Dr Novosti

OPREZNO KAD SU PROMENE VREMENA: Zbog "šetanja" Celzijusa pritisak skače i zdravima

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

19. 12. 2023. u 16:25

NISKE temperature tokom jutra uz veliki skok tokom dana velika su provokacija za krvne sudove, pogotovo već hronično obolelih osoba.

ОПРЕЗНО КАД СУ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА: Због шетања Целзијуса притисак скаче и здравима

Foto Shutterstock

Međutim, dr Radmila Šehić, dugogodišnji lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć U Beogradu, kaže da su od aktuelnih vremenskih prilika ugrožene i osobe sa dugim pušačkim stažom, gojazni, oni koji su pod stresom kao i oni koji fizički naporno rade.

- Smatra se u stvari da su takvi još ugroženiji, jer mogu da dožive hiperenzivnu krizu, koja nastaje iznenadnim skokom krvnog pritiska u kraćem vremenskom periodu - priča naša sagovornica. - Kako su takve osobe aktivne, potreba za kiseonikom za ishranu srca, mozga, bubrega je veća nego kod hronično obolelih koji miruju kod kuće, pa su posledice udara kobnije.

Doktorka Šehić napominje da vremenske prilike značajno utiču na organizam i nikako ne bi smelo da se zanemari njihovo delovanje na zdravlje:

- Visok arterijski krvni pritisak je pod direktnim uticajem sezonskih parametara, dakle temperature vazduha, dužine dana, vlažnosti vazduha, sunčevog osvetljenja. Hladnoća deluje na telo tako što provocira skupljanje krvnih sudova na periferiji nogu i ruku. Tako skupljeni krvni sudovi, suženog lumena, utiskuju naglo veliku količinu krvi ka vitalnim organima, opterećujući ih. Nije redak slučaj da tako pokrenuta krvna struja punom brzinom, sa zida već ranije oštećenog krvnog suda, pokrene krvne ugruške, i suze ili zatvore lumen istog. Svakako, reč je o skoku krvnog pritiska i posledično nastalom anginoznom bolu u grudima, ili infarktu srca.

Prsti ruku i nogu

HLADNI prsti ruku i nogu su kod mnogih uobičajeni tokom zime, ali ukoliko su ove tegobe izraženije i praćene promenom boje prstiju koja se smenjuju od blede, ljubičaste i crvene one mogu da budu znak Rejnoovog sindroma koji se viđa u sklopu ozbiljnih oboljenja. U ovim slučajevima mogu nastati i ranice na vrhovima prstiju ili pak gangrena sa posledičnom amputacijom.

Naša sagovornica kaže da se sličan mehanizam dešava i kada su u pitanju krvni sudovi koji ishranjuju mozak kiseonikom, kada porast krvnog pritiska uzrokuje infarkt mozga. Hronično obolele osobe sa koronarnim problemima, sa oboljenjima moždanih krvnih sudova i već registrovanim povišenim krvnim pritiskom su najugroženije.

- Osnovno je da se omogući organizmu da se prilagodi na nepovoljne klimatske izazove - savetuje dr Šehić. - Pravilo je da se telo izloženo niskoj spoljašnjoj temperaturi utopljava adekvatnim oblačenjem. Udisati utopljen vazduh pokrivanjem usta i nosa šalom. Smanjiti unos jako začinjene, naročito slane hrane. Dozirati unos tečnosti i amortizovati svakodnevni stres. Bitno je i da se izbegava veliki fizički napor u spoljašnjoj sredini pri niskoj temperaturi.

Kada tempertura munjevito poraste tokom dana dolazi do širenja krvnih sudova na periferiji tela i shodno tome nastaje pad krvnog pritiska.

- I tada su u problemu vitalni organi jer se znatna količina krvi zadržava na periferiji i smanjuje dotok kiseonika u najbitnije organe i tkiva - kaže dr Šehić. - Sam pad pritiska može da se koriguje prilagođenim oblačenjem, unosom začinjene hrane i tečnosti. Osobe koje koriste lekove protiv povišenog krvnog pritiska, bez obzira na porast temperature vazduha, treba da se pridražavaju preporučene terapije. Samo po savetu lekara može unekoliko da se promeni, mada je to u zimsko doba retkost.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ŠTA ĆE REĆI JELENA?! Evo šta je Arina Sabelnka radila Novaku Đokoviću u Indijan Velsu (VIDEO)

ŠTA ĆE REĆI JELENA?! Evo šta je Arina Sabelnka radila Novaku Đokoviću u Indijan Velsu (VIDEO)