BOLESTI SRCA NE MORAJU DA BUDU NAJMASOVNIJI UBICA: Prevencijom i terapijom smrtnost može da se smanji gotovo za trećinu

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti u Srbiji, odgovorne za oko 48.000 preminulih svake godine, pokazuju poslednji podaci iz 2023. godine. Kako bi se smanjio broj tragičnih događaja, neophodno je unaprediti prevenciju, dijagnostiku i lečenje.

Foto: Novosti

Kroz saradnju Srbije i Švajcarske, Kardio inovacioni forum će prikazati kako integracija tehnologije u medicini može poboljšati zdravlje pacijenata. Tema foruma obuhvatiće pravovremenu dijagnostiku, digitalizaciju zdravstvenih sistema i inovativne pristupe lečenju, uključujući personalizovanu medicinu i savremene metode za kontrolu LDL holesterola.

Kardio inovacioni forum je jedan od dobrih primera kako međunarodna saradnja može doprineti boljoj zdravstvenoj zaštiti i napretku u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Ovaj događaj predstavlja i korak ka unaprđenju međusobne saradnje u oblasti biotehnologije, veštačke inteligencije i zdravstvene tehnologije.

- Švajcarska je ponosna što je domaćin platformama kao što je Kardio inovacioni forum, gde se nauka, tehnologija i zdravstvena politika spajaju u korist društva. Kao najinovativnija zemlja na svetu već 14 uzastopnih godina, verujemo da su partnerstva između vlada, akademskih institucija i privatnog sektora ključna za rešavanje globalnih zdravstvenih izazova, poput kardiovaskularnih bolesti. Srbija ima sve snažniji ekosistem talenata u oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije i vidimo značajan potencijal za produbljivanje naše saradnje u tim oblastima. Ostajemo posvećeni podršci inicijativama koje donose dugoročne koristi za obe naše zemlje - izjavila je Nj.E. Anne Lugon-Moulin, ambasadorka Švajcarske u Srbiji.

U četiri od pet slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest (ASKVB). Gotovo 40 odsto odrasle populacije izloženo je riziku, a zabrinjava i činjenica da se više od jedne trećine (36 odsto) kardiovaskularnih smrti javlja prerano kod ljudi mlađih od 70 godina.

Smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je dva i po puta češće nego smrtnost od malignih bolesti. Zahvaljujući poznavanju faktora rizika i njihovom suzbijanju, a potom i lečenju u sklopu sekundarne prevencije životni vek pacijenata se može produžiti. Pušenje, neadekvatna i nedovoljna fizička aktivnost, neodgovarajuća ishrana koja doprinosi poremećenom statusu holesterola, prevashodno visokim vrednostima LDL holesterola, arterijska hipertenzija i dijabetes su glavni faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i svih komplikacija koje izazivaju.

- U poslednjih nekoliko godina, medicina je postigla veliki napredak u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti zahvaljujući novim terapijama i tehnologijama. Danas imamo na raspolaganju sofisticirane dijagnostičke metode, poput naprednih tehnika vizualizacije (ultrazvuk, skener, magnetna rezonanca), ali i alate veštačke inteligencije koji omogućavaju precizniju i bržu analizu velikih količina podataka. Sofisticirane dijagnostičke metode i alati veštačke inteligencije omogućavaju precizniju analizu podataka, što povećava šanse za pravovremeno prepoznavanje pacijenata sa visokim rizikom za infarkt ili šlog. Poseban fokus je na lečenju povišenog holesterola, ključnog faktora rizika za aterosklerozu, koja uzrokuje mnoge kardiovaskularne bolesti. Inovativni lekovi nove generacije omogućavaju efikasnu kontrolu LDL holesterola uz injekcije nekoliko puta godišnje, što značajno poboljšava adherenciju pacijenata i smanjuje rizik od srčanih i moždanih udara. Tehnologije kao što su veštačka inteligencija i digitalne baze podataka pomažu lekarima da bolje prepoznaju visoko rizične pacijente i preciznije prate rezultate terapije. Međutim, ključ uspeha je u podizanju svesti o značaju preventivnih pregleda, jer mnogi ljudi ne reaguju dok se ne desi ozbiljan kardiovaskularni incident. Kada se rizik prepozna na vreme, možemo spasiti hiljade života godišnje. Samo uz pravilnu primenu preventivnih mera i savremenih terapija, moguće je smanjiti smrtne slučajeve od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji za najmanje 30 odsto - objasnio je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

VELIKO NAUČNO OTKRIĆE: Nova vakcina protiv alergije na polen breze

25. 02. 2026. u 23:00

Dr Novosti

0 1

ISTRAŽIVANjE POKAZALO: Krv stogodišnjaka slična je krvi mladih osoba

25. 02. 2026. u 22:11

Dr Novosti

0 0

O OVOJ ZAVISNOSTI SE RETKO PRIČA, A NAJVIŠE JE RASPROSTRANjENA: Nisu u pitanju ni cigarete, ni alkohol, ni narkotici

25. 02. 2026. u 16:49

Dr Novosti

0 0

OPREZNO AKO PIJETE ALKALNU VODU: Iako je zdrava, ne smeju svi da je konzumiraju

25. 02. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije