NE MOŽE SE UVEK STATI U ISTI BROJ CIPELA: Ortoped profesor dr Čedomir Vučetić o razlozima koji dovode do deformiteta i povećanja stopala

I. Kovačić

21. 01. 2022. u 11:11

SA starenjem promene se dešavaju na svim delovima tela, pa i na onim perifernim, kao što su stopala. Zato ni izreka da bez obzira na to koliko imaš godina i kilograma uvek ćeš da staneš u isti broj cipela definitivno ne važi. Stopalo se s godinama uvećava i po širini i po dužini, a razlika može da bude prilično uočljiva.

НЕ МОЖЕ СЕ УВЕК СТАТИ У ИСТИ БРОЈ ЦИПЕЛА: Ортопед професор др Чедомир Вучетић о разлозима који доводе до деформитета и повећања стопала

Foto: arhiva "Novosti"

U intervjuu za "Novosti", profesor dr Čedomir Vučetić, koji je svoj radni vek proveo kao hirurg na Klinici za ortopediju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da su brojni razlozi koji s godinama dovode do uvećanja i proširenja stopala:

- Konstitucija tela u priličnoj meri može da dovede do deformisanja ovog dela nogu, ali na to ne možemo da utičemo. Da bi se sprečilo da se stopalo izmeni, važno je da se telesna težina drži pod kontrolom, da smo fizički aktivni i da se izbegavaju dugotrajne loše navike poput nošenja uske i tesne obuće, jer i to vremenom remeti biomehaniku stopala. Naravno, i hronične bolesti utiču u velikoj meri. Pre svih bolesti lokomotornog sistema i šećerna bolest.

* Koliko stopalo može da se uveća vremenom?

- To je dosta individualno. Ali, ono što je definitivno je da promene mogu da budu prilično uočljive naročito po širenju poprečnog dijametra stopala, a po dužini ono može da se produži i za pola centimetra, spuštanjem uzdužnog svoda stopala. Zato ne čudi da je starijim osobama uglavnom potrebna ravna i široka obuća.

* Da li postoje neke konkretne vežbe kojim bi ovo uvećanje moglo da se spreči?

- Mogle bi sigurno da se praktikuju neke namenske vežbe. Međutim, suština je da se čovek kreće na što više različitih načina, jer samo tako se podjednako i sa istim intenzitetom stimulišu sve koštano-zglobne i mišićne strukture stopala, što ga održava funkcionalnim. Dakle, osobe koje rade fizičke poslove manje su sklone deformaciji stopala, za razliku od onih koji imaju sedelačke profesije i povećanu telesnu težinu. Najbolji primer koliko nekretanje za relativno kratko vreme može da utiče na pokretljivost ruku i nogu mogu da daju oni koji su nosili gips, ili su bili vezani za bolničku postelju.

* Može li nošenje specijalnih uložaka da spreči ovu deformaciju?

- Samo donekle. Naime, osobe koje imaju ravne tabane, ili takozvane iks noge, ili kifotično držanje mogu sebi da pomognu tako što će da nose uloške sa svodom. To ipak daje kontraefekat ukoliko se i ne kreću dovoljno. Uložak u cipeli pomaže svodu da se drži na mestu, ali ako nema dovoljno kretanja okolni mišići slabe. Dakle, mora da se bude i fizički aktivan i da se nose ulošci.

* Kako hronične bolesti utiču na stopala?

- Mnogo više nego što bi to moglo da se misli na prvi pogled. Prelomi stopala i donjih ekstremiteta mogu da dovedu do trajnih, hroničnih problema u kretanju, samim tim, i do deformacija. Isto važi i za rane na stopalu koje su srasle formirajući veliki ožiljak. Problem mogu da stvore i čukljevi i koštani izraštaji. Među koštanim izraštajima najpoznatiji je petni trn, i on može prilično da oteža kretanje, što uzrokuje bol i dalje degenerativne promene. Tokom starenja, hrskavica se tanji, nekada nedostaju neki njeni delovi. Pri tome, obuća koja gnječi i pritiska stopalao može da doprinese hroničnoj upali nerava stopala, što dovodi do pojave osećaja pečenja ili žarenja, trnaca i brojnih drugih senzacija. Ipak, hronična bolest koja ubedljivo najviše problema stvara na stopalima je dijabetes.

* Zašto kod dijabetičara dolazi do otvaranja ranica na stopalima, a ne na nekom drugom delu tela?

- Dijabetes je bolest koja utiče na zdravlje krvnih sudova. S obzirom na to da se oni nalaze u svim tkivima i organima, znači da su svi sistemi ljudskog tela ugroženi. Prvi na udaru su krajnji delovi tela, a to su stopala. U njima su krvni sudovi sitni i zato se tu najpre ispoljavaju posledice otežane cirkulacije, koja je uzrok otvaranja rane. Osim slabe cirkulacije, dodatna nevolja je to što su stopala zbog hodanja stalno izložena pritisku, pa se proces širenja rane i razvoja infekcije samo ubrzava. Treći činilac je snižena osetljivost ili dijabetična polineuropatija, zbog koje pacijenti ne osećaju bol iako imaju ranu na stopalu.

* Da li tip stopala utiče na to da li će se ono s vremenom deformisati ili ne?

- Donekle. Naime, postoje tri tipa stopala. Prvo je grčko, koje je karakteristično po tome da je drugi prst duži od palca, zatim egipatsko kod koga je palac najduži i kvadratno gde su svi prsti jednake dužine. Problem može da se javi najpre kod grčkog tipa stopala, pogotovo ako je taj drugi prst nešto izduženiji, a pri tome se nosi uska i tesna obuća. To vremenom može da dovede do stvaranja čekićastih i kandžastih prstiju i deformacije stopala.

POŽELJNA JE RADNA OBUĆA

* Danas su retke profesije koje podrazumevaju nošenje određene obuće. Da li je to loše?

- LJudi na poslovima na kojima stoje po ceo dan trebalo bi da imaju obuću koja je odgovarajuća toj aktivnosti. Osnovni zahtevi su da bude udobna, sa mekšim gazećim delom na kontaktu sa stopalom, prati anatomiju stopala, omogućava provetravanje stopala, držanje stopala i skočnog zgloba. Zavisno od posla potrebno je da pruži i mehaničku zaštitu i zaštitu od različitih negativnih uticaja na radnom mestu.Suština je da u uobičajenoj dnevnoj aktivnosti treba menjati obuću više puta tokom dana. Time obezbeđujemo rasterećenje stopala, posebno mesta koja su izložena pritisku u jednoj obući i ravnomernijem opterećenju svih delova stopala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

ROMANTIKA NA NEŠTO MODERNIJI NAČIN: Hotel namenjen samo starijima od 16 godina koji znaju dobro da se zabave