Beograd

PRIČA SPOMENIKA NA DORĆOLU: Kod Čukur česme iz hira ubijen je srpski dečak - zbog ovog događaja počeo je rat u Beogradu

Biljana Ristivojević

10. 06. 2022. u 12:39

ČUKUR česma u Beogradu predstavlja spomenik podignut u znak sećanja na tužan događaj, kada su turski vojnici 15. juna 1862. godine ubili bajonetom srpskog dečaka Savu Petkovića, što je pokrenulo lavinu događaja koji su znatno uticali na srpsku istoriju.

ПРИЧА СПОМЕНИКА НА ДОРЋОЛУ: Код Чукур чесме из хира убијен је српски дечак - због овог догађаја почео је рат у Београду

Na česmi se nalazi njegova statua, a zvaničan naziv skulpture je "Dečak sa razbijenim krčagom". Od 1965. godine je spomenik kulture.

Spomen česma je postavljena 1931. godine, finansirana je iz zadužbine trgovca Tome Vanđela, prema autorskom delu akademika i skulptora Simeona Roksandića. Vlastimir Petković Kepa, nekadašnji telefonista Radio Beograda, a ranije poznati fudbaler BSK-a (današnjeg OFK Beograd) i reprezentativac Jugoslavije je bio model za izradu skulpture. Čukur česma koja se nalazi se u Dobračinoj ulici u blizini ugla sa Gospodar Jevremovom ulicom predstavlja simbol i mesto značajnog događaja iz srpske istorije.

"Savo, ajd' trk donesi vode"

Šta se zapravo desilo tog 15. juna 1862. godine kod beogradske Čukur česme do danas nije u potpunosti rasvetljeno. Postoji više verzija o ličnostima i uzrocima događaja, ali je samo ishod pouzdan i potkrepljen dokumentima.

Na ovom mestu se od 17. veka nalazila česma duboko u zemlji do koje se silazilo putem nekoliko kamenih stepenika, što potvrđuje i sam naziv "čukur" koji na turskom jeziku označava rupu, jarak.

Sava Petković, dečak iz sela Lukovo kod Kuršumlije, u Beograd je stigao kako bi izučio sarački zanat. Događaj na Čukur česmi počeo je bezazleno, jednostavnim rečima izgovorenim dečaku šegrtu:„Savo, ajd` trk donesi vode sa Čukur-česme! Bio je to koban trenutak za malog Savu Petkovića. To sparno popodne 15. juna 1862. na izvor je dovelo malog Savu šegrta, turske nizame (vojnike) i mnoge druge da utole žeđ. Jedan turski vojnik oteo je tada Savi krčag iz ruku i on je počeo da se brani, što je veoma naljutilo Turčina pa ga je on ubio bajonetom, po jednoj verziji, a po drugoj ga je udario krčagom u glavu i Sava je pao okrvavljen pored česme.

Na mesto zločina su brzo stigli srpski vojnici koji su uhapsili vojnike, a kako su se zadesili i brojni turski vojnici na istom mestu, hapšenje je preraslo u veliki okršaj koji je trajao celu noć.

Ubrzo je naišla srpska patrola, a za njom i turska i došlo je do oštrog verbalnog obračuna. Da bi se razrešio ceo događaj, stigao je i terdžoman - tumač turskog jezika beogradske policije Sima Nešić.

Sima Nešić i srpski žandarmi pokušali su da privedu odgovornog nizama, ali su Turci onda zapucali i u opštem metežu ubijeni su Sima Nešić i žandarm Đorđe Nišlija.

Bombardovanje Beograda i odlazak Turaka

Vest o događanjima kod Čukur česme munjevito se pronela Beogradom. Ubrzo potom, čitav grad je planuo, a nagomilano nezadovoljstvo je eksplodiralo. Na sve strane čuli su se eksplozije, borba je počela da se rasplamsava. Srbi su zauzeli Varoš kapiju, a Sava kapiju i Stambol kapiju porušili. Knez Mihailo je, iz Šapca gde se tih dana nalazio, poslao ultimatum Turcima da do osam časova uveče napuste varoš.

Sledeći dan 16. jun protekao je u miru, ali je već naredni 17. bio sudbonosan za Beograd. Turci su se povukli u Beogradsku tvrđavu i počelo je bombardovanje iz 56 tvrđavskih topova. Poginulo je oko 50 građana i vojnika, izgorelo 20, a uništeno oko 357 kuća.

U toku jula iste 1862. godine, u Kanlidži pored Carigrada započeti su mirovni pregovori na kojima su učestvovali Francuska, Engleska, Rusija i Austrija. Tada je doneta odluka da se tursko stanovništvo iseli iz Srbije. U narednih godinu dana iseljeno je više od osam hiljada Turaka. Na intervenciju stranih konzula, tada je zaključeno primirje koje su potpisali Ašir-paša i ministar Ilija Garašanin, kao i predstavnici stranih sila.

Vandali ukrali skulpturu

Vandali su maja 2010. ukrali skulpturu dečaka. Izlupali su je čekićem i prodali vlasniku divljeg otpada u Krnjači za 20 hiljada dinara. Skulptura je bila devastirana i izlomljena na 22 dela, ali je zahvaljujući 3D snimku ovog spomenika izvršena restauracija. Rekonstrukcija je trajala tri meseca i izvršena je na osnovu trodimenzionalnog skeniranja

Događaj koji je pokrenuo lavinu

Nakon dugih diplomatskih pregovora i borbe, Turci su pristali da predaju gradove na „čuvanje knezu Mihajlu“, prvo Beograd pa Fetislam (Kladovo), Smederevo i Šabac, a zatim i mnoge druge. Godine 1867. knez Mihailo je dobio ključeve Beogradske tvrđave, a svečanost je održana 6. aprila na Kalemegdanu.

Da bi ceo događaj bio rasvetljen, Karlo Perolo, čuveni gostioničar kod „Hajduk Veljka“, prijavio se kao svedok i očevidac događaja kod Čukur česme. Pored njega, i Nikola Hristić, ministar unutrašnjih dela, očevidac i islednik događaja kod Čukur česme i bombardovanja Beograda, kao i mnogi drugi ali nedovoljno poznati i provereni svedoci. Pored sličnosti iskaza, postoje i brojna odstupanja što je dovelo do kasnije modifikacije događaja.

Bilo kako bilo, događaj kod Čukur česme vezuje se za jedan od najvažnijih događaja u istoriji Beograda.

TEKST REALIZOVAN UZ PODRŠKU GRADA BEOGRADA.

22. 01. 2026. u 09:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

FICO ŠOKIRAN PONAŠANJEM TRAMPA: Vidno uznemiren susretom alarmirao Evropu

Svet

0 16

FICO ŠOKIRAN PONAŠANjEM TRAMPA: Vidno uznemiren susretom alarmirao Evropu

SLOVAČKI premijer Robert Fico rekao je liderima Evropske unije na samitu prošle nedelje da ga je "šokiralo" raspoloženje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa tokom njihovog sastanka u Mar-a-Lagu, izjavilo je više evropskih diplomata, objavio je danas briselski Politiko.

28. 01. 2026. u 07:48