SAV PRINOS U IZVOZ: Uspešan primer organske proizvodnje

JEDAN od preduslova za ulazak Srbije u EU jeste da se na tri odsto od ukupne ratarske površine radi organska proizvodnja. Taj procenat je, međutim, trenutno poražavajući, tek oko 0,3 odsto, što znači da je pred Srbijom veliki i težak posao, pogotovo kada se zna da je za konverziju zemljišta potrebno najmanje tri godine. Uz to, izostaje i podrška države, pa samim tim i interesovanje proizvođača za ovaj način gajenja biljaka.

Pročitajte još: Udruženje "Bolero": Šargarepe i za izvoz

Firma "Ekoagri Srbija" iz Bele Crkve, koja obrađuje 2.000 hektara od ukupno 10.000 pod organskom proizvodnjom u Srbiji, ipak pronalazi način da pozitivno posluje. Već pet godina, koliko se bavi ovom proizvodnjom, sav godišnji prinos od 5.000 tona izvozi u zemlje EU i u Švajcarsku, koja, inače, ima najviše standarde. Sve ide kao sirovina za stočnu hranu.

- Izvozimo kompletnu proizvodnju, pre svega zato što su cene organskih proizvoda u EU veće, ali i ne variraju, kao što je slučaj u Srbiji. Već sada znamo kako će se one kretati dogodine i možemo da planiramo i poslujemo sa manjim rizikom - objašnjava Mlađan Ljubić, direktor "Ekoagri Srbija".

Pročitajte još: Ajvar Radojevića po starom receptu

U našoj zemlji, napominje Ljubić, gotovo da i ne postoji potražnja za organskim sirovinama, pa su se zato, da bi uvećali profit, pre sedam meseci okrenuli i proizvodnji organskog integralnog brašna od svih 15 kultura koje uzgajaju. Zasad su sa brašnom prisutni samo na domaćem tržištu, ali imaju ponude i za izvoz.

Priznaju da bavljenje organskom proizvodnjom nije lako, jer su prinosi za četrdesetak odsto manji od konvencionalne proizvodnje, a uz to, svake godine moraju da rade sertifikaciju svake kulture posebno, kako bi mogle da izađu na tržište. Takođe, tu su i rigorozne kontrole.

- Najpre se kontroliše zemljište, pa sav repromaterijal, biljka u početnoj fazi rasta i na kraju zrno. Kompletna analiza naše sirovine se obavlja u Srbiji, a potom se svako transportno vozilo dodatno analizira u nemačkim laboratorijama. Ipak, za ovih pet godina i oko 25.000 tona izvezene robe, nismo imali nijednu reklamaciju - zadovoljan je Ljubić.

Da bi se postigao takav rezultat, kaže, neophodno je uraditi pametnu rotaciju useva (na jednoj parceli svake godine sejati drugu kulturu), čime se povećava prinos i sprečava pojava bolesti. Takođe, važno je i to što je njihova objedinjena parcela odvojena od konvencionalnih njiva šumskim pojasom, što im omogućava da se 100 odsto bave organskom proizvodnjom. S jedne strane je granica sa Rumunijom, koju čini šiblje, a sa druge, u dužini od osam kilometara, zaštitili su se sadnjom bagrema.

Mlađan Ljubić, direktor "Ekoagri Srbija"

ŠANSA SRBIJE

LjUBIĆ poručuje svim proizvođačima koji se dvoume da li da pređu na organsku proizvodnju da to učine, jer će im se na kraju isplatiti, iako se trenutno ne može govoriti o nekom ekstraprofitu.

- Evropi nedostaju obradive površine, a potražnja za organskim proizvodima je ogromna. Tu je šansa Srbije. Samo treba da istrajemo u tom procesu - ističe direktor firme.