Hidroelektrana ne radi, branu niko ne uklanja, a voda plavi njive: Muke građana nadomak Krupnja

IAKO je država za saniranje posledica poplava u Rađevini učinila više nego bilo gde drugde, veliki, čak istorijski propusti ranijih vlasti su još nerešiv problem. A, možda i najilustrativniji primer je dolina reke Likodre, u istoimenom selu kod Krupnja, gde je 35 parcela pretvoreno u šume - najviše bagrema, vrbe i jasike - a na plodnim oranicama najmanji nanosi peska iznose 30 centimetara, a nije retkost da su dostigli i čitav metar!

Pritom, to je bila najplodnija zemlja ovdašnjih ljudi, pa je Likodra bila poznata i po uzgoju krupne stoke.

Među onima koji su ostali bez njiva je i Mihailo Nikolić (76), koji svedoči da je sve počelo još 1951, kada je ovde izgrađena brana za hidroelektranu u susednoj Krasevi, nizvodno od njihovog sela, koja je radila samo zimi. U ostatku godine, kad voda naraste, usled velikih poplava su mnoge parcele redovno bivale uništavane, pa su čak i tadašnje lokalne vlasti morale da priznaju kako je brana na tom mestu urađena nestručno. Zato je hidroelektrana prestala sa radom, ali je zapreka na reci ostala, pa i danas nanosi štetu ovdašnjim domaćinima.

PROČITAJTE JOŠ - Krupanj "cveta" posle poplave

- Isti oni koji su inicirali izgradnju brane i hidroelektrane, 1981. su je ponovo pokrenuli, pokušavajući da vodu iz reke kroz cevi prečnika jedan metar usmere ka postrojenju, ali opet bezuspešno. Posle tri godine, proizvodnja struje je nanovo obustavljena, a "Elektrodistribucija" se oglušuje o procene veštaka i pravosnažne presude, pa još ne uklanja branu - objašnjava Nikolić.

Pogled na nekada plodne oranice

Meštani se, kaže, godinama uzalud žale lokalnoj samoupravi, svim mogućim inspekcijama i JP "Srbija vode". Pomoći niotkuda, a onda je i priroda pokazala svoju ćud...

- Tokom poplave 2014. ništa nije bilo sporno u prvom naletu, ali je 21 dan kasnije Likodra u delu gde još stoji brana, pa je mnogo zemlje pretvoreno u njeno korito, ili su se formirali novi rukavci, napravila haos. Retki ljudi su čistili zemlju, jer za spas dvadesetak ari treba oko 2.500 evra. Ja sam za štetu od dve prethodne poplave dobio novac, a za najnoviju katastrofu sam prvostepeno odbijen, pa sam se žalio Apelacionom sudu u Novom Sadu - veli Nikolić, i naglašava to da naknada štete nije rešenje, već je potrebno ukloniti branu, pa očistiti njive.

Iako je lokalna samouprava pomagala koliko je mogla, prethodna rukovodstva lozničke "Elektrodistribucije" nisu imala razumevanje, pa se u Likodri nadaju da će se neko, konačno, i njih setiti.

ODGOVOR

IZ "Elektrodistribucije" u Loznici su potvrdili da Mihailo Nikolić po prvostepenoj presudi sada nema pravo na naknadu štete, te tvrde da je "brana uklonjena, odnosno ostali su ostaci betonskih cevi, ali van korita reke Likodre"...