Mažoretkinje vrte palce ko od šale

Jelena J. BALjAK

19. 01. 2018. u 08:46

Мажореткиње врте палце ко од шале

Za pet godina kroz tim je prošlo oko 300 devojčica

Belocrkvanske mažoretkinje promovišu ovu vrstu plesa u Srbiji i osvajaju medalje u Evropi. Dva puta bile prve u Evropi, a pet puta u državi. Prvi karneval u Srbiji održan je 1828. u Beloj Crkvi

Najlepši ukras Bele Crkve, varošice na jugu Banata, sigurno je njihov tim mažoretkinja. Gde god da se pojave, ove uvek nasmejane devojčice izazivaju pažnju zbog šarenih uniformi i veštog rukovanja mažoret štapom. Na taj način promovišu ovo malo mesto, ali i Srbiju širom Starog kontinenta. Čak dva puta penjale su se na evropski tron, a prvakinje države su od svog osnivanja - petu godinu zaredom.

PROČITAJTE JOŠ: Kraljevo: Dogovor stanara oko upravnika ili novi namet

Mažoro ples nije naročito popularan u našoj zemlji, pa tako postoji svega pet timova u Srbiji, od kojih su tri aktivna. Belocrkvani su, međutim, po uzoru na mnoge karnevalske gradove, želeli da imaju svoje mažoretkinje, a to ne čudi jer je Belocrkvanski karneval najstariji u Srbiji. Održan je 1828. godine. Tako je u novembru 2012. nastao KUD "Belocrkvanske mažoretkinje", čije članice ponosno predvode karnevalsku povorku u ovoj varošici, ali i na drugim karnevalima na kojima učestvuju.

PROČITAJTE JOŠ: Novi Pazar: Neispravna voda u 27 škola i javnih česama

- Godišnje učestvujemo na 40 manifestacija širom regiona, što je popularisalo i ovu vrstu plesa i naš karneval - kaže Dejan Đurić, predsednik KUD "Belocrkvanske mažoretkinje".

Osnove ovog plesa se, kažu, lako nauče, ali je okretanje i bacanje palice uz okrete veoma teško. Svake godine se uči nešto novo, a muzika uz koju igraju "ubrzava", pa je manevrisanje palicom, uz brže taktove, mnogo teže.

Iako jedan od najmlađih u Evropi, tim iz Bele Crkve nanizao je medalje različitog sjaja, a najponosniji su na dva uzastopna zlata, osvojena u kategoriji "šou". Za te uspehe najzaslužnija je Petra Franović iz "Zagrebačkih mažoretkinja", najboljeg mažoro tima u Evropi, koja mlade Belocrkvanke podučava ovom plesu i postavlja im koreografije.

- Sarađujemo od prvog dana. Kada dođem, treniramo i po šest sati dnevno, kako bi devojke što pre i što bolje naučile nove pokrete. Talentovane su i ništa im nije teško - hvali svoje polaznice Franovićeva, koja se mažoret plesom bavi dve decenije.

Za pet godina kroz tim je prošlo oko 300 devojčica svih uzrasta. Sada ih ima 75. Najmlađa mažoretkinja ima tri i po godine, a najstarija 18.

- U mažoret timu postoji hijerarhija. Tačno se zna koja devojka šta radi - objašnjava Zorana Radišić. 

- Ovo je nešto novo u Srbiji i zato sam odlučila time da se bavim. To je i prilika da putujemo i da se družimo. U februaru idemo na karneval u Rijeku, pa u Strumicu.

PRATILE VOJNIKE

MAŽORET ples je nastao u Francuskoj pre 150 godina. U paradnoj uniformi, koračajući vojničkim korakom, mažoretkinje su u pratnji vojnog orkestra pratile vojnike u boj. Danas su one vesnici dobrog raspoloženja.

EP U SOKOBANjI?

KAKO bi popularizovali mažoret ples, srpski timovi aktivno rade na tome da se evropsko prvenstvo održi u Srbiji. Čelnici Sokobanje su zainteresovani da ugoste više od 1.500 mažoretkinja iz cele Evrope.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Lalos

19.01.2018. 08:57

Greska u naslovu - valjda vrte palice odnosno kao sto u tekstu i navodite da se radi o mazoret štapovima a ne palcima. Jer vrtiti palce doslovno znaci dosadjivati se. Inače hvala na lepoj temi koju donosite citaocima sa tako neobicnog mesta za mazoretkinje i u ove oblacne dane zalosti.

Djole

19.01.2018. 09:01

Još jedna latinska tradicija koja se pored noći vještica, dana zaljubljenih i raznih gluposti uvlači među srpski živalj. Inače trebalo bi ispitati istorijat ovog mažoretisanja.

Gen52

19.01.2018. 23:38

@Djole - "Djole" Nije to nikakva latinska tradicija, a u samom tekstu si mogao da pročitaš da je to na repertuaru grada Bela Crkva od 1828. godine. Kao što je tradicionalna "Berba groždja" U Vršcu, tako je ovo sa mažuretkama u Beloj Crkvi. Nema većeg mesta u Vojvodini koji nije imao ili ima nešto gde bi se gradjani okupljali i uz neku vrstu pesme i igre opuštali posle napornog rada.