MIŠIĆI ATROFIRAJU ZA SEDAM DANA LEŽANJA: Doktor Mirjana Lukić o posledicama nekretanja usled vezanosti za postelju zbog povreda i bolesti

SAMO sedam dana vezanosti za krevet dovodi do izrazite slabosti, odnosno "topljenja" mišića. Najpre atrofiraju mišići natkolenice, zatim zadnjice i trupa, i na kraju svi ostali. Oporavak je spor, postepen i zavisi koliko dugo je pacijent mirovao.

Dr Mirjana Lukić / Foto I. Marinković

U intervjuu za "Novosti" dr Mirjana Lukić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije Kliničko-bolničkog centra "Dr Dragiša Mišović" kaže da većina ljudi dok je zdrava nije svesna koliko svaki pokret u dnevnim aktivnostima, a naročito pri vežbanju, doprinosi normalnoj cirkulaciji i ishrani mišića, što im daje i formu, i snagu:

- Dugotrajno ležanje u postelji usled povrede, bolesti bilo koje prirode dovodi do niza komplikacija, a atrofija mišića je uvek neizbežna posledica dugotrajne neaktivnosti. To najbolje znaju oni koji su iskusili kako izgledaju potkolenica, podlaktica, šaka, nakon skidanja gipsane imobilizacije.

* Zašto muskulatura tako brzo slabi usled neaktivnosti?

- Zato što je usporena cirkulacija, a istovremeno nedostaje kontrakcija mišića i ne mogu da se održe njihova forma i obim. Što mirovanje duže traje, iz dana u dan možemo da primetimo sve niži tonus i obim mišića. Pri tome, ne postoji razlika između muškaraca i žena u brzini slabljenja i gubitka mišićne mase.

* Da li su osobe koje su pre nego što su morale na duže vreme u postelju bile u dobroj kondiciji, zaštićenije od gubitka funkcije i mase mišića?

- Jesu, definitivno. Ljudi koji su pre mirovanja bili u dobroj kondiciji, imaju bolji tonus i definiciju muskulature. Oni koji se nisu bavili sportom i pre mirovanja imaju muskulaturu koja ispunjava samo osnovne dnevne fizičke aktivnosti. Njihovi mišići su opušteni i nemaju masu i definiciju kakvu imaju ljudi u dobroj fizičkoj kondiciji. Kod ove druge grupe pre će se videti gubitak mišićne mase. Isti slučaj je i sa gojaznim ljudima, koji se obično ne bave sportom i vežbanjem.

* Razlikuje li se taj zaštitni efekat prema tome kako su mišići zategnuti?

- Ljudi koji brzo stiču mišićnu masu u teretani uz pomoć raznih proteinskih i steroidnih preparata, brzo gube tu masu usled neaktivnosti.

* Može li radikalno "topljenje" mišića u toku mirovanja nekako ipak da se spreči?

- Veoma je važno da se u toku mirovanja, kada stanje pacijenta to dozvoljava, uvede vežbanje. Vežbe uvek usklađujemo sa mogućnostima, stanjem i vitalnim parametrima pacijenta. Međutim, postoje stanja kada su kontraindikovane bilo kakve vežbe. Tako je u slučaju tromboze dubokih vena, plućne embolije, krvarenja, akutnoh moždanog udara, visokog krvnog pritiska, ubrzanog pulsa... Ali, i u ovim stanjima, čim se postignu zadovoljavajući parametri, otpočinjemo sa vežbanjem.

* Kakvi su protokoli za pacijente u stanju kome?

- Fizikalna terapija se primenjuje i kod pacijenata u komi i na respiratoru. I kada su vežbe pasivne, dakle pacijent ne učestvuje u njima, nego ih izvodi terapeut, važne su jer na taj način podstičemo cirkulaciju, održavamo obim pokreta i elastičnost zglobova, istežemo mišiće i na taj način preveniramo komplikacije u vidu tromboza, dekubitalnih rana, upalu pluća, ukočenost zglobova.

* Koje vežbe mogu da se izvode u bolničkom krevetu i šta je njihov cilj?

- Počinjemo sa statičkim vežbama, znači sa samovoljnim stezanjem mišića, a potom uvodimo dinamičke vežbe, pa i vežbe sa otporom i opterećenjem. Sve nam ovo omogućama da sprečimo rapidno gubljenje tonusa i obima mišića, dok traje paralelno lečenje neke druge bolesti ili povrede. Očuvana muskulatura nam omogućava da se pacijenti podižu u sedeći, naročito u stojeći stav. Ako su slabi i atrofični mišići oboleli, ne može da stane na noge. Dakle ako se s pacijentom ne otpočne vežbanje na vreme, dešavaju se paradoksalne situacije, a to je da je pacijent došao u bolnicu na nogama, a da izlazi u kolicima posle dužeg ležanja u bolnici.

* Kada mišići atrofiraju, koliko traje oporavak?

- Potpun oporavak i vraćanje snage mišića je moguće uz uporno vežbanje, postepeno povećavanje fizičkih zahteva za telo, šetnje, boravak u prirodi i povratak poslu i svakodnevnim aktivnostima. Postoji i dalje u našem narodu predrasuda ako su operisani, imali infarkt, prelom ili imaju hronične zdravstvene probleme da moraju stalno da leže i da se štede fizički što ide na štetu takvom pacijentu. Stav struke je što pre uvođenje vežbi, ustajanje, hod u skladu sa objektivnim medicinskim parametrima i individualno prilagođavanje svakom pacijentu, da bismo sprečili mišićnu atrofiju i druge komplikacije koje nosi dugotrajno mirovanje.

VEŽBE U POSTELjI

* Koliko pacijentima oslabe mišići dok su na respiratoru?

- To su zaista drastični primeri atrofije, jer dešavalo se da su kovid pacijenti po dva meseca i duže bili u postelji. Za njih je od ogromnog značaja, pored respiratorne rehabilitacije, da se rade vežbe u postelji da bismo sprečili atrofiju i da se što pre je moguće podignu na noge da bi bili u situaciji da nakon izlečene upale pluća odu kući bez pomagala.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 2

OVO JE RANI ZNAK BOLESTI SRCA: Istraživanje pokazalo šta može da otkrije veličina stomaka

23. 12. 2021. u 15:15

Dr Novosti

0 19

PODOČNjACI OTKRIVAJU BOLEST I PRE DIJAGNOZE: Evo kako da prepoznate upozorenje koje šalje vaš organizam

23. 12. 2021. u 13:25

Dr Novosti

0 1

OSIM UKUSNE GRICKALICE DOBRO ZA ZDRAVLjE: 30 grama semenki ublažava artritis

23. 12. 2021. u 11:11

Dr Novosti

0 3

POSLE INFARKTA JEDITE HRANU BOGATU VLAKNIMA: Pacijenti nakon srčanog udara moraju da promene režim ishrane

24. 12. 2021. u 15:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije