FELJTON - NEMAČKA PREKO BEČA KONTROLIŠE SRBIJU: U svim preogovorima na Balkanu, štitila je interes Austrougarske

Piše: Dr Predrag Kapor

26. 03. 2023. u 18:00

U PRVIH nekoliko decenija od nastanka (1871) Nemački Rajh nije imao direktnih političkih interesa na Balkanskom poluostrvu, pa je, u suštini, samo malo i posredno bio zainteresovan za Srbiju, koja je u načelu prepuštana interesnoj sferi Austrougarske.

ФЕЉТОН - НЕМАЧКА ПРЕКО БЕЧА КОНТРОЛИШЕ СРБИЈУ: У свим преоговорима на Балкану, штитила је интерес Аустроугарске

Foto: Profimedija

 Privredna saradnja je bila skoromna, za razliku od kulturne saradnje. Naime, već početkom XIX veka Vuk Stefanović Karadžić uspeo je da vodećim nemačkim intelektualcima tog vremena približi srpsku kulturu, tako da su se mnogi nemački pisci, filozofi i istoričara bavili Srbijom u to doba, kao što su Johan fon Herder, Vilhelm fon Humbolt, braća Jakob i Vilhelm Grim, Johan Volfgang Gete, Leopold fon Ranke i dr.

Može se reći da je prekretnica u srpsko-nemačkim odnosima nastupila sa Berlinskim kongresom (13.6.1878-13.7.1878) koji je rezultirao Berlinskim mirovnim ugovorom između Velike Britanije, Austrougarske, Nemačke, Italije, Rusije i Turske (13.7.1878).

U pregovorima je Nemačka pod plaštom „časnog mešetara” (i uz veliku diplomatsku umešnost Bizmarka) posredovala među velikim silama u rešavanju otvorenih političkih i teritorijalnih pitanja na Balkanu, ali realno štiteći i favorizujući interese Austrougarske i na taj način učvrstila njihovo strateško partnerstvo (iako su pre toga vodili ratove). Naime, posle sukoba Srbije i Crne Gore sa Turskom 1877, u koji se umešala i Rusija, i poraza Turske, primarni planovi Rusije, prema Sanstefanskom mirovnom ugovoru od 3.3.1878, bili su da se stvori „Velika Bugarska” sa Makedonijom i još nekim delovima teritorije koji su kasnije pripali Srbiji. Međutim, u tome nije uspela na Berlinskom kongresu.

NA TOM kongresu velike sile su priznale državnu nezavisnost Srbije (uz određene ustupke koje je Srbija morala da učini Austrougarskoj, pre svega, u pogledu obaveze izgradnje železničke pruge preko svoje teritorije, kao i prihvatanja dela turskih državnih dugova srazmerno dobijenoj teritoriji), Crne Gore i Rumunije, sa uvećanom teritorijom (Srbija je dobila uvećanje za 10.792,1 km2, a Crna Gora za oko 3.900 km2). Bugarska je dobila samo autonomiju (kao nezavisna kneževina pod vrhovnom vlašću turskog sultana), a Makedonija i Kosovo su ostavljeni u okviru Osmanlijskog carstva. Dozvoljeno je da se u Raškoj oblasti („Novopazarskom snadžaku”) na strateškim mestima, radi zaštite komunkacija i održavanja postojećeg političkog stanja, rasporede austrougarski garnizoni, ali je na kraju ostala turska administracija, pošto Austrougarska nije bila voljna da okupira i ovu oblast (mada je Austrougarska tim „klinom” onemogućila teritorijalno ujedinjenje Srbije i Crne Gore). Međutim, najdalekosežnija je bila odluka da se dozvoli Austrougarskoj da okupira tadašnje provincije turskog carstva, Bosnu i Hercegovinu, bez vremenskog ograničenja, što je Austrougarska odmah i uradila, da bi zvanična aneksija Habzburškoj monarhiji usledila 1908. godine.

SRBIJA je sa Nemačkom ubrzo posle sticanja nezavisnosti uspostavila zvanične odnose, a prvi međudržavni ugovori su zaključeni u decembru 1882. i to Trgovinski ugovor i Konzularna konvencija. Postepeno su se razvijali i privredni odnosi, pri čemu je Nemačka koristila „carinske ratove” Austrougarske sa Srbijom da postane značajan privredniji partner Srbije.

PRODOR NA JUGOISTOK

NEMAČKA  je još krajem XIX veka direktno, ali i uz pomoć Austrougarske, preko Balkana krenula u ekonomski prodor prema Bliskom i Srednjem Istoku (potiskujući Englesku sa tih tržišta), s tim da su sporazumom sa Turskom iz 1903. o izgradnji železničke pruge - Bagdadske železnice (Bagdadbahn): trase Berlin-Bosfor-Bagdad (i dalje prema Persijskom zalivu) bili ugroženi interesi Engleske i Rusije u istočnom Sredozemlju, Africi i Aziji, a programom intenzivne izgradnje ratne mornarice od 1905. Nemačka je zapretila engleskim pomorskim komunikacijama, ugrožavajući njenu prevlast na moru.

Nemački Rajh u suštini bio samo malo i posredno zainteresovan za Srbiju pred Prvi svetski rat i Srbiju je u načelu prepuštao Austrougarskoj. Nemačka je svoj ratni cilj postavila sasvim nezavisno od Srbije. Odluka njenog vođstva konačno su oformljene u septembru 1914. kada se činilo da će strategija „munjevitog rata” biti krunisana pobedama i bilo je predvđeno da Srbija, teritorijalno smanjena, posredno dođe u domen nemačke vlasti.

Nemački Rajh nije imao teritorijalnih pretenzija na račun Srbije i Crne Gore i Nemci su početkom novembra 1915. odlučili da ne traže za sebe okupacionu teritoriju u Srbiji i pored odlučujućeg učešća svojih trupa u jesenjoj ofanzivi. Sa druge strane. Austrougarska svoju okupacionu upravu zasnovala je na načelima da Srbiju treba razoriti, a Crnu Goru inkorporirati u Monarhiju.

ZAJEDNIČKI program dveju Centralnih sila prema Srbiji nakon vojne ekspedicije i okupacije 1915. ostao je da ona mora biti smanjena ustupanjem velikih i značajnih teritorija Bugarskoj i Austrougarskoj i ostati, iako potpuno oslabljena i smanjena, pod hegemonijom Habzburške monarhije. Što se nemačkog Rajha tiče, u njemu je od 1917. državno vođstvo potpuno u rukama armije i zajedno s krupnim kapitalom uporedo radilo da dugoročno (i tokom razdoblja po okonačnju rata) u isključivu nemačku eksploataciju dođu sva rudna bogatstva, železnica i plovidba Dunavom na onim teritorijama srpske države koje su Centralne sile nameravale da ustupe Bugarskoj. Tako je i ostalo do kasno u leto 1918.godine.

Do Velikog rata Nemački Rajh je samo posredno bio zainteresovan za Srbiju

Bez većih teškoća i realtivno brzo tri saveznika su se u prvoj polovini 1916. nagodila kako će tokom rata upravljati Srbijom. Ono što je Bugarskoj bilo obećano Tajnom konvencijom, došlo je pod bugarsku okupacionu vlast i bilo je podeljeno u dva generalna vojna guvernmana, jedan sa sedištem u Nišu s nadležnošću nad istočnom Srbijom i nad slivom Južne Morave, a drugi sa sedištem u Skoplju i nadležnošću nad Makedonijom, koja je bila u sastavu Srbije. Ostali deo Srbije pripao je austorugarskoj okupacionoj zoni i Monarhija je tu organizovala svoj vojni generalni guvernman sa sedištem u Beogradu, koji je obuhvatao Beograd sa okolinom i okruge Šabac, Valjevo, Smederevo, Kragujevac, Gornji Milanovac, Užice, Čačak, Kruševac, Novi Pazar, Prijepolje i Kosovsku Mitrovicu.

NEMAČKA nije htela da ima svoju okupacionu zonu, ali je u okvirima bugarske okupirane teritorije dobila „etapnu zonu” za održavanje komunikacija sa svojom 11. armijom koja je zauzela položaj na grčkoj granici ispred Soluna, tj. na sektoru Đevđelije. Ono što su Nemci hteli postići jeste da u svoje ruke uzmu glavne saobraćajnice, najvažnije rudnike i fabriku oružja u Kragujevcu (Nemci su je napustili čim su iz fabrike odnete najvažnije mašine). Nemačka 11. armija je zato iskorišćena kao sredstvo za obezbeđenje nemačkih privrednih interesa i njene jedinice su taj zadatak ispunjavale već tokom osvajanja srpskih teritorija. Rudnik bakra u Boru zadržala je Nemačka za sebe (Austrougarskoj je ustupljena trećina iskopa), tu su bili i rudnici uglja Aleksinac, Dobra, Rtanj, Senjski rudnici... a Nemaci su zauzeli železničku prugu Smederevo-Niš-Skoplje-Veles - do granice sa Grčkom. Može se reći da je od 1916. Nemačka želi da učvrsti svoju hegemoniju na Balkanu i to pomoću donekle uvećane Habzburške monarhije i veoma povećane Bugarske, uz uslov da glavna privredna dobra tog prostora neposredno dođu u ruke nemačke države i nemačkog krupnog kapitala.

SUTRA: KO JE KRIV ZA POČETAK PRVOG SVETSKOG RATA

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

ORLOVI LETE KA PRVOJ EVROPSKOJ POBEDI Srbija protiv Slovenije u nastavku Eura

24 godine nakon istorijskog okršaja na Euru 2000. godine u Belgiji i Holandiji, Srbija i Slovenija se od 15 časova sastaju u 2. kolu grupe C Evropskog prvenstva. Slovenija je tada šokirala SR Jugoslaviju i povela sa 3:0, ali su Plavi uspeli da ostvare jedan od najluđih povrataka u istoriji Evropskih prvenstava izjednačivši rezultat na 3:3 za samo 6 minuta.

20. 06. 2024. u 10:00

Komentari (0)

DOVELI ARENU U ZAGREBU DO USIJANJA: Saša Matić i Milica Pavlović zapevali zajedno - pevač prekinuo odmor da bi gostovao na koncertu (VIDEO)