Sistem balansiranja vlasti

Leonid Savin

03. 03. 2020. u 19:13

Систем балансирања власти

Dejvi Kroket

Vojni uspesi kod rukovodstva SAD stvorili ideju bogoizabranosti i nepobedivosti, a naučno-politička opravdanost mesijanstva počela je da izlazi iz pera američkih ideologa

SAVREMENO ratovanje nije isključivo delo specijalno obučenih ljudi - vojnika i oficira. Ono obuhvata sve sfere života, a njegovi uzroci su daleko od usko postavljenog cilja, kao što je bilo u davna vremena - da li je to borba za resurse i teritorije ili specifičniji razlozi, kao npr. masovno prinošenje žrtava kako su to praktikovali Asteci u ime poklona Suncu.

Pripreme i vođenje rata obuhvataju čitav niz procedura povezanih sa kompleksom ideja - verskim stavovima, ideologijom, interesima i vrednostima. Teorijska zasnovanost ovih ideja se nalazi u doktrinama nacionalne odbrane i bezbednosti, koji možda i ne govore direktno o teologiji, jedinstvenoj istorijskoj svesti i specifičnim principima koje je potrebno zaštititi. Obično su to prizemnije stvari. Praktična primena ovih ideja se dobija uz pomoć razrađenih strategija, direktiva i terenskih priručnika, koji se upražnjavaju u toku vežbi i manevara.

ZAJEDNO sa tim, za sprovođenje vojnih dejstava, po pravilu, potreban je legitimitet, tj. zakonsko pokriće, koje ostvaruje nadležni organ a odobrava predsednik. Međutim, to nije dovoljno. Potrebna je još i narodna podrška, jer pri odsustvu entuzijazma mase za rat može se vrlo brzo doći u ćorsokak, a oni koji su odgovorni za ostvarivanje ove politike mogu ostati bez svojih položaja ili čak biti kažnjeni.

Svaka država ima jedinstveni skup komponenti koje u određenoj meri utiču na izbor strategije, dajući prednost određenim oružanim snagama. Nacionalni interesi takođe se ne svode na isti skup kockica, i u vezi su sa izborom naučne škole međunarodnih odnosa, sistemom balansiranja vlasti, tehničkim dostignućima, inteligencijom i ljudskim resursima. Stanovništvo je važan indikator kako za pokretanje ratnih dejstava, tako i za određivanje posledica i traganja za krivcima. Na primer, kada se govori o Drugom svetskom ratu, obavezno se spominju ljudski gubici pojedinih evropskih država ili grupa zemalja.

MEĐUTIM, iz nekog razloga, ne spominje se gubitak Kine zbog okupacije i vojnih akcija Japana od 1937. do 1945. godine, a to je prema raznim procenama, od 19 do 35 miliona ljudi, gde su većinom stradali civili! I ako je ranije doktrina totalnog rata bila usmerena na uništavanje čitavih naroda, sada projektanti sukoba pokušavaju da stvore uslove u kojima stanovništvo druge zemlje ne samo da samo svrgava svoje legitimne vlade, već je i dobrovoljno spremno da stavi na sebe glamurozne okove ideološkog (a samim tim i političkog, kulturnog, ekonomskog i socijalnog) ropstva.

Često se može čuti da svaki narod poseduje jedinstven kulturni kod, i ako neprijatelj uspe njega da slomi, posle toga mu nije problem ni da pobedi taj narod. U stvari, ne postoji samo duhovno-psihološki sistem, koji se može predstaviti u vidu matrjoške ili imati u sebi hibridne osobine, npr. nacionalni cilj i nacionalno sećanje koji sadrže moćni potencijal i predstavljaju sponu, vezu između generacija.

STRATEŠKA kultura ide ruku pod ruku sa mogućnošću revidiranja istorijske misije i, kao posledica, nacionalnih interesa. Na primer, često govore o anglosaksonskom tipu civilizacije. Ali šta je onda bio razlog što su britanske kolonije u Severnoj Americi započele rat za nezavisnost, čiji rezultat je bio formiranje Sjedinjenih Američkih Država? Kakva je uloga tajnih društava u tome? Poznato je da su takozvanu Bostonsku čajanku, iz koje je potekao pokret za nezavisnost od britanske krune, organizovali masoni.

Šta je falilo anglosaksoncima u Severnoj Americi, kada je Britanija vladala ogromnim teritorijama, na kojima je bilo moguće sprovesti gotovo sve političke eksperimente? Zašto su se SAD odlučile da napadnu svoju "braću po krvi i duhu" u Kanadi 1812. godine (taj rat je imao posledice i za Engleze i za Amerikance - u avgustu 1814. Britanci su osvojili Vašington i spalili Belu kuću i Kapitol). Teško je objasniti takvu pustolovinu samo teritorijalnim interesima.

VEROVATNO u SAD posebnu ulogu igra Frontir (Frontier - granica na engleskom), tj. zona osvajanja Zapada kontinenta sve do obala Tihog okeana, kuda se, krajem XVIII veka, ustremilo na stotine migranata, uništavajući domaću indijansku populaciju na svom putu.Osim toga, severnoamerički folklor je apsorbovao istoriju prvih pionira Frontira, i još su veoma popularni, a smatraju se simbolom američkog duha.

Prvi istorijski heroji SAD: Dejvi Kroket, Pol Banjan, Majkl Fink, Pekos Bil, i drugi predstavljaju suštinu avanture, prevare, vulgarnosti, brutalnosti i hladnokrvne iznude. Uz to, sami likovi imaju fantastičnu snagu i zdravlje, tako da mogu lako da progutaju munju ili bace laso na tornado. Čak i lični predmeti ovih heroja imaju karakteristična imena - Kroketova puška se zove "smrt đavolu", a Finkova - "sve ću upucati". I dok se nemački narod vaspitavao na Palčici, Crvenkapi, Snežnoj Kraljici i Snežani, a ruska deca sa majčinim mlekom upijala priče o Iliji Muramcu, princu Ivanu i Vasilisi predivnoj, u SAD su primer postali ovi jednostavni ali jaki momci, a čuda, ako su se i dešavala, bila su povezana sa osvajanjem i borbom, po pravilu, brutalnom i nemilosrdnom.

HOMSTED-AKT iz 1862. godine, rezultat je politike Republikanske stranke SAD, koja je došla na vlast dve godine pre toga, i dovela Frontir u red, pretvarajući neosvojenu zemlju u odvojene parcele. Izlazak Jenkija na Tihi okean nije utolio ekspanzionističku žeđ, koja ih je naterala da se kreću i na sever, i na jug, pošto nisu mogli da oslobode Kanađane iz "britanskog jarma", sa španskom Floridom SAD su se snašle relativno lako. Zatim su bili zaplenjeni ogromni delovi Meksika, zbog čega je ova zemlja izgubila trećinu svoje teritorije.

Očigledno je da su takvi vojni uspesi kod rukovodstva SAD stvorili ideju bogoizabranosti i nepobedivosti, a naučno-politička opravdanost mesijanstva počela je da izlazi iz pera američkih teologa, istoričara i ideologa već u drugoj polovini XIX veka, postavljajući temelje geopolitičke izuzetnosti.

Bez razumevanja svih ovih principa, teško je razumeti uzroke i metode ratova sa kojima "prosvećeni Zapad" razbuktava konflikte u svim krajevima sveta. Tehnološki skok i ideje o progresu, bez obzira na to kakvi su, ne mogu zamračiti ideologiju i one vrednosti zbog kojih politička elita Zapada ide u različite avanture. Umesto toga, naučni i tehnološki napredak u rukama ovih ljudi postaje sredstvo ratovanja. Godinama, barut je u Kini korišćen isključivo za vatromet, ali kada je stigao na Zapad, upotrebljen je za ubijanje i uništavanje. Isto se dogodilo i sa nuklearnom tehnologijom - u SAD, sav trud je imao za cilj stvaranje novog smrtonosnog oružja, koje je, nakon testiranja, gotovo odmah iskorišćeno protiv Japana.

DIREKTIVA SUKOBA

STRATEŠKA kultura (barem u svesti Amerikanaca) obično se shvata kao "stabilan sistem vrednosti, zajedničkih za lidere ili grupu lidera države, a koji se odnosi na upotrebu vojne sile". Stoga, to nije ideja razvoja države i njenog mesta u svetu, to je jasna direktiva sukoba i neke osnovne ideje u vezi sa tim.

SUTRA: RAT kao koristan fenomen

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije