Čiste kanal zatrovan teškim metalima, virusima i bakterijama

Z. RAJIĆ

ponedeljak, 28. 10. 2019. u 10:30

Чисте канал затрован тешким металима, вирусима и бактеријама

Foto Z.R.

Čišćenje bačkog kanala ušlo u treću, završnu fazu

OŽIVLjAVANjE Velikog bačkog kanala, koji je na deonici od šest kilometara kroz Vrbas jedna od tri najcrnje ekološke tačke u Srbiji, uz Pančevo i Bor, ušlo je u treću, završnu fazu. Na toj deonici, prema najnovijim analizama, potrebno je da se iz VBK izvuče oko 300.000 kubnih metara mulja, zatrovanog teškim metalima, virusima i bakterijama, što je posledica višedecenijskog zagađivanja industrijskim i komunalnim otpadom.

To je predočeno na prezentaciji Nacrta plana revitalizacije VNK, upriličenoj u sali SO Vrbas, uz javni uvid u dokument. Izložena je najmodernija tehnologija bezbednog uklanjanja mulja, kojem stanovnici pored Kanala pripisuju neslavnu statistiku obolevanja od karcinoma.

Najnoviju studiju remedijacije VNK sačinio je tim eksperata PPF8 - Pomoć u pripremi projekata, koji je formirala Evropska delegacija u Srbiji.


PROČITAJTE JOŠ -Pronađen Petar (13) koji je nestao u Staroj Pazovi: Sumnja se da je bio otet, uhapšeno više osoba


- Tehnologija PPF8 podrazumeva da se kritična deonica VBK pre vađenja mulja isuši, a da se sediment specijalnim vozilima prevozi u montažno-demontažnu fabriku, gde bi se prečišćavao, a potom nosio na sanitarne deponije ili u spalione. Stručnjaci bi sve vreme pratili kvalitet vazduha i podzemnih voda - naveo je predsednik Opštine Vrbas Milan Glušac.

On ja kazao da primena predložene tehnologije premašuje 25 miliona evra, jer Radna grupa za remedijaciju VBK nije birala jeftiniju varijantu, smatrajući da je najskuplje zdravlje ljudi koji žive pored Kanala.

Najavljenom čišćenju vodotoka prethodila je, u prvoj fazi, izgradnja kanalizacije u Vrbasu, Kuli i Crvenki i magistralnog kolektora između Kule i Vrbasa, a u drugoj etapi izgradnja centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda u Vrbasu, kako bi se Kanal zaštitio od daljeg trovanja.

Ranije su u opticaju bila dva modela čišćenja Kanala. Jedno rešenje nudio je prof. dr Boža Dalmacija, direktor Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine PMF u Novom Sadu. On je sugerisao da se izvađeni mulj odloži na tri lokacije u Vrbasu, pri čemu bi dve trećine sedimenta morale da budu tretirane pre deponovanja. Drugi model zagovarali su dr Mato Zubac, član Srpske akademije inovacionih nauka i novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić. Njihovom tehnologijom bi se iz kanalskog mulja izdvajali teški metali, a ostatak bi služio za proizvodnju biološkog đubriva. Mulj bi se tretirao zeolitima, čija su izuzetna svojstva apsorpcije teških metala i radionukleida iskorišćena pri zatvaranju nuklearne elektrane u Černobilju.


OŠTRA KRITIKA EKOLOGA

GLUŠAC je rekao da će početak i završetak čišćenja VBK zavisiti od "skidanja" privrednih giganata sa Kanala i njihovog priključivanja na centralni prečistač u Vrbasu. Nezadovoljstvo povodom toga izneo je predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac.

- Ne zna se ko će, kako i kada zaustaviti zagađivanje, ali kada sve to "sazri", znamo da će biti bezbedno. U međuvremenu će Vrbašani nastaviti masovno da umiru kraj Kanala, čekajući državne činovnike da opravdaju svoju platu - oštar je Đurđevac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Zak

28.10.2019. 11:37

Drago mi je da je arhitekta Miroslav Krstonosic jos uvek u punoj snazi i da jos uvek stvara. Sve najbolje...

Što jeftino, kad može skupo

28.10.2019. 14:16

zeolit koji su koristili za ishranu životinja u mesnoj industriji bio je jeftiniji, prirodniji i jednostavniji.

dragan

29.10.2019. 06:53

A da nije u pitanju i kriminal i izvlacenje para.Koliko se dugo cisi kanal , gradiprecistac i kolektori.Koji su rokovi bili i koliko je vise potroseno od predvidjenog??