Od bačija ostale uspomene

BAČIJARENjE ili okupljanje više malobrojnih stada u jedno tokom leta, tačnije od Đurđevdana do Mitrovdana, jedini je način da preostali retki staroplaninski stočari, ne zatru stada, ali i uspomene na nekadašnja vremena, kada se domaćinstvo sa pedesetak ovaca smatralo pukom sirotinjom. Rečeno jezikom savremene ekonomije, to je neka vrsta sezonskog deoničarstva u koje svako unosi svoj rad i stoku, i shodno tome, tokom sezone ispaše dobija onoliko koliko je uložio. Bačijarenje je nastalo iz praktičnih potreba, njegovi tvorci su bili nepismeni stočari, ali je do te mere savršeno da se od prvih dana ništa promenilo nije.

- Jedino što se menja je broj ovaca. Nekada je bačija bila nezamisliva bez nekoliko stotina grla, desetak pasa, dva čobana, muzača i magarca koji je nosio mleko i sir. Ovce su spavale pod otvorenim nebom, na nekoj livadi ili na njivi koju celu nađubre, jer se tor od trnja ili gabrovine pomera na svakih nedelju dana. Danas, jednu veliku bačiju od po stotinjak grla, jedva napabirči pola sela, ali svakome ovaj vid ispaše odgovara, dok se stoka smešta u seosku štalu - priča Svetomir Stojanović iz staroplaninskog sela Pokrevenik, gde je polovinom prošlog veka paslo 15.000 ovaca.

- Ostareli stočari, koji su navikli da im u dvorištu zamiriše ovčja balega, a na šporetu kao ulje gusto ovčje mleko, sada čuvaju po nekoliko grla od kojih se nikada neće odvojiti. Tokom sezone poljskih radova obavljaju ostale seoske poslove na livadi ili njivi, a sa bačijom idu kad im dođe red. To se dogodi jednom u desetak dana. Takođe, jednom u desetak dana ili ređe dobiju i mleko od celog stada, podsire ga, a količina koja im pripadne, određuje se takozvanim premlazom. Onaj ko ima više ovaca, dobije više mleka i obrnuto. Kada se stado prvi put okupi, odredi se jedan dan za premlaz i svako pomuze svoje ovce. Zatim se sve izmeri i dobije odnos sa kojim domaćin učestvuje u celom vedru mleka. Tu nepogrešivo pravednu matematiku su izmislili nepismeni stočari - zaključuje Stojanović koji čuva četrdesetak svojih ovaca, a tokom leta ih daje u bačiju, koja je, kako kaže ovaj nekadašnji putar, najpravednija vrsta kapitalizma.

Okupljanje bačije

SLOBODNA ISPAŠA

ZA razliku od Šumadije ili zapadne i delimično istočne Srbije, gde se po desetak ovaca čuva u ograđenoj okućnici, ovde se to nikada nije praktikovalo, jer se veruje da ovce treba da budu na slobodnoj ispaši i da pasu travu koju najviše vole. Da je same traže. Kvalitetom trave objašnjavaju se i poseban ukus i aroma staroplaninske jagnjetine i ovčetine od pirotske pramenke.

Muža ovaca

POČINjE OD ĐURĐEVDANA

BAČIJARENjE i toliko pominjani premlaz počinje oko Đurđevdana, kada se pomuze najveća količina mleka, koje je uz to i najkvalitetnije zbog bujne trave i tek olistale bukove šume. Najveći broj stočara svoja malobrojna stada od po pet-šest ovaca čuva za svoju sahranu i daće koje uslede posle toga, kako svoje potomke ne bi izlagao troškovima.