MAHOM u stambenim zgradama, na ukupno 18 lokacija po čitavom Nišu, postoji čak 27 radioaktivnih gromobrana starih gotovo pola veka, opasnih po zdravlje i život ljudi. Rok za njihovo uklanjanje, po Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, istekao je još 2014, a Nišlije taj posao još nisu ni počele.


- Trenutno utvrđujemo imovinsko-pravne odnose nad objektima u kojima se nalaze gromobrani, a onda ćemo započeti akciju i, ako sve bude po planu, posao završiti do kraja godine - kaže sekretar Sekretarijata za zaštitu životne sredini Ivana Krstić. - Skupština grada je za tu namenu izdvojila 15 miliona dinara, što podrazumeva i skladištenje radioaktivnih gromobrana, te postavljenje nove zaštite.

Pročitajte još: Nema panike zbog zračenja gromobrana

Grad će iz budžeta platiti uklanjanje ne samo gromobrana koji su u vlasništvu lokalne samouprave, već i tamo gde se ne zna čiji je objekat.


- Većina gromobrana se nalazi u okviru Mašinske i Elektronske industrije, pa je tu najteže utvrditi vlasništvo nad objektima - objašnjava Ivana Krstić. Što se tiče stambenih zgrada, većina je svojina Republike ili Grada, a dva zdanja se vode na privatne investitore za koje tek treba da utvrdimo da li su aktivni, ili su u stečaju. Inače, troškovi uklanjanja po komadu dostižu i 500.000 dinara.


U međuvremenu, mnoge Nišlije ne kriju zabrinutost...

- Ranije je ovde izmerena i veća radijacija nego sada, a gromobran se iznad glava našao odmah po useljenju, pre 42 godine - kaže Nedeljka Mitrović, dok stručnjaci tvrde da je šteta izvesna samo ako se ova vrsta zaštite ošteti ili sruši.

Nedeljka Mitrović - Foto J. Ćosin



Fizičar Goran Marić objašnjava da su radioaktivni gromobrani, po pravilu, smešteni u olovni kontejner, pa je izvor zračenja zaštićen sa svih strana, osim ka nebu. Zato, kaže, na stambenim zgradama u okolini gromobrana i nisu zabeležena opasna zračenja.

Merenje radiokativnosti na krovu jedne od stambenih zgrada,Foto J. Ćosin