NARODNI VOŽDE, DOBRO NAM DOŠAO: Posle 113 godina ispunjena poslednja želja generala Srpske Vojvodovine Đorđa Stratimirovića

J. SIMIĆ

30. 08. 2021. u 10:10

GENERAL Srpske Vojvodovine Đorđe Stratimirović (1822-1908), "narodni vožd" kako su ga zbog blistave vojničke karijere, ovenčane nizom pobeda presudnih po bućnost Srba u Austrougarskoj, posle 113 godina ponovo je sa svojim narodom.

НАРОДНИ  ВОЖДЕ, ДОБРО НАМ ДОШАО: После 113 година испуњена последња жеља генерала Српске Војводовине Ђорђа Стратимировића

Potomci generala Stratimirovića pored sanduka / Foto Privatna arhiva

NJegovi posmrtni ostaci koji su počivali na groblju u Beču, u subotu, na Dan Uspenja Presvete Bogorodice, dopremljeni su u kapelu Gradskog groblja u Novom Sadu, "voždovom" rodnom gradu. Narednih dana, pošto bude utvrđen precizan datum, u prisustvu najviših državnih i predstavnika SPC biće sahranjeni u Sremskim Karlovcima. Time će biti ispunjena poslednja Stratimirovićeva želja, koju je izrazio u svojim memoarima "Uspomene", neposredno pred svoje upokojenje u Beču.

Upravo Sremske Karlovce 12. juna 1848. svojom genijalnom strategijom i hrabrošću zajedno sa sunarodnicima iz Šajkaša i dobrovoljcima iz Srbije, Stratimirović je spasao od višestruko opremljenije i brojčano nadmoćnije mađarske vojske. NJegova želja da počiva među svojim sunarodnicima, pominjana je i pre tri godine kada je u Sremskim Karlovcima obeleženo 170 godina od Majske skupštine, kada su Srbi, nezadovoljni svojim statusom u Austrougarskoj, odlučili da formiraju "Srpsku Vojvodovinu", odnosno "Vojvodstvo Srbija". - Za porodicu Stratimirović ovo je veličanstven trenutak. Naš dični predak koji je u istoriju Srpske Vojvodovine upisan zlatnim slovima, konačno je ponovo sa svojim narodom! Zahvalni smo državi Srbiji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, inicijatorima Aleksandru Đurđevu i Udruženju za razvoj Šajkaške jer su ispunili želju našeg slavnog pretka - kaže za "Novosti" generalov praunuk Ivan Stratimirović, penzionisani profesor iz Beograda.

Ivan je posmrtne ostatke slavnog pretka sačekao u Novom Sadu sa svojim sinom Đorđem, svojim bratom od strica Stefanom i NJegovim preosveštenstvom vladikom sremskim Vasilijem. Prethodno su, uz svu potrebnu dokumentaciju iz Srbije i grada Beča, na tamošnjem gradskom groblju ekshumirani posmrtni ostaci velikog srpskog vojskovođe. Sve se dešavalo uz prisustvo predsednika Odbora za ekshumaciju Aleksandra Đurđeva i članova dr Siniše Novkovića, pravnika, Gorana Milenkovića, arhitekte i Daneta Kulačina, istoričara.

- Dobro došao vožde, dobro došao đenerale i viteže. Dobro došao u svoju Vojvodovinu i svoju Srbiju. Oprosti nam, vožde, što si toliko čekao, ali nismo te zaboravili. Potreban si nam da nas čuvaš od dušmana i nas samih. Večna ti slava i hvala - rekao je Kulačin.

Foto Privatna arhiva

Kako najavljuje Aleksandar Đurđev, verovatno već u prvoj polovini septembra Stratimirović će biti sahranjen uz sve počasti kakve zaslužuje velikan srpske istorije. Kao mesto njegovog počivališta pominje se Manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz 16. veka.

Međutim, dr Žarko Dimić, direktor Arhiva SANU u Sremskim Karlovcima, smatra da bi Stratimirović da trajno trebalo da bude sahranjen na uzvisini iznad Karlovaca. Tu, gde je izvojevao svoju najslavniju bitku. Na tom mestu pre nekoliko godina, Dimić je sa prijateljima finansirao i postavio krst, do sada jedino obeležje, kao znak sećanja na slavnog srpskog vojskovođu.

- Tako bi njegov grob u narednim godinama postao mesto hodočašća, istorijske čitanke i sećanja na našu slavnu prošlost - naglašava dr Dimić

Realizacija ovakve ideje verovatno bi imala snagu i potpunog iskupljenja našeg naroda pred Đorđem Stratimirovićem. Pogotovo ako bi bila ostvarena već tokom naredne godine kada se navršavaju dva veka od generalovog rođenja.

LEP, PREK I HRABAR

U ISTORIJSKOJ literaturi postoji nekoliko opisa Stratimirovićeve ličnosti. Mihailo Polit Desančić za Đorđa kaže da je 1848. godine bio još vrlo mlad i izvanredno lep čovek, pritom samouveren, nepredvidljiv, prek i vrlo hrabar. Naš veliki pisac Miloš Crnjanski posvetio mu je esej "Lepota đenerala Stratimirovića" u kojem između ostalog piše: "Mađari su bili uzeli Bačku i Banat i kroz Šajkašku, preko Mošorina i Vilova, krenuli na Srem. Osnovana godinu ranije, Srpska Vojvodina bila je na kolenima. Tada je sve izgledalo propalo i zato se Stratimirović rešio da poslednji put pređe u napad."

OBILIĆEVA MEDALJA OD NJEGOŠA

ŠIROM Srpstva odjeknula je vojnička slava Đorđa Stratimirovića. Vladika Petar Petrović NJegoš 1848. sa Cetinja poslao je velikom ratniku tadašnje najviše crnogorsko odlikovanje - Zlatnu medalju Obilića, uz pismo ove sadržine: "Koji bi znak na tvoja junačka prsa lepše pristao od ovoga? Primi ga, dakle, s onom iskrenošću i ushićenjem sa kojim ti ga šaljem sa najusrdnijim bratskim pozdravom."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)