borio u redovima internacionalnih brigada, ali je u Španiji tada boravio, i to nekoliko puta u specijalnim misijama.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈОЖИНА ШПАНСКА ОДИСЕЈА: Највећа мистерија у каријери првог човека друге Југославије

Iz knjige Freda Kopemana objavljene u Londonu 1948. Tito drugi zdesna

O tome najrečitije svedoči Josip Kopinič u razgovoru sa Vladimirom Dedijerom: "Tito je u to vrijeme vršio nadzor predstavnika IV odjela NKVD čiji je zadatak bio i likvidacije neprijatelja u inostranstvu. Kao kontrolor tog Odjela trknuo bi dan-dva do Španjolske..." (Arhiv Slovenije-LJubljana, ostavština V. Dedijera)

Georgi Damjanov, šef Odjela Kominterne za kadrove, poverio je 1953. kao šef Bugarske države, iznenađenom Miti Miljkoviću, jugoslovenskom ambasadoru u Sofiji: "Mi smo Tita slali na zadatke u Španiji i tamo je jedno vrijeme bio u velikim teškoćama, ali se dobro izvukao".

MAURO TORES, generalni sekretar KP Francuske, ovu sumnju je potvrdio pozivajući se na dokument iz Moskve iz koga se vidi: "Broz je bio zadužen za likvidacije trockista u internacionalnim brigadama u Španiji... U njegovom štabu su bili: Stevo Krajačić, Ivan Srebrenjak, Vlajko Begović i Vitorio Vivaldi..." (I ovaj dokument je bio u Dedijerovom posedu.)

Svetislav Đorđević-Lopačov je svedočio da mu je Živojin Pavlović pričao da je u Španiji video Broza u društvu generala Orlova, šefa NKVD i da ga je pre toga upoznao u Parizu...

U drugom nastavku Titove "Autobiografije", koju je napisao Vladimir Dedijer" objavljene 5. maja 1953. u američkom časopisu, "Lajf",piše:

"Mada se suprotno pričalo, ja se nisam borio u Španjolskoj, iako bi volio da je bilo tako. Samo sam jednom posjetio Španjolsku i proveo jedan dan u Madridu..." Godinu dana kasnije Tito je Dedijeru naredio da ove rečenice izbaci iz beogradske verzije.

U Staljinovom, Prezidentskom arhivu u Moskvi o Brozu stoji i ovaj zapis: "Josip Broz je učestvovao u Španskom nacionalno revolucionarnomratu (1936-1939)".

I PEDRO AGILAR, vozač koji ga je u proleće 1937. vozio od Madrida do Barcelone, iako tada nije znao o kome je reč, kasnije se kleo da je to zapravo bio Tito.

Poznati španski reditelj Martin Patinja je tvrdio da je tada Broz u Albaseteu proveo tri meseca...

Tito je u "Proleteru", 1937. između ostalog, pisao: "Ti su ljudi (trockisti) u Španjolskoj svakodnevno raskrinkavani kao izdajnici i špijuni u službi generala Franka..."

Revolucionar Leo Mates je rasvetlio ovu veliku Titovu tajnu u razgovoru sa Vladimirom Dedijerom 1983. godine: "Na osnovu likvidacija trockista u Španiji Tito je dobio mandat Kominterne 1939. Činio je prljave usluge Sovjetima u Španiji. Tamo je čistio ljude".

Tito je na zatvorenoj sednici CK KPJ 22. decembra 1979. u Karađorđevu o tome govorio: "Nedavno sam u jednim njemačkim novinama pročitao da sam se borio u Španjolskoj pod imenom Šapajev, a u drugim novinama se tvrdi da je za vrijeme rata pravi Tito poginuo. Da sam ja neki poljski grof, pa bjeloruski Židov Lebedjev i na kraju ruski general Valter. Sve su to izmišljotine. Nikada nisam bio u Španjolskoj, a bio sam organizator dobrovoljaca za pomoć Španjolskoj, to jesam". (Stenogram sa sednice)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Likvidacija protvkandidata

NEPOSREDNO posle ulaska Nemaca 1941. u Zagreb, u kući Lea Matesa na Šalati, gosti bili Tito i Anka Butorac, supruga Blagoja Parovića, kada se neočekivano u jednom trenutku Broz obratio Anki rečima: "Ja sam tvoga druga u Španjolskoj poslao u smrt".

"Svi smo bili šokirani i iznenađeni", svedočio je Mates, Dedijeru, koji je ovo pribeležio, i na kraju stavio nekoliko znakova uzvika.

Blagoje Parović je pre Španije bio organizacioni sekretar KPJ, koji je zbog veze sa službenicom sovjetske ambasade u Budimpešti, ukazom iz Moskve rezrešen te dužnosti. Zbog toga je svim silama nastojao da se dokaže u Španskom građanskom ratu, kako bi povratio Kominternino poverenje. Gorkić ga postavlja za jugoslovenskog komunističkog poverenika u internacionalnim brigadama. Uz to uređuje list "Dimitrovac". Zatim postaje komesar 13. internacionalne brigade...

Leo Mateš

U Španiji su se 1937. jugoslovenski komunistički dobrovoljci u internacionalnim brigadama na Konferenciji u Barseloni odlučno izjasnili protiv Brozovog preuzimanja vođstva u KPJ i za generalnog sekretara plebiscitarno kandidovali Blagoja Parovića. Nakon toga su svi optuženi kao "trockisti".

PAROVIĆ JE KANDITATURU platio glavom: po Brozovom naređenju ubijen je 6. jula 1937. godine u sumrak, u jednom selu blizu Madrida. Mnogi izvori upućuju da je izvršilac bio Vlajko Begović. Jedno je siguno, fotografiju mrtvog Parovića, Begović je prosledio Titu. Crnogorac Nikola Kovačević, prekaljeni revolucionar i španski borac, koji je bio u brigadi kada je Parović ubijen pričao je: "Kada sam prišao mrtvom Blagoju jasno sam vidio barutne čestice oko Parovićeve rane na leđima. Bez svake sumlje radilo se o ubistvu iz neposredne blizine, od svojih"...

Zanimljivo je da nekoliko meseci nakon Parovićeve smrti, Broz u "Proleteru"piše o Blagoju: "...O jednom od najboljih jugoslovenskih komunista, koji je završio junačkom smrću..."

U službenoj zabelešci povodom Parovićeve smrti se kaže: "Blagoje Parović je poginuo u borbi protiv španskih fašista kod Viljanueve de la Kanjade, tokom bitke za Madrid..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Pogrom najboljih komunista

BROZ SE POČETKOM marta 1938. vraća u Jugoslaviju i formira svoj CK KPJ, mimo odobrenja Kominterne, u kojem su: Đilas, Ranković, Kardelj, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović, Josip Kraš, Miha Marinko, Andrija Žaja i Dragutin Petrović.

U to vreme PK KP Srbije delovao je na nivou Biroa, koji su sačinjavali - Ranković, Đilas i Cana Babović. S druge strane, crnogorski komunisti su se tada osećali Srbima, ubrajajući i najvatrenije i najljuće crnogorske separatiste.

Vladimir Dedijer

Na Bohinjskom jezeru od 15. do 18. marta 1939. u vili Srećka DŽamonje, Tito samovoljno okuplja članove njemu privrženog privremenog rukovodstva KPJ: crnogorskog studenta Milovana Đilasa; zagrebačkog radničkog vođu Josipa Kraša; slovenačkog učitelja Edvarda Kardelja; srpskog abadžiju Aleksandra Rankovića, slovenačkog radnika Franca Leskošeka i beogradskog studenta Ivu Lolu Ribara, koji najuglednije jugoslovenske komuniste, osnivače i dotadašnje generalne sekretare KPJ proglašavaju za izdajnike i frakcionaše, isključivši ih iz KPJ. Svi su oni okarakterisani kao "trockisti, neprijatelji i špijuni". Odluka o isključenju 800 najuglednijih jugoslovenskih komunista je objavljena u prvom broju "Proletera", u proleće 1939. Odluka da se ovo objavi, doneta je na sednici Politbiroa CK KPJ, održanom sredinom aprila u kući Ane Kolar, Titove rođake u Podoredi u Sloveniji. Inače spomenutu broj "Proletera" uredili su Tito, Đilas i Kardelj.

ODMAH POSLE sastanka Broz šalje Kominterni (Dimitrovu) poruku: "Petko Miletić radi protiv FIRME (partije) i Sedmog kongresa Kominterne"...

Tako drastične kazne po svemu sudeći bele su uslov Kominterne da bi Broz bio imenovan za generalnog sekretara KPJ i Staljinovog opunomoćnika za Jugoslaviju. Taj aprila 1939. ostaće zabeležen u Istoriji KPJ jer su tog meseca u Moskvi streljani Kosta Novaković, Sima Marković, Simo Miljuš, Vladimir Ćopić, Radomir Vujović...

Interesantno je da Tito za života nikome nije dopustio da vidi zapisnik sa tog sastanka njegovog CK KPJ i obrazloženja o isključenjima. Pogotovo što je mnogo godina kasnije posle rehabilitacija u Sovjetskom Savezu, mnoge od tih ljudi koje je najstrašnije napadao, cinkario i likvidirao - REHABILITOVAO.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

AĐIJUS NE PUŠTA NEBOJŠU PAVKOVIĆA NA SLOBODU: General ostaje u zatvoru u Finskoj