Kad dođe zima, nema nadnice

Jelena LEMAJIĆ

15. 01. 2018. u 18:01

Кад дође зима, нема наднице

BORBA Gordana se trudi da obezbedi elementarne uslove za život

Nemaština i bolest na leđima majke i ćerke iz Gornjeg Tavankuta nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Gordana Benedek sa Milicom, obolelom od autizma, jedva preživljava

UZMEM hiljadarku, krvavo zarađenu u nadnici, obrćem je i gledam, šta pre njome da kupim ili platim, kad sve treba. Tako je, kad ima posla, a kako je zima i nema gde da se zaradi, muka je još veća... Uz udah u kome su pomešani briga, strah i neizvesnost, kazuje Gordana Benedek (43) iz Gornjeg Tavankuta, nadomak Subotice.

U trošnoj kućici na zabačenom salašu u Bisnom kraju Gordana živi sa ćerkom Milicom (15), obolelom od autizma, kojoj je i otac i majka. Junački se ova žena bori da detetu obezbedi osnovne uslove za život. A, nekada je i to nemoguće, jer žive od 10.000 dinara socijalne pomoći i 4.500 dinara dečjeg dodatka, koji se, kako kaže, odmah potroši za plaćanje struje.

- Zbog brige o bolesnom ocu i ćerki, koju moram da pratim u specijalnu školu "Žarko Zrenjanin", pre nekoliko godina morala sam da napustim posao u Veterinarskom zavodu. Govorili su mi da ih smestim u dom, i oca i dete, i da odem u grad da živim i radim, ali ja za to nisam imala srca. Ni sada, kakva god da je muka, to ne bih uradila - odlučna je samohrana majka.

Iako ceo dečji dodatak odlazi na struju, ali se i pored toga dug nagomilao na 30.000 dinara. Zato Gordana strepi da će joj iseći struju. Isto toliko je dužna i za telefon, a posle smrti oca, Gordana je nasledila i njegov kredit od 200.000 dinara. Opomene od izvršitelja stižu svaki čas, te svake noći leže u strahu da će izgubiti i to malo krova nad glavom.

POMOĆ SVI koji žele da pomognu Gordani i Milici, mogu to da učine uplatom na telefon 0611903745, ili da odnesu lično u njihov dom u Bisnom kraju 1450 a, u Gornjem Tavankutu, 24214 Subotica.

- Najviše se bojim da ne ostanemo u mraku, ili da dođu da plene kuću, jer nas dve nemamo kuda. Imamo samo jedna drugu i zajedničku muku - odmahuje glavom Gordana. - Nemamo komšija na salašu, vodu uzimamo iz bunara u dvorištu, veš perem na ruke... Za grejanje se snalazim kako znam, od pomoći koju smo dobile, kupila sam tri metra drva, ali to nije dovoljno da prezimimo. Ložim šta stignem, odem dole na deponiju, pa šta nađem...

Svaki dan Gordana prati Milicu u školu, gde dete pohađa sedmi razred. Ima dve drugarice sa kojima se igra u školi, ali se ne druže, jer nemaju novca za autobus da odu kod njih u grad, da se posećuju. Milica odrasta bez tableta, računara, lutaka, lepe odeće, ekskurzija i ostalih stvari koje su sastavni deo normalnog tinejdžerskog života.

Milica sa omiljenim posterom

- Želela bih sve što imaju i druga deca, ali znam da nemamo. Onda brzo prestanem da želim, jedino što bih najviše volela, jeste da upoznam Lepu Brenu, koju obožavam - dodaje devojčica, pokazujući na Brenin poster iznad kreveta.

I onda nam zapevala... "I kad sam budna sanjam..." Već prvim stihom, sve je ispričala...

ZBOG ALIMENTACIJE U ZATVOR

- MILIČIN otac nas je ostavio kada je ona imala samo osam meseci i od njega je dosad dobila jedan bicikl i ponekad čokoladu - ispričala nam je Gordana. - Pošto nije plaćao alimentaciju od 3.500 dinara, dužan je 140.000 dinara i zbog toga će sredinom februara u zatvor šest meseci.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Tomislav Mačković

16.01.2018. 08:46

Ljudi MOLIM VAS ako Boga znate pomozite ovoj porodici jer ovo je neshvatljivo šta se dešava..

Dee

16.01.2018. 14:26

Molim novinara da odmah, hitno, kontaktira one koji su zaduženi da pomognu. Pa zar ova država, tj. u ovom slučaju "bogata" Vojvodina, ne mogu da daju veći dodatak od 4500 dinara? Sem toga, ako toliki nepokretni starci dobijaju "tuđu pomoć", zar je ovo dete ne zaslužuje? Pa svakako ne može da brine samo o sebi...