Niš podiže novi kredit

AKO odbornici lokalnog parlamenta, na sednici zakazanoj za ponedeljak, podrže predlog Gradskog veća, Niš će se ove godine zadužiti za dve milijarde dinara, što je petina projektovanog budžeta za 2015. Od toga, 1,2 milijarde odnosi se na refinansiranje nasleđenih, nepovoljnih kredita, dok će 800 miliona dinara biti upotrebljeno za realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata.

Do kredita kod neke od poslovnih banaka doći će se po sprovođenju postupka javne nabavke, da bi se grad zadužio pod što povoljnijim uslovima. Namera je da otplata bude na deset godina, sa grejs periodom od dve godine, te znatno nižom kamatom od dosadašnje, koja je u proseku iznosila oko 6,5 odsto. Kompletna procedura trebalo bi da se završi u narednih 30 do 60 dana, kako bi Niš - već krajem marta ili početkom aprila - postao jedno od najvećih gradilišta u Srbiji.

- Od Ministarstva finansija dobili smo saglasnost da Niš može da se zaduži do 3,1 milijardu dinara, ali je odlučeno da to bude za trećinu manje - kaže gradonačelnik Zoran Perišić. - Praktično, novo zaduženje biće samo 800 miliona, jer će ostatak poslužiti za refinansiranje već postojećih kredita, ali ne onih koji dospevaju u ovoj, već između 2016. i 2021. godine. Kroz ovaj aranžman relaksiraćemo gradsku kasu i stabilizovati javne finansije, s obzirom na to da smo od 2012. vratili između 13 i 14 miliona evra nasleđenih obaveza.

Kako je istaknuto na sednici Gradskog veća, kredit za reprogramiranje tiče se pre svega plaćanja obaveza za izgradnju gradskog stadiona i renoviranje sportske hale "Čair"...

- Tu si i završetak Humskog, te izgradnja Popovačkog i Medoševačkog kolektora, uz održavanje putne infrastrukture, rekonstrukciju zatvorenog i završetak radova na otvorenom bazenu "Čair", izgradnju mosta na Kutinskoj reci u Brzom Brodu, restauraciju Tvrđave... - kaže načelnik gradske Uprave za finansije, Miljan Stevanović, naglašavajući da će između 180 i 200 miliona biti uloženo u izgradnju seoskih puteva.

Naglašavajući da će se raditi isključivo ono za šta postoje neophodne dozvole, te da je za svaki od projekata konkretno zadužen neki od većnika, gradonačelnik Perišić ističe da je izgradnja kolektora u ovom trenutku prioritet - kako bi se stvorili uslovi za dalje opremanje radnih zona i privlačenje investitora.