РАДИОАКТИВНИ громобрани који се налазе на 632 зграде у Србији законом су забрањени и морали су да буду уклоњени пре две године. Ипак, они немају такву јачину зрачења која би у нормалним околностима могла да угрози здравље људи. Радиоактивни громобрани могли би да буду опасни ако би особа више недеља без престанка била у непосредној близини тог извора зрачења. Овакав случај није забележен у пракси, тако да не треба правити панику због опасности од њих.

Ово, за "Новости", каже Ђорђе Лазаревић из лабораторије Института "Винча", која демонтира громобране са изворима јонизујућег зрачења. Он додаје да и преостале громобране треба уклонити и безбедно ускладиштити, јер је излагање зрачењу могуће уколико је громобран оборен, оштећен или накривљен.

- Радиоактивни громобрани су пројектовани тако да не утичу на популацију - тврди Лазаревић. - Сноп радиоактивних зрака од извора из громобрана у облику конуса никада не пролази кроз објекат. Постоје минимална рефлексија снопа из ваздуха и ослабљени сноп кроз оклоп громобрана. Све то је узимано у обзир приликом пројектовања громобранске заштите са радиоактивним громобранима. Али важно је да демонтажу раде искључиво оспособљени стручњаци.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ОПРЕЗ: Громобрани зраче целу Србију!

Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења је пребројала овакве громобране и чак о свом трошку уклонила седам таквих са школа, вртића и јавних установа, што је коштало око два милиона динара. Уклањање оваквих громобрана је искључиво обавеза власника зграда на којима се налазе. Демонтирање је почело још осамдесетих, а последњих година уследило је затишје, јер су остали углавном још на стамбеним зградама или предузећима која су угашена, у реструктурирању су или стечају, а уклањање и складиштење су скупи.

БЕЗБЕДНО СКЛАДИШТЕЊЕ
Ислужени извори јонизујућих зрачења, у које спадају и радиоактивни громобрани који се више не користе, складиште се у новом савременом безбедном складишту за ислужене изворе зрачења у Јавном предузећу "Нуклеарни објекти Србије" - објашњава Далибор Арбутина, в. д. директора тог предузећа. - Радиоактивни громобрани се складиште у сертификовану амбалажу, посебно дизајнирану за ту намену, која је израђена од олова и нерђајућег челика и испуњава све техничке критеријуме. Ускладиштени радиоактивни громобрани су под нашим сталним надзором.

- У нашој земљи постављено је укупно 3.400 оваквих громобрана - кажу у Агенцији. - После последњег законског рока за уклањање који је истекао 23. маја 2014. године, остало их је 800, а данас их је за још 168 мање. Тако их је на привредним објектима остало 345, на јавим установама 34, стамбеним зградама 72, а на пољопривредним објектима 178. Уколико је фирма у поступку стечаја, обавеза је на њој до брисања из регистра. Након тога, потребно је, уз активно учешће локалне самоуправе, решавати овај проблем.

Скидање, безбедно складиштење и постављење новог громобрана кошта око 3.000 евра, а више од 50 одсто свих радиоактивних громобрана налази се баш на објектима фирми у стечају и реструктурирању.

- Тамо где нема титулара, у наредном периоду ћемо са локалним самоуправама решавати ове проблеме - каже, за "Новости", Горан Триван, министар заштите животне средине. - Не знам да је икада неко привредно предузеће платило казну јер није у року уклонило громобране.

Министар Триван напомиње и да је овај проблем у Београду решен.

Иначе, по Закону о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности, за непридржавање одредби закона предвиђена је новчана казна за правно лице у износу од милион и по до три милиона динара, а за предузетника од 250.000 до 500.000 динара.

Горан Триван

Међу три општине које имају на својој територији највећи број оваквих громобрана, осим Кикинде са 40 и Бечеја са 39, налази се и Панчево са 32.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Колико смо сви тачно озрачени?

- Сви такви громобрани у Панчеву налазе се искључиво на напуштеним пољопривредним газдинствима која су одавно у стечају - каже Зденка Миљковић из Секретаријата за заштиту животне средине Панчева. - Уклањање громобрана је надлежност Министарства заштите животне средине, а у Панчеву смо их од 2009. године скинули са свих јавних и стамбених објеката. Пошто власници морају да плате уклањање, а са фирмама у стечају је то тешко реализовати, верујем да ће Министарство пронаћи начин да реши тај проблем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НС: Радиоактивни громобрани морају с кровова



БАЧЕН У ШУТ

ПРОБЛЕМ се јавља када се стуб који носи громобран накриви или падне, или када громобрани нису обезбеђени. Рецимо на крововима зграда због могућег надзиђивања поткровља или на напуштеним објектима - каже Ђорђе Лазаревић. - Таквих проблематичних громобрана било је у просеку један годишње. Памтим случај када је громобран данима висио и сноп био усмерен надоле. Иако је у најкраћем року демонтиран, могло је доћи до непотребног излагања зрачењу људи. А једном су радници приликом рушења приватизоване фабрике исекли громобран и радиоактивни извор бацили са гомилом шута.

БРОЈКЕ


* 3.000 евра за скидање и постављање новог громобрана
* 40 радиоактивних громобрана само на подручју Кикинде