Sveštenik Zoran Stojanov iz Bosilegrada (53) postavlja zajednički verski postulat na dva jezika, srpskom i bugarskom, između dva bratska naroda u pograničnoj opštini Bosilegrad. Sa suprugom i sinom posvećen je razuđenoj parohiji koja ima najveći broj verskih objekata u celom Pčinjskom okrugu.

Sveštenik u ovim krajevima, nije samo susret sa verom, sveštenik je gost na slavi, sveštenik je lekar, iscelitelj, prijatelj i duhovnik. Protojerej Stojanov kaže da mu je drago što služi u svom narodu iako često nema lak zadatak.

- Misija sveštenika je da širi veru i bude uz svoj narod u dobru i u zlu, a u pograničnim prostorima često nije lako pomiriti dve kulture, dva naroda i istoriju i postaviti ispred svega zajednički postulat veru - započinje priču o svom svešteničkom pozivu protojerej Zoran Stojanov.

Stojanov je rođen u Bosilegradu, a stric njegovog dede Asena, čuveni prota Marko Stojanov iz Gornje Ržane bio je sveštenik čije ime se i danas sa puno poštovanja pominje u bosilegradskom kraju. Rukopoložen je 2010. godine.


Pročitajte i: Sveštenik na svetosavskoj akademiji vređao Srbe i Mađare? Skandal u Kanjiži, beseda podelila javnost (VIDEO)



- Kada ste sveštenik "na granici", naročito kada je reč o granici ne samo između dva bratska naroda, već između dve kulturološke i po mentalitetu različite sredine, i to u periodu velikih globalnih društvenih previranja i posebno jakih potresa na Balkanu, to nosi brojne izazove - iskren je Stojanov.

Ipak, on svakodnevno prelazi brojne kilometre, jer kako kaže potpuno je svestan da njegov posao iziskuje vrlo aktivnu pastirsku misiju kako bi se sačuvao narod u pravoj veri i omogućio mu se kvalitetan duhovni život. Čas na srpskom, čas na bugarskom sa vernicima razmenjuje dobre i loše vesti, svakome posvetivši vreme.

Na kraju kaže da ispred Eparhije vranjske čini napore da Crkva bude pristupačnija vernom narodu na ovom prostoru, pa je služba na tri jezika - crkvenoslovenskom, bugarskom i srpskom.


ISTOČNO PRAVOSLAVNI

- NERETKO podsećam vernike na crkveno-istorijske podatke koji svedoče da se sve do 1914. godine u crkvenim knjigama u rubrici nacionalnost pisalo "istočno pravoslavni" bez onog Srbin ili Bugarin, a činjenica da Bugarin i Srbin u ovom kraju razgovaraju bez prevodioca, samo po sebi govori sve - zaključuje Stojanov.