DOBAR primer negovanja sećanja na izuzetno dobre srpsko -francuske odnose jeste i činjenica da je na Sretenje 2020. godine u zgradi rezidencije srpskog ambasadora u Parizu uručen Sretenjski orden drugog stepena gradonačelniku francuskog grada Žozije, u kome je bio smešten Univerzitetski bataljon u vreme Velikog rata. Ovo je kazala dr Aleksandra Kolaković na tribini „Tragovima sećanja: Francuska i posledice sloma Srbije 1915. godine“ održanoj u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Na početku predavanja Kolaković je podsetila da kada pomislimo na francusko-srpske odnose u proteklih 180 godina dominira sećanje na najslavniji period u kome se iskovalo „bratstvo po oružju“ dva naroda. Kult zahvalnosti prema Francuskoj bio je prisutan i u novoj državi Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca – Jugoslaviji, ali su temelji o ideji „večitog prijateljstva“ podignuti već u toku rata, a posebno u vreme sloma Srbije 1915. godine.

Pošto je na zajedničkom sastanku vlade i Vrhovne komande u Prizrenu 24. novembra 1915. godine donesena odluka o povlačenju pred nadmoćnijim neprijateljem, srpska vojska krenula je preko severa Crne Gore i Albanije ka jadranskoj obali. Povlačenje se, uz strašne žrtve i gubitke, završilo 15. januara 1916. godine.

PROČITAJTE JOŠ - POZNATI FRANCUZI ZA "NOVOSTI": Povredili smo Srbiju, red je da se izvinimo

Međutim, na zajedničkoj konferenciji Francuske, Velike Britanije i Italije, održanoj od 6. do 8. decembra 1915. u Šantijiu u Francuskoj, načelnik francuskog Generalštaba, general Žozef Žofr, priznao je da su saveznici najodgovorniji za propast Srbije, jer pomoć nije stigla na vreme.

Francuska je aktivirala svoju misiju u Brindiziju, a formirane su još i britanska i italijanska misija. Vođa je bio general Pijaron de Mondezir, komandant 52. pešačke divizije, odličan poznavalac Srbije i Balkana.

Francuski general prešao je u Albaniju 22. decembra kako bi se susreo sa kraljem Petrom Prvim Karađorđevićem u Valoni. Videvši iscrpljene srpske vojnike, Mondezir je od francuske Vrhovne komande zatražio da zajedno sa saveznicima odrede sigurno mesto. Krf mu se činio kao dobro rešenje. Evakuacija srpske vojske započeta 17. januara, okončana je krajem februara 1916, pri čemu je na Krf evakuisano 145.000 ljudi i 34.000 konja i volova.

Kada se jula 2019. godine u srpskim medijima pojavila informacija da će jedna ulica u Beogradu dobiti ime po generalu Mondeziru, veći deo srpske javnosti nije znao ko je pomenuta ličnost, niti zašto je zaslužio da jedna ulica u prestonici Srbije nosi njegovo ime, mada je bio nosilac dva srpska ordena – naglasila je Kolaković.

PROČITAJTE JOŠ - HVALA SRPSKOM NARODU: Makron posle obraćanja na ćirilici poručio šta je snaga prijateljstva Srbije i Francuske (FOTO)

Geopolitičke promene, međunarodni odnosi, socijalistički period u Jugoslaviji, rat na prostoru bivše Jugoslavije, bombardovanje 1999. godine, kao i nekontinuirana briga o nasleđu prošlosti, uticali su da dođe do zaborava i potiskivanja sećanja na pomenute događaje, procese, pojave i ličnosti.



MAKRON ISPRAVLjA GREŠKU

IAKO se u vreme komemorativnih svečanosti u Parizu novembra 2018. godine, Srbija osećala poniženo zbog rasporeda zvanica, ova greška domaćina i protokola na obeležavanju stogodišnjice Velikog rata podstakla je sećanja pojedinaca i porodica na obe strane,koji su zajedno ratovali u Velikom ratu.

- Svedoci smo naznake nove francuske strategije za Balkan koja je aprila 2019. godine u Beogradu započela odavanjem počasti Milunki Savić i govorom francuskog predsednika Makrona na srpskom jeziku ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj - podsetila je Kolaković.